Кап ( кап?ица ) ?е мала запремина течности , ограничена потпуно или скоро потпуно слободним површинама .

Настанак [ уреди | уреди извор ]

Кишне капи наста?у на следе?е начине:

• кондензаци?ом
• при расипа?у течности
• откида?у од неке површине или истица?у кроз отвор

Кондензаци?а се може дешавати на тврдо? подлози не подложно? кваше?у и око центара кондензаци?е. Пример прве ?есте роса ко?а се образу?е кондензаци?ом водене паре на површини траве . Облаци и магла тако?е наста?у кондензаци?ом (и сублимаци?ом ), али се она у одговара?у?им условима дешава око центара кондензаци?е. Притом су у ствари облаци и магла састо?е од водених кап?ица малих димези?а и ситних честица леда .

Облик капи [ уреди | уреди извор ]

Облик капи ?е одре?ен површинским напоном и спо?аш?им силама . Када нису изложене гравитационом де?ству, нпр. у отвореном космосу , у идеалим условима капи има?у сферичан облик. То се постиже под де?ством површинског напона, ко?и тежи да сма?и слободну површину течности, чи?а се минимална вредност при дато? запремини постиже када капи има?у сферичну форму. Када бива?у изложене другим спо?аш?им утица?има и силама као што ?е то гравитациона ?ихов облик бива модификован, као на пример код кишне капи.

Кишне капи [ уреди | уреди извор ]

Кишне капи има?у издужен облик, ко?и наста?е као резултанта делова?а сила из ваздуха и гравитаци?е. На зем?у кишне капи пада?у сталном брзином . У тренутку одва?а?а од облака брзина им ?е промен?ива, пове?ава се, али опада убрза?е , све до тренутка када достигне нулту вредност, након чега брзина оста?е стална, што се дешава по из?едначава?у интензитета гравитационе са силом отпора ваздуха , ко?е, с обзиром на смер делова?а тих вектора резулту?е поништава?ем тих сила. То ?е ста?е динамичке равнотеже . Уколико не би долазило до ?еговог успостав?а?а кишне капи би могле достизати ?ако велике брзине у поре?е?у са посто?е?им.

Одре?ива?е коефици?ента површинског напона [ уреди | уреди извор ]

Облик и величина капи ко?а се откида са кра?а капиларне цевчице зависи од ?еговог полупречника , коефици?ента површинског напона и густине течности. На овом се заснива метод утвр?ива?а коефици?ента површинског напона дате течности, ко?и ?е за саму течност константа при непромен?ивим условима, тачни?е при стално? температури , ?ер површински напон зависи од температуре (обрнуто ?о? ?е сразмеран, а на критично? температури у потпуности ишчезава). Спроводи се следе?и оглед. Кап течности виси са вертикално постав?ене капиларе као на слици. Притом ?е сила површинског напона:

${\displaystyle \,F_{\gamma }=\pi d\gamma }$

где ?е d пречник капиларе.

Кап оста?е у том ста?у у случа?у да ?е успостав?ена равнотежа , т?. да ?е сила површинског напона уравнотежена оном Зем?ине гравитаци?е:

${\displaystyle \,mg=\pi d\gamma \sin \alpha }$

где ?е α угао обележен на слици, а g гравитационо убрза?е.

Десна страна ?еднакости максимум достиже за угао од 90°, када ?е синус ?еднак ?единици па ?еднакост поста?е:

${\displaystyle \,mg=\pi d\gamma }$

Овако се експериментално , уз помо? наведених формула одре?у?е коефици?ент површинског напона.

На?ве?е капи [ уреди | уреди извор ]

Када се ствара кап кише , око честица ко?е се иначе налазе у атмосфери се накуп?а?у молекули воде . На та? начин кап расте, све док не достигне 5 mm у пречнику , када површински притисак више ни?е дово?но ?ак и тада се кап распада на ма?е делове. На?ве?а забележена кап ?е имала 8 mm у пречнику. Такве капи су забележене 1995. током па?е?а шума у Бразилу . Научници претпостав?а?у да ?е узрок ово? величини у томе што су настале од ве?их честица прашине . ^[1]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Утица? капи на површину воде
• 
  Кап воде ко?а удара о металну површину формира тзв. круну
• 
  Кап воде на листу
• 
  Утица? капи на површину воде
• 
  Кап на листу папрати
• 
  ?Откида?е” капи
• 
  Након удара капи о површину мокрог метала
• 
  Кап воде на цвасти би?ке из породице Asteraceae

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Кап на Викимеди?ино? остави .