Месне за?еднице Карабурме
Карабурма
?е београдско насе?е у
градско? општини Палилула
, у североисточном делу
Београда
. Простире се дуж северне падине брда
Звездара
, десне обале
Дунава
и леве обале
Мири?евског потока
. Карабурма ?е ?ош позната и по
ОФК Београду
, чи?и се стадион налази код
Богословског факултета
.
Карабурма се налази изме?у насе?а
Звездара
(?уг),
Богослови?а
(запад),
Ада Ху?а
(север),
Роспи ?упри?а
(исток) и
?али?е
(?угоисток). ?ена ?ужна граница (ул. Драгослава Сре?ови?а, бивши
Партизански пут
) тако?е ?е и општинска граница изме?у
Палилуле
и
Звездаре
(с друге стране се налази
Звездарска шума
). Северна граница ?е
Виш?ичка улица
, а источна
Мири?евски булевар
.
Карабурма ?е претежно стамбено подруч?е, ?едно ?е од насе?ени?их кра?ева
Београда
, са укупно 55.343 становника у свим месним за?едницама. У насе?у посто?е две зелене пи?аце и
Омладински стадион
, на ко?ем игра
ОФК Београд
као и фудбалски клуб "ФК Београд".
На Карабурми се налази пет основних школа: ?Филип Виш?и?“, ??ован Попови?“, ?Стеван Дуки?“, ?Арчибалд Ра?с“ (бивша ?Ст?епан Стево Филипови?“) и ??ован Цви?и?“. Тако?е, позната ?е и по биоскопу "Славица" ко?и ?е дуже време затворен.
На?важни?е саобра?а?нице на Карабурми су Виш?ичка улица, Мири?евски булевар, Улица Во?воде Мицка Крсти?а, Улица Мари?ане Грегоран и Улица Салвадора А?ендеа у ко?о? се налази и окретница лини?а ?авног превоза 16, 23 и 25.
Уобича?ено миш?е?е ?е да ?е Карабурма добила назив по речима кара, што на турском значи црн и речи бурма ко?а означава венчани прстен, ме?утим, на старим османли?ским и аустри?ским картама, подруч?е ?е именовано као Ка?абурун (
Kaya-burun
), што на турском значи ?стеновити рт“.
Карабурма ?е географски била налик рту истуреном у
Дунав
. Када се суседно острво
Ада Ху?а
повезало са
копном
и постало
полуострво
, Карабурма се нашла неколико стотина метара од обале
реке
.
Келтски Скордисци
су основали
Сингидунум
у 3. веку п. н. е., на локалитетима Карабурме и
Роспи ?упри?е
?е прона?ена
некропола
из тог периода, са вредним артефактима ко?и су припадали ?иховим
ратницима
.
[1]
Вековима ?е подруч?е било
мочварно
са пространим подруч?има
живе глине
, тако да су га ?уди избегавали ?ош од
римског периода
. Данас непосто?е?и
термални извори
дуж обале Дунава су загревали воду
мочваре
и испаравали, тако да ?е
мочвара
стално била у измаглици. Поми?е се да ?е изнад Карабурме посто?ао град
Деспотовац
, назван по Деспоту
Стефану
(15. век). Српски кнез
Милош Обренови?
?е у 19. веку наредио да Карабурма буде званично место за погуб?е?а (недалеко од данаш?ег
Панчевачког моста
), што ?е остало до 1912. и доприносило озлоглашености кра?а. Недалеко од моста ?е била и кафилери?а, где су од коже паса луталица правили рукавице. Поред Дунава ?е 1899. подигнута
кланица
, на зем?ишту
?еханово
ко?е ?е уступио
кра?
. У овом кра?у ?е било дозво?ено подиза?е ку?а без дозволе, али кра? ?е до иза
Првог светског рата
и експанзи?е
Београда
, био ретко насе?ен, у виду малих и раштрканих
фавела
, без
водовода
и
канализаци?е
, а и
Виш?ички пут
?е био лош. До 1929. Карабурма ?е припадала атару Виш?ичке општине, у том периоду ?е имала 6000 становника.
Насе?е
?е оживело тек подиза?ем Панчевачког моста и прошире?ем текстилне фабрике ?Коста Или? и синови".
[2]
У две бараке у ко?има су становали радници током град?е моста уселило се обданиште. У то време Карабурма ?е "доби?ала изглед фабричког предгра?а Београда".
[3]
Насе?е ?е добило прву основну школу 1935, чи?а ?е зграда 1940. била склона паду услед помера?а зем?ишта.
[4]
Карабурма ?е 1.9.1955. постала ?една од београдских
општина
, али ?е ве? 3.1.1957. прик?учена
општини
Палилула
. Данас ?е Карабурма
модерно насе?е
, на десетак минута од центра Београда, с добрим
саобра?а?ним везама
. Подруч?е насе?а се приближно може рашчланити на Стару Карабурму (западни део) и
Карабурму-Дунав
или Нову Карабурму (исток). ?угоисточни угао, ко?и се насла?а на
?али?е
, познат ?е и као
Карабурма 2}
.
|
|---|
|
Приградска и сеоска насе?а
|
|---|
|
|