Итали?анска инвази?а Албани?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Итали?анска инвази?а Албани?е
Време 7-12. април 1939.
Место
Албани?а
Исход Итали?анска победа
Сукоб?ене стране
  Итали?а Албанија Албани?а
Команданти и во?е
Краљевина Италија Виторио Емануеле III
Краљевина Италија Бенито Мусолини
Краљевина Италија Алфредо Гуцони 		Албанија Зог I
Албанија Абаз Купи
Албанија Му?о Ул?инаку †
?ачина
22.000 во?ника
400 авиона [1] 		8.000 во?ника [2]
Жртве и губици

700 погинулих [2]

Итали?ански извори: 12 погинулих [2] 		700-800 погинулих [2]

Итали?анска инвази?а Албани?е (7. април-12. април 1939) ?е била краткотра?на во?на кампа?а Кра?евине Итали?е против Кра?евине Албани?е . Рат ?е био последица импери?алистичке политике итали?анског диктатора Бенита Мусолини?а . Албани?а ?е била поражена за кратко време, ?ен кра? Зог I ?е побегао у изгнантсво, а кра?евина ?е постала део Итали?анске импери?е као посебно кра?евство у персонално? уни?и са итали?анском круном .

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Албани?а ?е одавно представ?ала важан стратешки знача? за Кра?евину Итали?у . Итали?ански поморски стратези приже?кивали су луку Валону и острво Сазан на улазу у Валонски залив , ?ер би Итали?и дали контролу над улазом у ?адранско море , и погодну базу за во?не операци?е на Балкану . [3] У касном османском периоду, са нагласком на ислам , албански националистички покрет стекао ?е снажну подршку две ?адранске поморске силе, Аустроугарске и Итали?е, ко?е су биле забринуте због панславизма на ширем Балкану и англо-француске хегемони?е наводно присутне на том подруч?у преко Грчке. [4] Пре Првог светског рата Итали?а и Аустроугарска подржале су ствара?е независне албанске државе. [5] По изби?а?у рата, Итали?а ?е искористила шансу да окупира ?ужну половину Албани?е, како би претекла Аустроугарску. Та? успех ни?е дуго тра?ао, ?ер je отпор становништва током следе?ег Валонског рата и послератни дома?и проблеми приморали Итали?у да се повуче 1920. [6] Же?а за надокна?ива?ем овог неуспеха била ?е ?едан од главних Мусолини?евих мотива за инвази?у на Албани?у. [7]

Албани?а ?е била културно и истори?ски важна за националистичке ци?еве итали?анских фашиста , ?ер ?е територи?а Албани?е дуго била део Римског царства , чак и пре него што су Рим?ани припо?или северну Итали?у. Касни?е, током високог сред?ег века нека обална подруч?а (попут Драча ) била су под утица?ем и влаш?у итали?анских сила, углавном Напу?ског кра?евства и Млетачке републике дуги низ година (види Млетачка Албани?а ). Итали?ански фашистички режим легитимисао ?е сво? захтев за Албани?ом кроз студи?е ко?има су прогласили расни афинитет Албанаца и Итали?ана, посебно у односу на ?угословене . [8] Итали?ански фашисти тврдили су да су Албанци преко етничког насле?а повезани са Итали?анима због везе са праистори?ским италиотским, илирским и римским становништвом, и да су утица?и ко?е су Римско и Млетачко царство имали над Албани?ом оправдавали право Итали?е да ?е поседу?е. [9]

Када ?е Мусолини преузео власт у Итали?и, окренуо се Албани?и. Итали?а ?е започела продор у албанску економи?у 1925. године, када се Албани?а сложила да дозволи Итали?и да експлоатише ?ене минералне ресурсе. [10] Након тога уследили су Први уговор из Тиране 1926. године и Други уговор из Тиране 1927. године, ко?им су Итали?а и Албани?а ушле у одбрамбени савез. [10] Изме?у осталог, албанска влада и економи?а били субвенционисани итали?анским за?мовима, а Кра?евску албанску во?ску нису обучавали само итали?ански во?ни инструктори, ве? су ве?ину официра у во?сци чинили Итали?ани, други Итали?ани били су високо позиционирани у албанско? влади. Тре?ина албанског увоза долазила ?е из Итали?е. [11]

