Ива?лов устанак
Део Византи?ско-бугарских ратова
Бугарска у друго? половини 13. века. Ива?лове области означене су наран?астом бо?ом.
Време 1277-1280 Место Балканско полуострво Исход Неуспех устанка. Ива?ло уби?ен, Георги?е Тертер поста?е бугарски цар.
Сукоб?ене стране
Бугари под Ива?лом.	Бугарско племство Византи?а Златна хорда
Команданти и во?е
Ива?ло	Константин Тих ?ован Асен III Михаило VIII Палеолог Нога?

Ива?лов устанак ( бугарски : Въстанието на Ивайло) ?е била побуна бугарских се?ака против владавине Константина Тиха и бугарских великаша. Побуна ?е подстакнута неуспесима централне власти да се суоче са монголском прет?ом у североисточно? Бугарско?. Монголи су децени?ама п?ачкали и пустошили бугарске територи?е, посебно област Добру?е . Слабост државних институци?а резултат ?е убрзаног процеса феудализаци?е Бугарског царства.

За во?у Ива?ла , савремени хроничари тврде да ?е био сви?ар. Показао се као успешан генерал и харизматични во?а ко?и ?е у првим месецима устанка поразио монголску и царску во?ску, лично убивши Константина Тиха у бици. Касни?е ?е три?умфално ушао у Трново, бугарску престоницу, оженивши Мари?у , цареву удовицу, и приморава?у?и великаше да га прихвате за бугарског цара.

Византи?ски цар Михаило VIII Палеолог ?е покушао да ситуаци?у у Бугарско? искористи за сво?е ци?еве интервенци?ом у борбама око престола. Послао ?е ?ована Асена III , сина бившег цара Мице Асена , да преузме бугарски трон на челу велике византи?ске во?ске. Истовремено, Михаило ?е подстрекао Монголе да нападну Бугарску са севера, приси?ава?у?и Ива?ла да се бори на два фронта. Ива?ло ?е поражен од Монгола и опседнут у твр?ави Драстар. У ?еговом одсуству, трновски великаши отвара?у врата ?овану Асену III. Ме?утим, Ива?ло ?е успео пробити опсаду и ?ован Асен III бежи натраг у Византи?у. Михаило ?е послао две велике во?ске како би преокренуо ситуаци?у у сво?у корист, али су обе во?ске поражене у Балканским планинама.

У ме?увремену, племство главног града прогласило ?е за ?единог цара Георги?а Тертера . Окружен непри?ате?има и суочен са расипа?ем сво?их савезника, Ива?ло ?е побегао на двор монголског кана Нога?а да тражи помо?, али ?е тамо уби?ен. Ива?лов устанак утицао ?е на да?у истори?у Византи?е и Бугарске. Чак два "Псеудо-Ива?ла" по?авила су се у Византи?и, ужива?у?и подршку великог бро?а се?аштва.

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Политичка ситуаци?а у Бугарско? [ уреди | уреди извор ]

Након смрти ?ована Асена II (1218?1241), Друго бугарско царство почи?е да слаби као резултат низ слабих, малолетних владара и унутраш?их борби ме?у племством. Север Бугарске суочио се са инвази?ом Монгола 1242. године и ?иховим константним нападима. Иако ?е ?ован Асен II поразио Монголе непосредно пре сво?е смрти ^[1] , регент Калимана I Асена (1241?1246) пристао ?е на пла?а?е годиш?ег данка Монголима како би избегао разара?е државе. Монголска инвази?а истовремено ?е довела до колапса лабаве куманске конфедераци?е у западном делу евроази?ске степе и оснива?у монголске Златне хорде . То ?е имали дугорочне политичке и стратешке последице по Бугарску, ?ер су Кумани били бугарски савезници и често су снабдевали бугарску во?ску ко?има, док се Златна хорда показала непри?ате?ски расположеном према Бугарима ^[2] . На ?угу, Бугари губе велике делове Траки?е и Македони?е ко?е од Бугарске одва?а Нике?ско царство ^[3] . Нике?ско царство ни?е било пого?ено инвази?ом Монгола. Зем?е на северозападу, ук?учу?у?и и Београд, Браничево и Северински Банат, осво?или су Угари ^[4] .

