Казабланка
(
арап.
????? ???????
, локални изговор
Дар Бе?да
,
фр.
Casablanca
) ?е на?ве?и град у
Мароку
, ко?и се налази на обали
Атлантског океана
. То ?е на?ве?и град у региону
Магреба
и
осми
по величини у
арапском свету
. Казабланка ?е главна лука Марока и ?едан од на?ве?их
финанси?ских центара
у
Африци
. Према процени становништва за 2019. годину, град има око 3,71 милиона становника у
урбаном подруч?у
и преко 4,27 милиона у
ширем
подруч?у града. Казабланка се сматра економским и пословним центром Марока, иако ?е национална политичка престоница
Рабат
.
Воде?е мароканске компани?е и многе ме?ународне корпораци?е ко?е послу?у у зем?и има?у седиште и главне индустри?ске погоне у Казабланци. Недавне индустри?ске статистике показу?у да се Казабланка држи забележене позици?е као примарна индустри?ска зона наци?е.
Лука Казабланка
?една ?е од на?ве?их вештачких лука на свету, и друга по величини лука
Северне Африке
, после
Тангер-Меда
40 km (25 mi) источно од
Тангера
.
[1]
[2]
Казабланка ?е тако?е дома?ин примарне
поморске базе
Кра?евске мароканске морнарице
.
Риб?а лука Казабланке.
Казабланка ?е лоцирана на Атлантско? обали
Чаоа
равнице ко?а ?е истори?ски били житница Марока.
[3]
Осим атлантске обале, шума
Бускура
?едина ?е природна атракци?а у граду.
[4]
Шума ?е заса?ена у 20. веку и састо?и се углавном од стабала
еукалиптуса
,
палми
и
бора
.
[5]
Она се налази се на пола пута до ме?ународног аеродрома.
?едини водоток у Казабланци ?е извориште Бускуре,
[6]
мали сезонски поток ко?и ?е до 1912. године досезао до
Атлантског океана
у близини стварне луке. Ве?и део корита Бускуре ?е покривен због урбанизаци?е и сада се може видети само део ?ужно од пута
Ел ?адида
. На?ближа стална река Казабланци ?е
Оум Раби?а
, 70 km (43,50 mi) ?угоисточно.
Казабланка има
вру?у-лет?у медитеранску климу
(
Кепенова класификаци?а климе
Csa
). Прохладна
Канарска стру?а
у близини атлантске обале ублажава температурне вари?аци?е, што резултира климом ко?а ?е изузетно слична поднеб?у
Лос Ан?елеса
, са сличним температурним опсезима. Град има годиш?и просек од 72 дана са знача?ним падавинама, ко?е годиш?е износе 412 mm (16,2 in). На?виша и на?нижа температура икада забележена у граду су 40,5 °C (104,9 °F) и ?2,7 °C (27,1 °F). На?ве?а количина падавина забележена у ?едном дану ?е 178 mm (7,0 in) дана 30. новембра 2010.
| Клима Казабланке (1981?2010)
|
| Показате? \ Месец
|
.
?ан.
|
.
Феб.
|
.
Мар.
|
.
Апр.
|
.
Ма?
.
|
.
?ун
.
|
.
?ул
.
|
.
Авг.
|
.
Сеп.
|
.
Окт.
|
.
Нов.
|
.
Дец.
|
.
Год.
|
| Апсолутни максимум, °C (°F)
|
31,1
(88)
|
29,4
(84,9)
|
32,2
(90)
|
32,8
(91)
|
36,6
(97,9)
|
37,8
(100)
|
40,1
(104,2)
|
39,5
(103,1)
|
40,5
(104,9)
|
36,6
(97,9)
|
34,7
(94,5)
|
30,3
(86,5)
|
40,5
(104,9)
|
| Максимум, °C (°F)
|
17,3
(63,1)
|
18,0
(64,4)
|
19,6
(67,3)
|
20,2
(68,4)
|
21,9
(71,4)
|
24,1
(75,4)
|
25,8
(78,4)
|
26,3
(79,3)
|
25,7
(78,3)
|
23,8
(74,8)
|
20,9
(69,6)
|
18,7
(65,7)
|
21,9
(71,4)
|
| Просек, °C (°F)
|
12,6
(54,7)
|
13,7
(56,7)
|
15,3
(59,5)
|
16,5
(61,7)
|
18,5
(65,3)
|
20,9
(69,6)
|
22,7
(72,9)
|
23,2
(73,8)
|
22,3
(72,1)
|
19,8
(67,6)
|
16,5
(61,7)
|
14,2
(57,6)
|
18,0
(64,4)
|
| Минимум, °C (°F)
|
9,2
(48,6)
|
10,4
(50,7)
|
11,8
(53,2)
|
13,2
(55,8)
|
15,6
(60,1)
|
18,7
(65,7)
|
20,5
(68,9)
|
20,9
(69,6)
|
19,7
(67,5)
|
16,8
(62,2)
|
13,3
(55,9)
|
11,1
(52)
|
15,1
(59,2)
|
| Апсолутни минимум, °C (°F)
|
?1,5
(29,3)
|
?0,7
(30,7)
|
2,3
(36,1)
|
5,0
(41)
|
7,4
(45,3)
|
10,0
(50)
|
13,0
(55,4)
|
13,0
(55,4)
|
10,0
(50)
|
7,0
(44,6)
|
4,6
(40,3)
|
?2,7
(27,1)
|
?2,7
(27,1)
|
| Количина кише, mm (in)
|
68
(2,68)
|
45
(1,77)
|
38
(1,5)
|
40
(1,57)
|
15
(0,59)
|
3
(0,12)
|
1
(0,04)
|
1
(0,04)
|
9
(0,35)
|
37
(1,46)
|
86
(3,39)
|
74
(2,91)
|
415
(16,34)
|
| Дани са кишом
|
9
|
9
|
7
|
8
|
6
|
2
|
1
|
1
|
3
|
7
|
9
|
11
|
72
|
| Релативна влажност
, %
|
83
|
83
|
82
|
80
|
79
|
81
|
82
|
83
|
83
|
82
|
82
|
84
|
82
|
| Сунчани сати
? месечни просек
|
189,6
|
188,5
|
240,7
|
261,5
|
293,6
|
285,0
|
303,4
|
294,1
|
258,1
|
234,3
|
190,6
|
183,1
|
2.922,5
|
| Извор #1: Pogoda.ru.net
[7]
|
| Извор #2: NOAA (sun, 1961?1990)
[8]
|
Просечна температура мора код Казабланке
[9]
| ?ан
|
Феб
|
Мар
|
Апр
|
Ма?