Упркос снажном итали?анском утица?у, кра? Зог I ?е одбио да у потпуности попусти итали?анском притиску. [12] Током 1931. отворено се залагао против Итали?ана, одби?а?у?и да обнови Тирански уговор из 1926. године. Након што ?е Албани?а потписала трговинске споразуме са ?угослави?ом и Грчком 1934. године, Мусолини?у ?е пропао покуша? застрашива?а Албанаца сла?ем флоте ратних бродова у Албани?у. [13]

Како ?е Немачка анектирала Аустри?у и кренула против Чехословачке , Итали?а ?е себе видела као подре?еног члана Челичног пакта . [14] У ме?увремену ?е и албански кра? Зог добио наследника. Након што ?е Хитлер напао Чехословачку (15. март 1939) а да унапред ни?е обавестио Мусолини?а, итали?ански диктатор ?е одлучио да одговори са сопственом анекси?ом Албани?е. Итали?ански кра? Виторио Емануеле III критиковао ?е план анекси?е Албани?е ?ер ?е сматрао да ?е то велики непотребни ризик за готово занемар?иви добитак. [15] Рим ?е, ме?утим, послао ултиматум Тирани 25. марта 1939, захтева?у?и да пристану на итали?анску окупаци?у Албани?е. [16] Зог ?е одбио да прихвати новац у замену за дозволу потпуног итали?анског преузима?а и колонизаци?е Албани?е.

Албанска влада покушала ?е да држи у та?ности вести о итали?анском ултиматуму. Док ?е Радио Тирана упорно емитовао да се ништа не дога?а, ?уди су били сум?ичави, а вест о итали?анском ултиматуму проширила се из незваничних извора. Петог априла се родио кра?ев син, а у знак слав?а су пуцали топови. ?уди су збу?ени излили на улице, али вест о новоро?еном принцу их ?е смирила. ?уди су били сум?ичави да се нешто друго дога?а, што ?е истог дана довело до антитали?анске демонстраци?е у Тирани. Дана 6. априла било ?е неколико демонстраци?а у главним албанским градовима. Истог поподнева, 100 итали?анских авиона прелетело ?е Тирану, Драч и Валону , баца?у?и летке упу?у?у?и ?уде да се потчине итали?анско? окупаци?и. Народ се био разбеснео овом демонстраци?ом силе и позвао владу да се одупре и да пусти Албанце ухапшене као "комунисте". Гомила ?е узвикивала: "Да?те нам оруж?е! Распродани смо! Издани смо!". Када ?е била расписана мобилизаци?а , многи високи официри ве? су били напустили зем?у. Влада ?е почела да се распада. Министар унутраш?их послова Муса ?ука кренуо ?е из зем?е за ?угослави?у истог дана. Док ?е кра? Зог наци?и на?авио да ?е се одупрети итали?анско? окупаци?и, ?уди су осе?али да их напушта ?ихова влада. [17]

Инвази?а [ уреди | уреди извор ]

Итали?анске трупе и тенкови Л3 / 35 у Драчу.

Првобитни итали?ански планови за инвази?у предви?али су до 50.000 ?уди уз подршку 51 поморске ?единице и 400 авиона. На кра?у ?е снага инвази?е порасла на 100.000 ?уди ко?е ?е подржавало 600 авиона, [18] али ?е само 22.000 ?уди учествовало у инвази?и. [19] Дана 7. априла Мусолини?еве трупе, предво?ене генералом Алфредом Гуцони?ем, напале су Албани?у, истовремено напада?у?и све албанске луке. Итали?анске морнаричке снаге ук?учене у инвази?у састо?але су се од бо?них бродова ?ули?а Чезара и Конта ди Кавура , три тешких крстарица , три лаких крстарица , девет разарача, четрнаест торпи?арки, ?едног минополагача , десет помо?них бродова и девет транспортних бродова. [20] Бродови су били поде?ени у четири групе ко?е су извршавале искрцава?а у Валони , Драчу , Светом ?овану и Саранди . Румунска кра?евска во?ска никада ни?е била распоре?ена у Саранду, а Итали?а ?е током инвази?е осво?ила румунску концеси?у за?едно са остатком Албани?е. [20]