Бугарска ?е 1256. године запала у гра?ански рат изме?у Мице Асена (1256?1257), ро?ака ?ована Асена II, ко?и се учврстио у ?угоисточно? Бугарско?, и скопског бо?ара Константина Тиха (1257?1277), кога ?е племство у Трнову прогласило за цара. Истовремено, ма?арски великаш руског кнежевског порекла, Ростислав Михаилович , се у Видину учврстио као ?ош ?едан носилац титуле бугарског цара и као такав ?е признат од стране угарског кра?а ^{[5] [6]} . Константин Тих излази као победник до 1261. године, али ?егова десетогодиш?а владавина ни?е довела до стабилизаци?е ситуаци?е у Бугарско?. Видин ?е остао одво?ен од централне власти у Трнову ^[7] . Монголи су редовно нападали североисточну Бугарску, п?ачкали села и тиме паралисали економи?у ^[8] . Исте године, Михаило VIII Палеолог (1259?1282) ?е заузео Цариград обнав?а?у?и Византи?у , те су Бугари добили ?ош ?едног ?акок непри?ате?а на ?угу. Константин Тих ?е 1260. године сломио ногу у лову, те ?е остао парализован од струка надоле ^[9] . Ова инвалидност ослабила ?е ?егову власт, те ?е пао под утица? сво?е друге супруге Ирине Дукине Ласкарине , ко?а ?е стално била ук?учена у интриге на бугарском двору, подстрекивана од сво?их ро?ака из Византи?е. Константин се напослетку развео од Ирине и оженио Мари?у Палеолог Кантакузину ко?а ?е насто?ала да престо обезбеди за свога сина, чиме ?е од себе одбила племство ^{[9] [10] [11]} .

Унутраш?е прилике у Бугарско? и успон Ива?ла [ уреди | уреди извор ]

Феудализаци?а Бугарске у 13. веку довела ?е до пове?а?а бро?а кметова, као и до пове?а?а мо?и племства. То ?е, пак, довело до теж?и за ве?ом самоуправом ме?у на?утица?ни?им племи?има. Многи од ?их успостав?а?у полунезависне феудалне ?единице ко?е су само номинално признавале царску власт из Трнова ^[12] . У друго? половини 13. века се?аштво губи личне привилеги?е у корист феудалаца, као и црквеног племства, што сма?у?е приходе обичног се?ака погоршава?у?и ?егове услове живота ^{[13] [14]} . Истовремено, неспособност Константина Тиха да стане на кра? сталним монголским упадима на североистоку зем?е допринела ?е изби?а?у устанка и ?еговом брзом успеху ^[13] . Монголске нападе покретао ?е полунезависни монголски кан Нога? , ко?и ?е у то време био мо?ни?и од врховног владара Златне хорде, Мунглетемура (1266?1280). Он ?е контролисао области данаш?е Молдави?е и Укра?ине ^[9] .

У такво? ситуаци?и долази до успона Ива?ла . Он ?е био родом из североисточне Бугарске, на?вероватни?е из околине Провади?е ^[15] . Почео ?е да подстиче становништво на побуну. Византи?ски хроничари назива?у га "Bardokva" или "Lakhanas", док ?е ?егово право име познато само из пове?е посве?ене цркви у Свр?игу ^{[13] [16] [17] [18]} . Византи?ски историчар Георги?е Пахимер пише да ?е Ива?ло био сви?ар ^[19] . Историчар ?он ван Антверп Фа?н напоми?е да су сви?е у то време биле главни привредни производ Бугарске и да ?е поседник великог крда морао бити део локалне влада?у?е елите ^[9] . Ива?лова мистичност допринела ?е да брзо стекне подршку и следбенике ме?у религиозним се?анима ^[20] . Многи Бугари сматрали су га за Богом послатог спасиоца ^[9] .

Узроци побуне [ уреди | уреди извор ]

Побуна ?е избила на проле?е или на лето 1277. године у североисточно? Бугарско?, ко?а ?е била на?изложени?а монголским нападима ^[21] . На лето 1277. године Ива?ло ?е поразио ?едну монголску ?единицу ^{[22] [23]} . Уследила ?е ?ош ?една победа и до ?есени су сви Монголи били истерани из Бугарске. Постигавши оно што Константин ни?е могао децени?ама, Ива?лова популарност нагло расте. Ме?у ?еговим следбеницима нашао се велики бро? великаша ко?и су били незадово?ни интригама царице Мари?е. ?уди су га поздрав?али као цара и многе области дошле су под ?егову контролу.

