한국   대만   중국   일본 
Камчатка ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Камчатка

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Камчатка (вишезначна одредница) .
Камчатка
Камчатка
Светска баштина Унеска
Званично име Вулкани Камчатке
Место Камчатска Покра?ина , Руси?а Уреди на Википодацима
Координате 57° С; 160° И  /  57° С; 160° И  / 57; 160
Површина 270.000 km 2 (2,9 × 10 12  sq ft)
Ук?учу?е
  • Eastern Range  Edit this on Wikidata
Критери?ум Природно добро: vii, viii, ix, x
Упис 1996. (20. седница )
Веб-са?т http://whc.unesco.org/en/list/765
Топографски приказ полуострва Камчатке
Положа? Камчатке на карти Руси?е

Камчатка ( рус. Камча?тка ) ?е полуострво ко?е се налази на Далеком истоку Руси?е . Ово огромно полуострво ?е дуго 1.250 km и има површину од 472.300 km². [1] Лежи изме?у Тихог океана на истоку, Охотског мора на западу. [2] У близини ?ене тихоокеанске обале лежи ?иновски морски ров Курил-Камчатка, дубок 10.500 m. [3] [4] На Камчатки се налазе и Вулкани Камчатке, ко?е ?е Организаци?а У?еди?ених наци?а за образова?е, науку и културу прогласила светском баштином .

Камчатка, острво Карагински и Командирска острва сачи?ава?у Камчатску Покра?ину , ?едан од осам руских покра?ина , ко?и изме?у осталих сачи?ава?у руске федералне суб?екте . У овом кра?у живи око 402.500 становника, од чега су ве?ина Руси , али има и око 13.000 Кор?ака . [5] Више од пола становништва живи у местима Петропавловск Камчатски (192.028 становника) и ?е?изово (41.533).

Географи?а и клима [ уреди | уреди извор ]

Камчатка из свемира
Петропавловск Камчатски иза ко?ег се издиже велики Кор?акски вулкан
Мала долина ге?зира

Камчатка ?е обилата рекама и ?езерима, али и бро?ним вулканима и ге?зирима. Река Камчатка и ?ена долина су оивичене величанственим по?асом од око 160 вулкана, од ко?их ?е 29 ?ош увек активно. Деветнаест ?их ?е уврштено у Унескову светску баштину као ??едан од на?истакнути?их примера вулканских региона у свету“. [6] .

На?виши вулкан ?е К?учевски вулкан (висок око 4.750 метара), а вероватно на?лепши ?е Кронотски , због чи?ег савршеног купастог облика су га Роберт и Барбара Декер, познати вулканолози, окарактерисали као првог кандидата за светски на?лепши вулкан. Из Петропавловска Камчатског се могу голим оком видети вулкани Кор?акски , Авачински и Козелски .

У само? средини полуострва Камчатке се налази чувена долина ге?зира , ко?а ?е делимично уништена ?аким клиза?ем зем?ишта у ?уну 2007. године [7]

Реке [ уреди | уреди извор ]

Ве?ина река Камчатке извире у поднож?у планина и ледника, чиме се об?аш?ава квалитет и чисто?а воде у ?има. У периоду мреш?е?а рибе на Камчатку се с?ати мноштво туриста и ?убите?а риболова, али и природних риболоваца попут мрких медведа.

Многе реке Камчатке су погодне за спортско сплаваре?е , од ко?их су на?популарни?е реке Авача и Бистра?а . И на?ве?а река на Камчатки, Камчатка , погодна ?е за сплаваре?е у одре?еним сво?им деловима и каналима.

Остале реке на Камчатки:

  • Пенжина
  • Жупанова
  • Опала
  • Ш?апина
  • Б?елогалова?а

?езера [ уреди | уреди извор ]

  • Штубе?а
  • Голигинско
  • Кури?ско
  • Кроноцко
  • Начикинско
  • Сокочинско

Захва?у?у?и рову Курил-Камчатка, цунами?и и зем?отреси нису ретки. 16. октобра 1737. и 4. новембра 1952. године су се десила два зем?отреса услед помера?а тектонских плоча , ?ачине 9-9,3 и 9.0 степени Рихтерове скале , а на?скори?и лакши зем?отрес се десио у априлу 2006 [8] .