Са друге стране, редовна албанска во?ска имала ?е 15.000 слабо опрем?ених во?ника ко?е су обучавали итали?ански официри. План кра?а Зога био ?е да пружи отпор у планинама, остав?а?у?и луке и главне градове небра?еним, али су итали?ански агенти смештени у Албани?и као во?ни инструктори саботирали ова? план. Албанци су открили да су арти?ери?ска ору?а онеспособ?ена и да ни?е било муници?е. Као последица тога, главни отпор пружила ?е Кра?евска албанска жандармери?а и мале групе родо?уба.

У Драчу ?е снага од 500 Албанаца, ук?учу?у?и жандаре и наоружане доброво?це, ко?у су предводили ма?ор Абаз Купи (командант жандармери?е у Драчу) и Му?о Ул?инаку , поморски наредник, покушала да заустави итали?анско напредова?е. Опрем?ени лаким оруж?ем и са три митра?еза и подржани обалном батери?ом, браниоци су се неколико сати опирали пре него што су савладани. [18] Кра?евска албанска морнарица стационирана у Драчу састо?ала се од четири патролна чамца (сваки наоружан митра?езом) и обалске батери?е са четири топа од 75 мм. [21] Му?о Ул?инаку, командант патролног чамца ,,Тиране“, користио ?е сво? митра?ез да уби?е и рани многе итали?анске во?нике док га ни?е убила арти?ери?ска граната испа?ена са итали?анског ратног брода. [21] [22] На кра?у ?е велики бро? лаких тенкова истоварен са итали?анских бродова. Након тога, отпор ?е почео да се руши и за пет сати Итали?ани су заузели град. [23]

До 13:30 7. априла, све албанске луке биле су у итали?анским рукама. Истог дана кра? Зог, ?егова супруга и ?ихов новоро?ени син Лека побегли су у Грчку, поневши са собом део златних резерви Албанске централне банке. Чувши вест, бесна ру?а напала ?е затворе, ослободила затворенике и оп?ачкала кра?еву резиденци?у. У 9.30 сати 8. априла, итали?анске трупе ушле су у Тирану и брзо заузеле све владине зграде. Итали?анске колоне во?ника потом су кренуле ка Скадру , Ф?еру и Елбасану . Скадар се предао увече после 12 сати борбе. Ме?утим, два официра гарнизована у замку Розафа одбила су да се повину?у наредби о прекиду ватре и наставили су да се боре све док им ни?е понестало муници?е. Итали?анске трупе су се обрачунавале са албанским трупама у Скадру што ?е зауставило напредова?е тог дана. Током итали?анског напредова?а у Скадру, ру?а ?е напала затвор и ослободила око 200 затвореника. [24]

Бро? жртава у овим сукобима ?е споран. Итали?ански во?ни извешта?и наводе да ?е у Драчу уби?ено 25 Итали?ана и 97 ра?ено, док су локални извори тврдили да ?е уби?ено 400 Итали?ана. [25] Албанске жртве су износиле око 160 мртвих и неколико стотина ра?ених. [25]

Дана 12. априла, албански парламент гласао ?е за свргава?е Зога и у?еди?е?е наци?е са Итали?ом ?у лично? уни?и“ понудивши албанску круну итали?анском кра?у Виториа Емануела III . [26] Парламент ?е за преми?ера изабрао на?ве?ег албанског зем?опоседника Шефкета Верлаци?а . Верлаци ?е био привремени шеф државе током наредних пет дана док Виторио Емануеле III формално ни?е прихватио албанску круну у палати Квиринале у Риму. Виторио Емануеле III именовао ?е Франческа ?акомони?а ди Сан Савина, бившег амбасадора у Албани?и, да га заступа у Албани?и као ?кра?ев генерал-потпуковник“ (у ствари вицекра? ).