Кра?ем 1277. године Константин Тих ?е коначно предузео мере како би се обрачунао са побу?еником. Окупио ?е малу во?ску и полако напредовао, ?ер ?е морао да путу?е на колима због повреде. Ива?ло ?е напао и поразио Константинове снаге, побивши многе цареве блиске сараднике, док се остатак во?ске придружио побу?еницима. Ива?ло ?е лично убио цара Константина Тиха, тврде?и да цар ни?е учинио ништа како би одбранио сво?у част у бици ^{[24] [25]} . Након овог три?умфа, Ива?ло ?е почео осва?ати утвр?ене градове у зем?и ко?и су се ?едан по ?едан предавали и прихватали га за новог цара. До проле?а 1278. године, само ?е престоница Трново остала под контролом царице Мари?е ^[26] .

Меша?е Византинаца и призна?е Ива?ла [ уреди | уреди извор ]

У ме?увремену, византи?ски цар Михаило Палеолог ?е напустио Цариград и кренуо ка ?едрену, ко?е се налазило у близини византи?ско-бугарске границе, како би пратио дога?а?е у Бугарско? и искористио тамош?у ситуаци?у у сво?у корист. Смрт Константина Тихог била ?е прави шок за Византи?и. У почетку, Михаило ?е намеравао оженити Ива?ла сво?ом ?ерком, али ?е на кра?у одлучио да би било бо?е да одабере шти?еника коме ?е помо?и да се домогне бугарског престола ^[20] . Избор ?е пао на ?ована, сина бившег цара Мица Асена, ко?и ?е затражио азил у Византи?и и држао поседе у Мало? Ази?и. Иван се оженио Михаиловом ?ерком Иреном и заклео на верност византи?ском цару. Проглашен ?е за бугарског цара као ?ован Асен III ^{[27] [28]} . Византинци су поклонима покушали да поткупе бугарске великаше да подрже ?ована Асена III. Истовремено су послати изасланици у Трново како би добили призна?е од царице Мари?е. У ме?увремену, ?ован Асен ?е на челу византи?ске во?ске кренуо ка северу, док ?е Ива?ло опседао Трново ^[28] .

Суочена са два противника, Мари?а ?е у почетку покушала да преговара са Михаилом о томе да за цара прихвати ?еног сина Михаила Асена , али ?е Михаило инсистирао на безусловно? преда?и ^[26] . На изнена?е?е свих, Мари?а ?е тада отпочела преговоре са Ива?лом нуде?и му сво?у руку и бугарску круну под условом да Михаило Асен буде проглашен ?единим наследником ^[29] . Георги?е Пахимер, византи?ски историчар, оптужио ?е Мари?у да се огрешила о сво? поко?ног мужа ^[30] . ?ени поступци су у ствари били инспирисани мрж?ом према ?еном у?аку, Михаилу, кога ?е сматрала ?еретиком. У почетку Ива?ло ни?е хтео прихватити предлог тврде?и да му Мари?а нуди оно што ?е он оруж?ем убрзо осво?ити ^[29] . На кра?у ?е ипак пристао због "избегава?а крвопроли?а у гра?анском рату", ?асно став?а?у?и до зна?а да ?е он та? ко?и да?е милост, а не она? ко га прима ^[31] .

На проле?е 1278. године Ива?ло ?е три?умфално ушао у Трново, оженио Мари?у и прогласио се царем Бугарске ^{[31] [32] [33]} . Ме?утим, пошто ?е био неискусан у државним пословима, Ива?ло ни?е успео да учврсти сво?у власт ме?у племством у главном граду. Често се сва?ао са Мари?ом ^[34] . Византинци су на Бугарску послали ?аке трупе под командом Михаила Главаса да подршке ?ована Асена и подстакли Монголе да нападну Бугарску са севера, став?а?у?и Ива?ла у ситуаци?у да мора да се бори на два фронта. Ипак, Ива?ло ни?е посустао, ве? ?е енергично припремао сво?е снаге да се супротстави надмо?ни?ем противнику. Стекао ?е подршку многих великаша ^[35] .

