Ова? чланак садржи списак литературе , сродне писане изворе или спо?аш?е везе , али ?егови извори оста?у не?асни, ?ер нису унети у сам текст . Помозите у ?еговом побо?шава?у наво?е?ем прецизни?их извора. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Истори?а ?ужне Ази?е Истори?а Инди?е
Камено доба	70.000?7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизаци?а долине Инда	3300. –1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700–1300. п. н. е.
Ведска цивилизаци?а	1500–500. п. н. е.
· Кра?евства античке Инди?е	· 1200–700. п. н. е.
Маха?анапади	700–300. п. н. е.
Царство Магада	684–26. п. н. е.
· Маури?ско царство	· 321–184. п. н. е.
Сред?а кра?евства Инди?е	230. п. н. е.–1279. н. е.
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. н. е.
· Кушанско царство	· 60–240.
· Гупта царство	· 240–550.
· Чола царство	· 848–1279.
Исламски султанати у Инди?и	1210–1596.
· Делхи?ски султанат	· 1206–1526.
· Декански султанати	· 1490–1596.
Хо?сала царство	1040–1346.
Ви?а?анагарско царство	1336–1565.
Могулско царство	1526–1707.
Марата царство	1674–1818.
Колони?ална Инди?а	1757–1947.
Подела Инди?е	1947?
Истори?е држава Република Инди?а · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне истори?е Пен?аб · ?ужна Инди?а · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет

У сред?ем веку у Инди?у ?е успостав?ено неколико исламских султаната.

Успон ислама на Инди?ском потконтиненту [ уреди | уреди извор ]

Ислам ?е у Инди?у дошао ве? у првом веку након смрти пророка Мухамеда. Оме?идски калиф у Дамаску послао ?е 711 . експедици?у у Белу?истан и Синд под во?ством Мухамеда ибн Касима . Експедици?а ?е отишла и северни?е, али ни?е могла задржати цело подруч?е нити раширити ислам у другим деловима Инди?е. Ипак обална трговина и присуство муслиманске колони?е у Синду дозволило ?е да до?е до знача?не културне размене и дово?е?а проповедника. Три века касни?е Перси?анци, турски народи и Авганистанци су кренули у осва?а?а Инди?е преко традиционалног северозападног пута свих инвази?а Инди?е.

Махмуд Газни ( 979 ? 1030 ) ?е предводио сери?у напада на Ра?путска кра?евства и богате хиндуистичке храмове. Осим тога успоставио ?е базу у Пен?абу за буду?е инвази?е.

Делхи?ски султанат [ уреди | уреди извор ]

Мухамед Гор ?е при кра?у 12. века извршио инвази?у на Инди?у и осво?ио ?е Газни , Мултан , Синд , Лахор и Делхи . ?едан од ?егових генерала, Кутбудин А?бак, прогласио ?е себе султаном Делхи?а. У 13. веку бивши роб ратник Шамсудин Илтумиш (1211?1236) успоставио ?е Турско кра?евство у Делхи?у, што ?е буду?им султанима омогу?ило да се шире у свим смеровима по Инди?и. ?едан век после тога Делхи?ски султанат се раширио источно до Бенгала , а ?ужно до Декана . У исто време султанат ?е био угрожен нападима са северозапада и унутраш?им побунама. Султанат ?е био у стално? динамици, како се 5 различитих династи?а уздизало и падало:

• Робовска династи?а (1206?1290)
• Кил?и династи?а (1290?1320)
• Туглак династи?а (1320?1413)
• Са?ид династи?а (1414?1451)
• Лоди династи?а (1451?1526)

Кил?и династи?а под Алаудином (1296?1316) ?е успела да ве?ину ?уга Инди?е ?едно време стави под сво?у власт, али осво?ена подруч?а су се брзо ослободила. Од 35 султана, 19 ?е уби?ено у атентату. На власт се тако често долазило наси?ем. Дворске интриге и фракционаше?е су биле нормалне по?аве. Куран и шари?а (исламски закон) су омогу?авали основу за заво?е?е исламске администраци?е над независним хинду владарима. Ефективна власт султана ?е зависила о способности контроле стратешких места ко?и су доминирали во?но важним и трговачким путевима, зависила ?е о способности опорезива?а и способности одржа?а ауторитета над во?ним и провинци?ским гувернерима. Било ?е покуша?а да се унифицира?у порези и створи централизован систем администраци?е, али завршавали би без успеха. По?опривреда ?е унапре?ена у северно? Инди?и захва?у?у?и новим каналима и новим иригационим методама (ук?учу?у?и перси?ски точак). Али паразитски систем опорезива?а се?ака продужио ?е политичку нестабилност. Перси?ски ?език и перси?ска култура постали су доминантни у центрима одлучива?а у Инди?и.

Могули [ уреди | уреди извор ]

Могулско царство ?е било царство ?е на врхунцу мо?и управ?ало ве?ином инди?ском потконтинента. Могулско царство ?е основао Бабур 1526 , када ?е победио Ибрахима Лоди?а, послед?ег делхи?ског султана у Прво? бици код Панипата . Реч Могул ?е инди?ско-ари?ска верзи?а речи Монгол.

?ужне династи?е [ уреди | уреди извор ]

Неуспеси султана да држе стално Декан и ?уг Инди?е под контролом доводе до успона ?ужних династи?а: муслиманског Бахмани султаната (1347?1527) и хиндуистичког Ви?а?анагара царства ( 1336 ? 1565 ). Бахмани султанат ?е тра?ао готово два века, све док се ни?е распао 1527 . на 5 ма?их државица, Деканских султаната (Би?апур, Голконда, Ахмеднагар, Берер и Бидар). Бахмани султанат ?е прихватио систем администраци?е и опорезива?а од Делхи?ског султаната, али ?егов пад ?е великим делом проузрокован нетрпе?ивош?у дома?их муслимана и страних муслимана.

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Elliot and Dowson: The History of India as told by its own Historians , New Delhi reprint, 1990.
• K.S. Lal : The Legacy of Muslim Rule in India [1]
• K.S. Lal. Indian Muslims - Who are they. [2]
• Majumdar, R. C. (ed.), The History and Culture of the Indian People, Volume VI, The Delhi Sultanate, Bombay, 1960; Volume VII, The Mughal Empire, Bombay, 1973.