Количина падавина ко?е падну на Камчатку ?е око 2.700 милиметара годиш?е. Лета су умерено хладна, а зиме обилу?у олу?ама са ретком грм?авином .

На??ужни?а тачка Камчатке ?е рт Лопатка .

Вулкани [ уреди | уреди извор ]

Камчатка ?е дом многих вулкана, ук?учу?у?и и Авачински
Лука Петропавловск-Камчатски и вулкан Кор?акски у позадини
Главни чланак: Вулкани Камчатке

Реку Камчатку и средиш?у долину ко?ом она тече наткри?у?у велики вулкански по?асеви с око 160 вулкана , од ко?их су 29 активни. Полуострво ?е густо посуто вулканима и вулканским по?авама, а 19 активних вулкана су ук?учени у 6 локаци?а под заштитом Унеска . [9]

На?виши вулкан ?е К?учевска?а Сопка (4,750 м), на?ве?и активни вулкан на северно? хемисфери [10] , док ?е на?упечат?иви?и Кор?акски , чи?а ?е купа готово савршеног облика и што га по некима чини можда на?лепшим вулканом на свету. Нешто доступни?и су 3 вулкана ко?и се виде из града Петропавловск-Камчатски?а : Кор?акски , Авачински и Козелски . У средишту Камчатке ?е позната Долина ге?зира , ко?а ?е делом уништена огромним лавинама блата у ?уну 2007. [11]

Захва?у?у?и Курилско-камчатско? бразди , дубоки сеизмички дога?а?и и цунами?и су чести. Пар изузетно ?аких потреса , познатих под именом Потреси на Камчатки , догодили су се 16. октобра 1737 . и 4. новембра 1952 . испред обале Камчатке. Магнитуда ових потреса била ?е ~9,3 односно 8,2 Мс. [12] Низ пли?их потреса догодио се и релативно недавно, у априлу 2006. [13]

Копнени и водени животи?ски свет [ уреди | уреди извор ]

Велика камчатска краба

Камчатка обилу?е врло разноврсним животи?ским светом. За ово се може захвалити великом бро?у див?их река , близини вода северозападних делова Тихог океана , Беринговог мора и Охотског мора , малом бро?у ?уди и ниском нивоу индустри?ализаци?е , свежо? клими ко?а се кре?е од умерене до субарктичке , као и разноликом ре?ефу .

Камчатски трили?ум

Поред осталих копнених сисара , Камчатка ?е на?познати?а по стаништима мрких медведа . У зашти?еном природном кра?у Кронотски се проце?у?е да их има три до четири ?единке на сваких 100 km² [14] . Поред мрких медведа, ту су вукови , арктичке и друге лисице , затим собо? , рис и ждеравац , неколико врста ласица , хермелина и речних видри . На Камчатки живе и глодари попут зечева , мрмота , леминга и неколико врста веверица . Неколико великих копитара попут муфлона, ирваса и лосева, тако?е живе на овим подруч?има.

На Камчатки се легу велики штекавци [15] , ко?и представ?а?у ?едну од на?ве?их врста орлова , скупа са златним орлом и норвешким соколом.

Што се тиче морског животи?ског света, Камчатка садржи вероватно на?ве?и бро? врста лососа , ук?учу?у?и свих шест пацифичких лососа ( чавичу , кету , чижуча , симу , горбушу и ?ерку ). Биолози проц?е?у?у да од ?едне шестине до ?едне четвртине лососа Тихог океана изроди управо Камчатка [14] . Курилско ?езеро ?е на?ве?е мрестилиште ?ерке евроази?ских простора. Као одговор на огромну потраж?у лососа у свету, око 24.000 km² дуж лососом на?богати?их камчатских река ?е у процесу проглашава?а зашти?еном природном средином.

Од китова ко?и се често могу на?и у северозападним деловима Тихог океана и Охотског мора, ту су китови убице , морске сви?е , грбави китови , у?ешуре , китови пера?ари , сиви китови , к?унасти китови , минке и Далови китови . Лети се ту хране и плави китови .