Рат против Византинаца и Монгола [ уреди | уреди извор ]

Ива?ло ?е напустио Трново на лето 1278. године. Кренуо ?е на?пре на север, поразио Монголе и потиснуо их преко Дунава ^{[36] [37]} . Ситуаци?а на ?угу била ?е опасни?а. Византинци су започели са нападима на широком фронту дуж Балканске планине, од прелаза Шипка до Црног мора. Нису успели да пре?у планине док су Бугари били заузети на северу. Упркос огромним напорима и бро?чано? надмо?и, Византинци су остварили незнатне добитке по веома високо? цени. На пример, твр?ава Ктени?а заузета ?е тек након многих напада, а замкови Кран и Маглиж пали су уз велике жртве на византи?ско? страни. Бугарски командант ?ужног фронта, Стан, храбро се борио и погинуо у одбрани Берое (Старе Загоре). Многи други Ива?лови команданти истакли су се у борбама против Византи?е: Момчило, Куман, Дам?ан, Канчо. Све битке у ко?има ?е командовао Ива?ло лично биле су успешне по Бугаре. Он се борио код Студене и Пиргице, а до ?есени 1278. године Бугари су приморали Византинце да одустану од напада. Византи?ски морал био ?е на веома ниском нивоу. Ива?ло ни?е желео зароб?енике. Георги?е Пахимер пише да ?е "пада?е у руке Бугарима значило смрт" ^[38] .

Смиривши ситуаци?у на ?угу, Ива?ло се могао суочити са другим монголским нападом на северу. Овога пута Бугари су се суочили са елитним снагама Нога? кана. Монголи су над?ачали Бугаре и Ива?ло ?е опседнут у важном граду Драстару на ?ужно? обали Дунава, где ?е трпео тромесечну опсаду ^{[36] [39]} . Док ?е ве?ина побу?еничке во?ске била ангажована на северу, Михаило VIII ?е отпочео са преговорима са трновским великашима и убедио локалне званичнике да прихвате ?ована Асена за новог бугарског цара. Почетком 1279. године византи?ска во?ска, под командом Михаила Глаба , искрцала се у близини Варне и кренула ка главном граду, уз подршку монголских ?единица ко?има ?е командовао Касим бег. Трновски великаши проширили су гласине да ?е Ива?ло страдао у борбама против Монгола и отворили су врата Византинцима и ?иховом шти?енику. ?ован Асен ?е проглашен за цара, а Мари?а, ко?а ?е носила Ива?лово дете, протерана ?е у Цариград. Како би везао племство за себе, ?ован Асен ?е сво?у сестру, Киру Мари?у , удао за Георги?а Тертера , ?едног од на?мо?ни?их и на?утица?ни?их бугарских феудалаца, чи?а ?е престоница била твр?ава Червен ^[40] . Касим бег, ко?и ?е награ?ен функци?ом протостратора, сматрао ?е да ?е Георги?е Тертер уздигнут на ?егов рачун, те ?е напустио ?ована Асена и приближио се Ива?лу ^[41] .

У ме?увремену су се наставиле борбе изме?у Византинаца и устаника. Иако су Ива?лове снаге биле поде?ене на два дела, тешке борбе во?ене су у планинама источног Балкана, нарочито око Котелског прелаза и прево?а Варбица ^[39] . Бугари су били опко?ени са севера и са ?уга. Византинци су морали да заузима?у твр?аву по твр?аву, што ?е изискивало велике жртве и коштало доста времена. Многа упоришта остала су неосво?ена ^[41] .

На проле?е 1279. године, Ива?ло ?е успео пробити монголску блокаду у Драстру и опседнути Трново. Ова? потез изненадио ?е ?ована Асена и ?егове присталице ^{[41] [42]} . Михаило VIII ?е предузео мере да заштити свог шти?еника и у лето 1279. године послао во?ску од 10.000 ?уди под командом протовести?ара Мурина. Ива?ло се ни?е задржао код Трнова, ве? ?е дочекао Византинце код Котелског прелаза 17. ?уна 1279. године. Бугари односе потпуну победу, мада су били бро?чано слаби?и. Део Византинаца страдао ?е у борби, а део ?е зароб?ен и погуб?ен по Ива?ловом наре?е?у ^{[43] [44]} . Месец дана касни?е Византинци ша?у другу во?ску од 5000 ?уди на челу са протовести?аром Априном . Ива?ло их ?е дочекао 15. августа 1279. године и нанео им тежак пораз, лично убивши Априна ^[45] .