Генерално, итали?анска инвази?а ?е била лоше планирана, лоше изведена и успела ?е само зато што ?е албански отпор био гори. Као што ?е Филипо Анфусо, главни помо?ник грофа ?ана саркастично започео ?... да су Албанци имали само добро наоружану ватрогасну бригаду, могли су нас потиснути на ?адран". [27] [28] [29]

Последице [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Кра?евина Албани?а (1939?1943) и Истори?а Албани?е у Другом светском рату
    Кра?евина Итали?а
    Кра?евина Албани?а
Застава Албани?е током итали?анске окупаци?е.

Албани?а ?е 15. априла 1939. године иступила из Друштва народа , ко?е ?е Итали?а напустила 1937. године. Дана 3. ?уна 1939. године албанско министарство спо?них послова спо?ено ?е са итали?анским министарством спо?них послова, а албански министар спо?них послова ?емил Дино постав?ен ?е за итали?анског амбасадора. По заузима?у Албани?е, итали?ански диктатор Бенито Мусолини прогласио ?е службено ствара?е Итали?анског царства, а кра? Виторио Емануеле III добио ?е и титулу кра?а Албани?е поред титуле цара Етиопи?е, ко?а ?е била окупирана три године пре тога. Албанска во?ска ?е став?ена под итали?анску команду и формално ?е спо?ена у итали?анску во?ску 1940. Поред тога, итали?ански црнокошу?аши формирали су четири леги?е албанске милици?е, првобитно регрутоване од итали?анских колониста ко?и су живели у Албани?и, али касни?е од етничких Албанаца.

Албански пасош издат 1940.

Након окупаци?е Албани?е и успостав?а?а нове владе, економи?е Албани?е и Итали?е биле су повезане царинском уни?ом што ?е резултирало укла?а?ем ве?ине трговинских ограниче?а. [30] Преко царинске уни?е успостав?ен ?е итали?ански царински систем у Албани?и. [30] Због очекиваних економских губитака у Албани?и због промене царинске политике, итали?анска влада ?е Албани?и сваке године обезбе?ивала 15 милиона албанских лека као надокнаду . [30] У Албани?и су се приме?ивали итали?ански царински закони и само ?е Итали?а могла да зак?учу?е уговоре са тре?им странама. [30] Итали?анском капиталу ?е било дозво?ено да доминира албанском економи?ом. [30] Као резултат, итали?анским компани?ама ?е било дозво?ено да држе монополе у експлоатаци?и албанских природних ресурса. [31]

Албани?а ?е пратила Итали?у у рату против Британи?е и Француске 10. ?уна 1940, и послужила ?е као база за итали?анску инвази?у на Грчку у октобру 1940, а албанске трупе су учествовале у грчко? кампа?и, али су масовно напустиле лини?у фронта. ?ужна подруч?а те зем?е (ук?учу?у?и градове ?ирокастру и Корчу ) привремено ?е заузела грчка во?ска током те кампа?е. Албани?а ?е уве?ана у ма?у 1941. године анекси?ом Кра?евине ?угослави?е : Срби?е (Косова и Метохи?е) и делова Црне Горе и Вардарске бановине , чиме су постигли националистички ци? ствара?а " Велике Албани?е ". Део западне обале Епира , Чамери?а , ни?е припо?ен, али ?е став?ен под номиналном контролом албанског високог комесара. Када ?е Итали?а септембра 1943. напустила Силе осовине , немачке трупе су одмах окупирале Албани?у након кратког похода, уз релативно ?ак отпор. [32]

