Зихерха?тсдинст
(
нем.
Sicherheitsdienst, SD
- ?Безбедносна служба“) ?е била
обавешта?на служба
СС
-а. Ова организаци?а ?е била прва обавешта?на организаци?а
нацистичке парти?е
, ко?а ?е основана и сматрана ?е ?сестринском организаци?ом“
Гестапо
-а. Изме?у
1933
. и
1939
, СД ?е била под руководством безбедносне полици?е (
Sicherheitspolizei
) после чега ?е став?ена под управу
Главног државног безбедносног бироа
(
Reichsicherheitshauptamt
).
?ен први директор,
Ра?нхард Ха?дрих
, намеравао ?е да СД доведе сваког по?единца у домету Тре?ег ра?ха под ?стални надзор“.
СД ?е основана
1932
. од стране
Ра?нхарда Ха?дриха
; постала ?е мо?ни?а након што су
нацисти
преузели контролу у
Немачко?
. Била ?е у одре?аном такмичарском односу са ?уришним одредима
СА
(
Sturmabteilung
) али под сво?им шефом, Ха?дрихом, ?е
9. ?уна
1934
. постала ?едина ?парти?ска информациона служба“. Године
1938
. ?е постала обавешта?на служба државе као и парти?е, подржава?у?и Гестапо, и сара?у?у?и са администраци?ом.
Задатак СД-а ?е било открива?е стварних и потенци?алних непри?ате?а нацистичког руководства и неутрализаци?а ове опозици?е. Да би испунила ова? задатак, СД ?е створила организаци?у агената и информатора по целом Ра?ху, а касни?е и по окупираним територи?ама. Организаци?а се састо?ала од неколико стотина агената и неколико хи?ада информатора. СД ?е била агенци?а за прикуп?а?е информаци?а а Гестапо, и у одре?ено? мери криминалистичка полици?а су биле извршне агенци?е политичког полици?ског система. И СД и Гестапо су у пракси били под контролом
Ха?нриха Химлера
као шефа немачке полици?е.
Године
1936
. полици?а ?е поде?ена у полици?у за одржава?е реда - (
Ordnungspolizei ORPO
) и безбедносну полици?у - (
Sicherheitspolizei Sipo
).
ОРПО
се састо?ала од заштитне полици?е - (
Schutzpolizei
), руралне полици?е - (
Gendarmerie
) и локалне полици?е - (
Gemeindepolizei
).
Сипо
се састо?ала од државне криминалистичке полици?е - (
Reichs Kriminalpolizei, Kripo
) и та?не државне полици?е - (
Geheime Staatspolizei, Gestapo
). Ха?дрих ?е постао шеф безбедносне полици?е и СД-а.
Сипо
(безбедносна полици?а) ?е била централизована у
Главном државном безбедносном бироу
. Операциони одели СД-а су постали 3. канцелари?а -
Amt
III (осим за спо?ни обавешта?ни рад ко?и ?е био смештен у
Amt
VI);
Гестапо
?е постао
Amt
IV а
Kripo
Amt
V.
Ото Охлендорф
?е постав?ен за шефа 3. управе (
Amt
III), СД-унутраш?а (унутар Немачке);
Ха?нрих Милер
?е постав?ен за шефа 4. управе (
Гестапо
);
Артур Небе
?е именован за шефа 5. управе; а
Валтер Шеленберг
?е постао шеф 6. управе, СД-спо?на (изван Немачке). Касни?е, током
1944
, ве?и делови
Абвера
(во?на обавешта?на служба) су припо?ени 6. управи.
Ха?дрих ?е био шеф сигурносне полици?е и СД (РСХА) док ни?е уби?ен
1942
, после чега ?е
Ернст Калтенбрунер
постао шеф. Калтенбрунер ?е преузео мандат
30. ?ануара
1943
, и остао ?е на то? позици?и до кра?а рата. СД ?е проглашена криминалном организаци?ом после рата, и ?еним члановима ?е су?ено као ратним злочинцима у Нирнбергу.
[3]
СД ?е била ?една од на?стари?их безбедносних организаци?а СС-а, а формирана ?е
1931
Ic-Deinst
(Иц-служба) раде?и из ?едне собе и одговара?у?и директно Ха?нриху Химлеру. До 1933, организаци?а ?е била позната као
SD-Amt
(СД-биро) а, 1934, ?е постала основа званичне државне безбедносне организаци?е,
Sicherheitspolizei
. 1939, СД ?е поде?ена у два дела:
Inland-SD
(унутраш?а), и
Ausland-SD
(спо?на) и став?ена под команду
РСХА
(Главни државни безбедносни биро)
До
1941
, СД ?е била организована по следе?ем принципу:
Inland-SD
?е била одговорна за обавешта?ни рад и безбедност унутар Немачке, и била ?е поде?ена у следе?е под оде?ке:
- Одсек А (закон и правне структуре)
- Одсек Б (расна и етничка пита?а)
- Одсек Ц (културна и верска пита?а)
- Одсек Д (индустри?а и трговина)
- Одсек Е (високо друштво)
Спо?на-СД ?е била цивилна спо?на обавешта?на агенци?а тре?ег ра?ха.
1944
, Спо?на-СД ?е преузела и све функци?е
Абвера
. Спо?на-СД ?е била поде?ена у следе?е одсеке:
- Одсек А (организаци?а и администраци?а)
- Одсек Б (шпи?унажа на западу)
- Одсек Ц (шпи?унажа у Сов?етском Савезу и ?апану)
- Одсек Д (шпи?унажа у америчко? сфери)
- Одсек Е (шпи?унажа у источно? Европи)
- Одсек Ф (техничка пита?а)
СД ?е била главни извор безбедносних снага у окупираним територи?ама, и СД бата?они су обично став?ани под команду СС и полици?ских шефова. СД ?е тако?е била присутна у свим
концентрационим логорима
и снабдевала ?е потребним особ?ем специ?алне организаци?е попут група за инфилтраци?у (
Einsatzgruppen
). СД ?е тако?е била примарна агенци?а, за?едно са
Ordnungspolizei
, задужена да одржава ред и безбедност у ?евре?ским гетоима у
По?ско?
. Типична слика СС трупа ко?е ?уриша?у кроз гето, уби?а?у?и невине цивиле може бити приписана и СД трупама под командом локалних СС и полици?ских шефова.
СД ?е тако?е држала канцелари?е у ве?им немачким градовима. Ма?е канцелари?е су биле познате под именом
SD-Unterabschnitte
, а ве?е су називане
SD-Abschnitte
. Све СД канцелари?е су одговарале локалном команданту познатом као
Inspektor des Sicherheitspolizei und SD
(инспектор сигурносне полици?е и СД-а) ко?и ?е са друге стране био под дво?ном командом
РСХА
и локалних
СС и полици?ских шефова
.
|
---|
По територи?и
| |
---|
Спискови и
хронологи?е
| |
---|
|
|
|
|
---|
Организаци?е
| |
---|
?единице
| |
---|
Сарад?а
| |
---|
По?единци
| |
---|
|
|
- Рани елементи
- Последице
- Се?а?е
|
---|
|
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|