Кра? побуне и Ива?лова смрт [ уреди | уреди извор ]

Услед пораза византи?ске во?ске, ауторитет ?ована Асена ?е ослабио. Он и ?егова супруга Ирина пота?но беже из Трнова, поневши са собом византи?ске царске инсигни?е ко?е су држане у бугарско? ризници ?ош од битке код Тр?авне 1190. године ^[46] . Трновски великаши одбили су да отворе капи?е града Ива?лу и уместо тога су за цара уздигли Георги?а Тертера. Ни монголска прет?а ни?е била откло?ена, нити ?е Ива?ло био у ста?у осигурати подршку бугарског племства и у?единити зем?у против византи?ске и монголске опасности. Као резултат тога, Ива?лови следбеници, разочарани бескра?ним ратовима без изгледа за мир, почели су да га напушта?у. Ива?ло ?е 1280. године прешао Дунав са неколико ло?алних сарадника, ук?учу?у?и и Касима, како би потражио помо? од Нога? кана ^[47] .

У почетку ?е Ива?ло био добро прим?ен на Нога?евом двору. Када ?е вест о ?еговим намерама стигла у Цариград, Михаило ?е послао ?ована Асена са богатим даровима монголском кану ^{[47] [48]} . Нога? ?е обе?авао помо? и ?едном и другом. На кра?у ?е превладао византи?ски утица?, ?ер ?е монголски кан био у браку са нелегитимном ?ерком Михаила, Еуфросином Палеологином . Ива?ло и Касим уби?ени су на Нога?евом двору ^[48] . Еуфросина се заложила да и ?ован Асен не про?е као и они. На кра?у се вратио на сво?е поседе у Мало? Ази?и где ?е умро 1303. године ^[49] .

Последице [ уреди | уреди извор ]

Ива?ло ?е уживао велику популарност и изван граница Бугарске након сво?е смрти. На?ма?е два "псеудо-Ива?ла" по?авила су се у Византи?и ^[50] . Године 1284. Бугарин ко?и ?е тврдио да ?е Ива?ло ?е стигао на цариградски двор и понудио сво?е услуге цару Андронику II у борби против Турака ^[51] . Андроник ?е тражио од бивше царице Мари?е да потврди да ?е то стварно Ива?ло, те ?е тако варалица откривена. Псеудо-Ива?ло ?е затворен, али ?е народ тражио да се пусти ?ер су се Турци "бо?али варвара" (Ива?ла). Андроник ?е схватио да нема шта да изгуби, те ?е пустио Ива?ла против Турака. Ива?ло ?е окупио велику во?ску се?ака, што ?е изазвало бо?азан племства од немира. Псеудо-Ива?ло ?е зато поново затворен. Неколико година касни?е у Византи?и се по?авио ?ош ?едан Бугарин (чи?е ?е право име било Иван) тврде?и да ?е Ива?ло. Добио ?е во?ску за борбу против Турака, али ?е након почетних успеха зароб?ен и уби?ен ^[51] .

У Бугарско?, владавина Георги?а Тертера (1280?1292) и ?еговог наследника Смилеца (1292?1298) карактерише се сталним монголским уплита?ем у унутраш?е послове Бугарске и распадом државе у корист локалних феудалних племи?а ^{[51] [52]} . Бугарска ?е изгубила готово све територи?е ?ужно од балканских планина ко?е заузима?у Византинци ^[53] . Ста?е се ме?а доласком Теодора Светослава на власт (1300?1321), када ?е од Монгола вра?ена Бесараби?а, а од Византинаца Северна Траки?а ^[54] .

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Ива?лов устанак ?е пропао ?ер су се устаници борили не само против бугарских царева, ве? и против Византинаца и Монгола и дела бугарског племства ^{[32] [44]} . Иако ?е завршен неуспешно, Ива?лов устанак довео ?е до тога да ?егов во?а буде проглашен за императора, ци?а коме су тежили многи побу?еници сред?овековне Европе, а што ?е мало коме пошло за руком. У соци?алистичко? Бугарско? , Ива?лова побуна представ?ана ?е као друштвени покрет против феудализма и страних заво?евача ^[28] . У савремено? Бугарско?, Ива?ло ?е поштован као борац за слободу и соци?алне реформе ^[50] . Ме?утим, нема доказа да су Ива?ло и ?егови следбеници икада намеравали да спроведу друштвене реформе ^[28] . Чи?еница да су побуну подржавали неки великаши и да се Ива?ло оженио омраженом Мари?ом указу?е на то да ?е главни фактор ко?и ?е довео до успеха устанка била неспособност Константина Тиха ^[28] . Бугарски историчари хвале херо?ство устаника и на устанак гледа?у као на светлу тачку бугарске истори?е, ?ер ?е Ива?ло био способан да привуче велики бро? присталица свих друштвених сло?ева у ци?у одбране Бугарске од спо?них непри?ате?а ^{[32] [48]} . Ива?ло се памти као херо?ски владар и трагична фигура ко?а ?е представ?ала идеал "доброг владара" ^[55] .