Током Другог светског рата, албански партизани, ук?учу?у?и неке спорадичне албанске националистичке групе, борили су се против Итали?ана (после ?есени 1942) и, после тога, Немаца. До октобра 1944. Немци су се повукли са ?ужног Балкана након во?них пораза ко?е им ?е нанела Црвена арми?а , колапса Румуни?е и Бугарске пред капитулаци?ом. [33] Након одласка Немаца услед брзог напредова?а албанских комунистичких снага, албански партизани сломили су националистички отпор и во?а Комунистичке парти?е Албани?е , Енвер Хо?а , постао ?е во?а зем?е. [34]

У популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Дога?а?и око итали?анске анекси?е Албани?е били су део инспираци?е за осми том стрипа Тинтинове авантуре под називом Скиптар кра?а Отокара , са заплетом заснованим на измиш?ено? балканско? зем?и Силдави?и и ?еним тензи?ама са ве?им суседом Бордури?ом. [35] Аутор стрипова о Тинтину, Ерже , ?е тако?е инсистирао на томе да ?егов уредник об?ави то дело како би искористио тренутне дога?а?е 1939. године ?ер ?е "Силдави?а" представ?ала Албани?у. [35]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Fischer 1999. (Purdue ed.) , стр. 21.
  2. ^ а б в г Fischer 1999. (Purdue ed.) , стр. 22.
  3. ^ Fischer 1999 (C. Hurst ed.) , стр. 5.
  4. ^ Kokolakis, Mihalis (2003). Το ?στερο Γιαννι?τικο Πασαλ?κι: χ?ρο?, διο?κηση και πληθυσμ?? στην τουρκοκρατο?μενη Ηπειρο (1820?1913) [The late Pashalik of Ioannina: Space, administration and population in Ottoman ruled Epirus (1820?1913)] . Athens: EIE-ΚΝΕ. стр. 91. ISBN   960-7916-11-5 .   "Περιορ?ζοντα? τι? αρχικ?? του ισλαμιστικ?? εξ?ρσει?, το αλβανικ? εθνικιστικ? κ?νημα εξασφ?λισε την πολιτικ? προστασ?α των δ?ο ισχυρ?ν δυν?μεων τη? Αδριατικ??, τη? Ιταλ?α? και τη? Αυστρ?α?, που δ?λωναν ?τοιμε? να κ?νουν ?,τι μπορο?σαν για να σ?σουν τα Βαλκ?νια απ? την απειλ? του Πανσλαβισμο? και απ? την αγγλογαλλικ? κηδεμον?α που υποτ?θεται ?τι θα αντιπροσ?πευε η επ?κταση τη? Ελλ?δα?." "[By limiting the Islamic character, the Albanian nationalist movement secured civil protection from two powerful forces in the Adriatic, Italy and Austria, which was ready to do what they could to save the Balkans from the threat of Pan-Slavism and the Anglo French tutelage that is supposed to represent its extension through Greece.]"
  5. ^ Hall, Richard C. (17. 10. 2014). Consumed by War: European Conflict in the 20th Century . University Press of Kentucky. стр. 12. ISBN   9780813159959 . ? As a result of the Ottoman collapse, a group of Albanians, with Austrian and Italian support, declared Albanian independence at Valona (Vlore) on 28 November 1912. ”  
  6. ^ Albania: A Country Study: Albania's Reemergence after World War I , Library of Congress.
  7. ^ Stephen J. Lee (2003). Europe, 1890?1945 . Psychology Press. стр. 336?. ISBN   978-0-415-25455-7 . ? The invasion of Albania in 1939 resulted in the addition of territory on the Adriatic, a compensation for the territory Italy had not been given in the 1919 peace settlement. These policies were, however, carried out at immense cost, which eventually shattered the regime's limited infrastructure. There are also examples of direct ”  