На Камчатки, у ве?ем делу острва, могу се на?и северне крзнате фоке , морски лавови , пегаве и обичне фоке . брадате фоке и моржеви се могу на?и на пацифичко? обали, а фоке из врсте Histriophoca fasciata се размножава?у у Карагинском заливу . Морске видре се ве?им делом налазе на ?ужном кра?у Камчатке.

Камчатка оствару?е зараду од прода?е ракова попут огромних камчатских краба и капица , затим лиг?и , а од риба харинге , бакалара , као и разних врста рибе листа попут пловца .

Од морских птица, овде можемо на?и северног галеба, морског галеба, морског папага?а, црвеноглавог корморана и друге.

Истори?а и истражива?е полуострва [ уреди | уреди извор ]

Московска Руси?а ?е заузела и прогласила Камчатку сво?ом територи?ом у 17. веку. Иван Камчати? , Сем?он Деж?ов , Козак Иван Рубец и други руски истраживачи су истраживали ове области током владавине цара Алексе?а Миха?ловича Романова . Након обиласка ових области, вратили су се са причама о ?зем?и ватре“, богато? рибом и крзненим животи?ама.

Године 1697. Владимир Атласов , оснивач насеобине Анадир , повео ?е групу од 65 козака и 60 ?укагирских домородаца да истраже ово полуострво. Саградио ?е две твр?аве дуж реке Камчатке, ко?е су руски ловци на крзно користили да прода?у сво? улов.

Од 1704. до 1706. године, настале су козачке колони?е Гор?и и До?и Камчатски. Далеко од очи?у цара, Козаци су овде били неприкосновени владари области. Иступи против цара су у ?едном тренутку порасли до тог степена да ?е северозападна администраци?а у ?акутску послала Атласова са овлаш?е?ем да поврати ред у то? области, али ?е тада било касно. Локалне козачке во?е су имале велику мо? у сво?им рукама да су успеле да уби?у Атласова 1711. године, иако ?е у свом походу добио на располага?е во?ску и тешко наоружа?е. Од тог тренутка, Камчатка ?е постала самоуправна област, са ?ако мало ми?еша?а ?акутских власти.

Илустраци?а Камчатке у дета?ном опису полуострва Ст?епана Краше?иникова под називом ?Опис зем?е Камчатке“ 1755. године

До 1713. године, у то? области ?е живело око пет стотина Козака. Устанци су били чести, а на?ве?и устанак ?е био 1731. године, када су становници До?ег Камчатског подигли буну, након чега ?е усли?едио масакр над ?има. Остали Козаци су се прегруписали и, има?у?и на располага?у топове и ватрено оруж?е, крваво смирили буну.

Други поход на Камчатку, под во?ством данског истраживача Витуса Беринга , ?е отпочео фазу ве?ег отвара?а Камчатке ка унутраш?ости Руси?е . То ?е било потпомогнуто и чи?еницом да ?е руска власт искористила ту област за прогон сво?их осу?еника. 1755. године, Ст?епан Краше?иников ?е об?авио први дета?ни опис полуострва под називом ?Опис зем?е Камчатке“. Руска влада ?е подстицала комерци?алне активности Руско-америчке компани?е покла?а?у?и новопридошлицама пос?еде на полуострву. До 1812. године, домородачка популаци?а се сма?ила на око 3.200 ?уди, а руска попела на око 2.500.

Поштанска марка Сов?етског Савеза са сликом Камчатке, из 1966. године

Године 1854. Французи и Британци , ко?и су се борили против руских снага на полуострву Крим , напали су Петропавловск Камчатски. Током опсаде Петропавловска , 988 ?уди са свега 68 топова су успели да одбране одступницу против 6 бродова са 206 топова и 2.540 француских и британских во?ника. Упркос херо?ско? одбрани, Петропавловск Камчатски ?е у име тактике после повлаче?а француске и британске во?ске напуштен. Наредне године, када ?е нови талас непри?ате?ских снага напао град, град ?е затечен напуштен и опустошен. Фрустрирани, бродови су бомбардовали град и повукли се.