|
?ун
|
?ул
|
Авг
|
Сеп
|
Окт
|
Нов
|
Дец
|
| 17,5 °C (63,5 °F)
|
17,0 °C (62,6 °F)
|
17,1 °C (62,8 °F)
|
18,4 °C (65,1 °F)
|
19,5 °C (67,1 °F)
|
21,8 °C (71,2 °F)
|
22,7 °C (72,9 °F)
|
23,3 °C (73,9 °F)
|
23,1 °C (73,6 °F)
|
22,5 °C (72,5 °F)
|
20,4 °C (68,7 °F)
|
18,5 °C (65,3 °F)
|
Од 8. века ?е на простору данаш?е Казабланке посто?ало насе?е
Анфа
ко?е ?е дуго времена било главни град
берберског
царства
Бергута
. Тек у 12. веку га покорава?у Алмохади. У наредним годинама, насе?е се разви?а у важно трговачко средиште житарицама, али и као седиште пирата. Из тог разлога су
Португалци
покушавали кра?ем 15. века као и поново почетком 16. века да заузму
Анфу
. Године 1496. град уништава арми?а Дон Фердинанда. Поновни напад португалске во?ске на град десио се 1515. године.
Напокон, 1575. године, град заузима?у Португалци и да?у му назив
Каса Бранка
. Након ?едног разорног зем?отреса 1755. године,
Каса Бранка
(односно
Бела ку?а
на португалском) ?е готово до теме?а разрушена, да би ?е само неколико година касни?е поново изградио алавидски
султан
Мухамед бин Абдулах, под данаш?им именом
ал-Дар ал-ба?да
. Он ?е у граду изградио медресе, ?авна купатила и ?едну ?ами?у, ко?а носи ?егово име.
Конференци?а у Казабланци
Средином 19. века, шпански трговци да?у граду данаш?е име
Казабланка
. Под влаш?у Мула? ал-Хасана I (1873-1894), град ?е бро?ао око 20.000 становника.
У Казабланци ?е наре?е?ем султана Марока 1907. године отпочело с радовима на побо?ша?у лучких постро?е?а. Током радова дошло ?е до оште?е?а на локалном
мезар?у
па су се због тога десили инциденти у ко?има су припадници локалног племена Шави?а напали 30. ?ула
1907
. године стране раднике у луци. Погинуло ?е девет радника (по три Француза, Шпанца и Итали?ана), а након тога су напали и ?евре?ску четврт Казабланке. После тога француска влада доноси одлуку о запоседа?у Казабланке, где су стациониране ?аке поморске и копнене снаге. Почетком аугуста дошло ?е до крвавих битака изме?у локалног становништва и француских трупа. Бро? погинулих ?е досегнуо неколико хи?ада. Иако су Французи после оконча?а борби остали у граду, и након тога долазило ?е често до спорадичних окрша?а и побуна. Напокон у ?ануару 1908. под водством генерала Друдеа, Французима ?е пошло за руком да знача?но сма?е територи?у побу?еника. У на?ве?ем обиму, бро? француских во?ника у подруч?у Казабланке износио ?е око 15 хи?ада. До ?уна 1908. године, у области Казабланке ?е дошло до смирива?а побуне, а након тога се и француске трупе постепено повлаче
[10]
Почетком 20. века, Казабланка ?е доживела привредни раст и убрзо престигла Тангер као на?важни?у луку Марока. У време француског протектората, она поста?е привредни центар. Та? брзи индустри?ски раст и разво? ?е обележио разво? града све до данас. Око 80% целокупне мароканске индустри?е ?е концентрисано у Казабланци, док се око 60% поморске трговине Марока одви?а преко луке Казабланка
[11]
. Многе важне мароканске компани?е, попут Consumara,има?у овде сво?е седиште. У Казабланци ?е отворена и нова берза, 7. новембра 1929. године
[12]
.
Током Другог светског рата, Казабланка ?е била важна стратешка лука. Тамо су се 1943. године састали амерички и британски државници на челу са
Рузвелтом
и
Черчилом
, на познато? Конференци?и у Казабланци.
Град ?е стекао светску славу по
филму
из 1942. године са
Ингрид Бергман
и
Хамфри Богартом
у главним улогама, чи?а се рад?а дешава у Казабланци за време Другог светског рата. Ме?утим, филм ?е заправо сним?ен у
Холивуду
.
Casablanca is
twinned
with:
[13]
[14]
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Географске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|