  8. ^ Kallis, Aristotle A. (2000), Fascist ideology: territory and expansionism in Italy and Germany, 1922?1945 , Routledge, стр. 132?133, ISBN   9780415216128  
  9. ^ Rodogno 2006 , стр. 106
  10. ^ а б Albania: A Country Study: Italian Penetration, Library of Congress
  11. ^ p. 149 Smith, Denis Mack Mussolini's Roman Empire Viking Press 1976
  12. ^ Fischer 1999 (C. Hurst ed.) , стр. 7.
  13. ^ Albania: A Country Study: Zog's Kingdom, Library of Congress
  14. ^ Albania: A Country Study: Italian Occupation, Library of Congress
  15. ^ p. 151 Smith, Denis Mack Mussolini's Roman Empire Viking Press 1976
  16. ^ Pearson, Owen (2004). Albania in the Twentieth Century, A History . Volume I - Albania and King Zog. The Centre for Albanian Studies / I.B.Tauris. стр. 429. ISBN   978-184511013-0 .  
  17. ^ Pearson 2004 , стр. 439.
  18. ^ а б Pearson 2004 , стр. 444.
  19. ^ Fischer 1999 (Purdue ed.) , стр. 22.
  20. ^ а б La Regia Marina tra le due guerre mondiali.
  21. ^ а б "Zeqo"> Zeqo, Mojkom (1980). Mujo Ulqinaku . Tirana, Albania: 8 Nentori Pub. House.  
  22. ^ Kore, Blerim (7. 4. 2009). ?Kur mbreti italian Viktor Emanueli, vizitonte Gjirokastren” . Koha Jone (на ?езику: албански). Koha Jone. Архивирано из оригинала 8. 10. 2010. г . Приступ?ено 2. 9. 2010 .  
  23. ^ Pearson 2004 , стр. 444?5.
  24. ^ Pearson 2004 , стр. 454.
  25. ^ а б Pearson 2004 , стр. 445.
  26. ^ Fischer 1999 (C. Hurst ed.) , стр. 36.
  27. ^ Schwandner-Sievers, Stephanie; Fischer, Bernd Jurgen (2002). Albanian Identities: Myth and History (на ?езику: енглески). Indiana University Press. стр. 139. ISBN   0253341892 .  
  28. ^ Fischer, Bernd Jurgen (1999). Albania at War, 1939?1945 (на ?езику: енглески). Hurst. стр. 23. ISBN   9781850655312 .  
  29. ^ Brewer, David (2016-02-28). Greece, the Decade of War: Occupation, Resistance and Civil War (на ?езику: енглески). I.B.Tauris. стр. 2. ISBN   9780857729361 .  
  30. ^ а б в г д Raphael Lemkin. Axis Rule in Occupied Europe . Slark, New Jersey, USA: The Lawbook Exchange, Ltd., 2005. Pp. 102.
  31. ^ Pearson, Owen (2005). Albania in the Twentieth Century, A History . Volume II - Albania in Occupation and War, 1939-45. The Centre for Albanian Studies / I.B.Tauris. стр. 433. ISBN   978-184511104-5 .  
  32. ^ Fischer 1999 (C. Hurst ed.) , стр. 189.
  33. ^ Fischer 1999 (C. Hurst ed.) , стр. 223.
  34. ^ Albania: A Country Study: The Communist and Nationalist Resistance ? Library of Congress.
  35. ^ а б Assouline, Pierre (2009) [1996]. Herge, the Man Who Created Tintin . Charles Ruas (translator). Oxford and New York: Oxford University Press. стр. 62. ISBN   978-0-19-539759-8 .  

Додатни извори [ уреди | уреди извор ]

  • Fischer, Bernd J. (1999). Albania at War, 1939?1945 . Purdue University Press. ISBN   978-155753141-4 .  
  • Fischer, Bernd J. (1999). Albania at War, 1939?1945 . C. Hurst & Co Publishers. ISBN   978-185065531-2 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Итали?анска инвази?а Албани?е на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Итали?анска_инвази?а_Албани?е&oldid=27784325 ”