Наредних педесет година су представ?але тежак период за Камчатку. Во?на морнарица ?е премештена у Уст-Амур, а 1867. године Руси?а ?е продала А?аску С?еди?еним Америчким Државама , што ?е значило да Петропавловск Камчатски више ни?е место проласка трговаца у америчку зону. 1860. године ?е основан Приморски регион, а Камчатка ?е став?ена под ?егову управу. Године 1875. острво Сахалин ?е припало Руси?и, а ?апану су заузврат предата Курилска острва . Бро? Руса на Камчатки ?е остао око 2.500 пред кра? 19. века, а бро? домородаца ?е порастао на око 5.000.

Други светски рат ни?е имао претераног утица?а на Камчатку, осим што ?е послужила као лансирна локаци?а за инвази?у на Курилска острва пред кра? 1945. године. Након рата, Камчатка ?е проглашена во?ном зоном. Због тога, Руси нису имали приступ Камчатки до 1989. године, а странци до 1990.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Быкасов В. Е. Ошибка в географии // Известия Всесоюзного Географического Общества. ? 1991. ? № 6. (in Russian)
  2. ^ ?Kamchatka Peninsula” . Encyclopædia Britannica . Приступ?ено 20. 2. 2008 .  
  3. ^ Rhea, S., et al., 2010, Seismicity of the Earth 1900?2007, Kuril-Kamchatka arc and vicinity, U.S. Geological Survey Open-File Report 2010-1083-C, 1 map sheet, scale 1:5,000,000 http://pubs.usgs.gov/of/2010/1083/c/
  4. ^ ?M8.3 ? Sea of Okhotsk” . USGS. 25. 5. 2013 . Приступ?ено 25. 5. 2013 .  
  5. ^ ?Kamchatka Peninsula” . Government of Kamchatskiy Kray. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г . Приступ?ено 17. 10. 2014 .  
  6. ^ УНЕСКО: Вулкани Камчатке (?език: енглески)
  7. ^ ? ? Природно светско чудо изменило облик у року од неколико сати “ ” . Архивирано из оригинала 30. 07. 2012. г . Приступ?ено 20. 2. 2008 .   . earthtimes.org.
  8. ^ Програм за заштиту од зем?отреса (2006). ??ачина зем?отреса 7.6 Рихтерове скале” . Архивирано из оригинала 02. 03. 2008. г . Приступ?ено 20. 2. 2008 .   , Кор?аки?а, Руси?а. Геолошки налаз С?еди?ених Америчких Држава.
  9. ^ Heritage, World (1996). ?Volcanoes of Kamchatka” . UNESCO . Приступ?ено 20. 2. 2008 .  
  10. ^ Press Releases - Public Affairs Office - The University of Nottingham
  11. ^ The World Wildlife Fund (2007). ?Natural Wonder of the World Transformed within Hours, says World Wildlife Fund” . earthtimes.org. Архивирано из оригинала 30. 07. 2012. г . Приступ?ено 20. 2. 2008 .  
  12. ^ ?The 4 November 1952 Kamchatka Earthquake and Tsunami” . Australian Government Bureau of Meterology. Архивирано из оригинала 21. 7. 2012. г . Приступ?ено 20. 2. 2008 .  
  13. ^ Earthquake Hazards Program (2006). ?Magnitude 7.6 - Koryakia, Russia” . US Geological Survey. Архивирано из оригинала 02. 03. 2008. г . Приступ?ено 20. 2. 2008 .  
  14. ^ а б ?Туристички водич кроз Камчатку” . Приступ?ено 8. 4. 2013 .  
  15. ^ ?Haliaeetus pelagicus, дета?ни подаци” . Приступ?ено 20. 2. 2008 .   на црвено? листи светског удруже?а за заштиту животи?а.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Gleadhill, Diana (2007). Kamchatka: A Journal & Guide to Russia's Land of Ice and Fire . Hong Kong: Odyssey Books. ISBN   978-962-217-780-2 .   .

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камчатка&oldid=27736847 ”