Ива?ловом устанку посве?ена су бро?на уметничка дела. Опера "Ива?ло" Марина Големинова из 1959. године инспирисана ?е овим дога?а?ем ^[56] . Устанку ?е посве?ен играни филм "Ива?ло" из 1964. године режисера Николе Валчева по роману "Ти?а?у?а жеравица" Евгени?а Константинова ^[57] и драма "Престо?е" из 1921. године истакнутог бугарског песника и писца Ивана Вазова ^[58] . Град Ива?ловград у ?ужно? Бугарско? и село Ива?ло у близини Пазарчика, носе име по во?и устаника. Ива?лу су посве?ени споменици у неколико бугарских градова, као и споменик у част победе над Византи?ом у бици код Девине , око 5 km ?угоисточно од града Котела. Споменик под називом "Камена стража" уврштен ?е ме?у десет на?знача?ни?их споменика бугарске истори?е ^{[59] [60]} .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Андреев (Andreev), Йордан (Jordan); Лалков (Lalkov), Милчо (Milcho) (1996). Българските ханове и царе (The Bulgarian Khans and Tsars) (на ?езику: бугарски). Велико Търново ( Veliko Tarnovo ): Абагар (Abagar). ISBN   978-954-427-216-6 .  
• Ангелов (Angelov), Димитър (Dimitar); Божилов (Bozhilov), Иван (Ivan); Ваклинов (Vaklinov), Станчо (Stancho); Гюзелев (Gyuzelev), Васил (Vasil); Куев (Kuev), Кую (kuyu); Петров (Petrov), Петър (Petar); Примов (Primov), Борислав (Borislav); Тъпкова (Tapkova), Василка (Vasilka); Цанокова (Tsankova), Геновева (Genoveva) (1981). История на България. Том II. Първа българска държава [ History of Bulgaria. Volume II. First Bulgarian State ] (на ?езику: бугарски). и колектив. София ( Sofia ): Издателство на БАН ( Bulgarian Academy of Sciences Press).  
• Бакалов (Bakalov), Георги (Georgi); Ангелов (Angelov), Петър (Petar); Павлов (Pavlov), Пламен (Plamen); Коев (Koev), Тотю (Totyu); Александров (Aleksandrov), Емил (Emil) (2003). История на българите от древността до края на XVI век (History of the Bulgarians from Antiquity to the end of the XVI century) (на ?езику: бугарски). и колектив. София (Sofia): Знание (Znanie). ISBN   978-954-621-186-6 .  
• Божилов (Bozhilov), Иван (Ivan); Гюзелев (Gyuzelev), Васил (Vasil) (1999). История на средновековна България VII?XIV век (History of Medieval Bulgaria VII?XIV centuries) (на ?езику: бугарски). София (Sofia): Анубис (Anubis). ISBN   978-954-426-204-4 .  
• Fine, J. (1987). The Late Medieval Balkans, A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest . University of Michigan Press . ISBN   978-0-472-10079-8 .  
• Kazhdan, A. ; collective (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium . New York , Oxford : Oxford University Press . ISBN   978-0-19-504652-6 .  
• Колектив (Collective) (1980). Гръцки извори за българската история (ЛИБИ), том III (Greek Sources for Bulgarian History (GIBI), volume X) (на ?езику: бугарски). София (Sofia): Издателство на БАН (Bulgarian Academy of Sciences Press).  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Cawley, Charles. ?Medieval Lands ? Bulgaria. Rival Tsars of the Bulgarians 1258?1322” . Hosted on the website of the Foundation for Medieval Genealogy . Приступ?ено 13. 2. 2015 .  
• ?Uprising of Ivaylo 1277?1280” (на ?езику: бугарски). Electronic History of Bulgaria hosted on the Bulgarian Knowledge Portal. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г . Приступ?ено 13. 2. 2015 .