한국   대만   중국   일본 
Зихерха?тсдинст ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Зихерха?тсдинст

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ознака СД

Зихерха?тсдинст ( нем. Sicherheitsdienst, SD - ?Безбедносна служба“) ?е била обавешта?на служба СС -а. Ова организаци?а ?е била прва обавешта?на организаци?а нацистичке парти?е , ко?а ?е основана и сматрана ?е ?сестринском организаци?ом“ Гестапо -а. Изме?у 1933 . и 1939 , СД ?е била под руководством безбедносне полици?е ( Sicherheitspolizei ) после чега ?е став?ена под управу Главног државног безбедносног бироа ( Reichsicherheitshauptamt ). [1] ?ен први директор, Ра?нхард Ха?дрих , намеравао ?е да СД доведе сваког по?единца у домету Тре?ег ра?ха под ?стални надзор“. [2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

СД ?е основана 1932 . од стране Ра?нхарда Ха?дриха ; постала ?е мо?ни?а након што су нацисти преузели контролу у Немачко? . Била ?е у одре?аном такмичарском односу са ?уришним одредима СА ( Sturmabteilung ) али под сво?им шефом, Ха?дрихом, ?е 9. ?уна 1934 . постала ?едина ?парти?ска информациона служба“. Године 1938 . ?е постала обавешта?на служба државе као и парти?е, подржава?у?и Гестапо, и сара?у?у?и са администраци?ом.

Задатак СД-а ?е било открива?е стварних и потенци?алних непри?ате?а нацистичког руководства и неутрализаци?а ове опозици?е. Да би испунила ова? задатак, СД ?е створила организаци?у агената и информатора по целом Ра?ху, а касни?е и по окупираним територи?ама. Организаци?а се састо?ала од неколико стотина агената и неколико хи?ада информатора. СД ?е била агенци?а за прикуп?а?е информаци?а а Гестапо, и у одре?ено? мери криминалистичка полици?а су биле извршне агенци?е политичког полици?ског система. И СД и Гестапо су у пракси били под контролом Ха?нриха Химлера као шефа немачке полици?е.

Године 1936 . полици?а ?е поде?ена у полици?у за одржава?е реда - ( Ordnungspolizei ORPO ) и безбедносну полици?у - ( Sicherheitspolizei Sipo ). ОРПО се састо?ала од заштитне полици?е - ( Schutzpolizei ), руралне полици?е - ( Gendarmerie ) и локалне полици?е - ( Gemeindepolizei ). Сипо се састо?ала од државне криминалистичке полици?е - ( Reichs Kriminalpolizei, Kripo ) и та?не државне полици?е - ( Geheime Staatspolizei, Gestapo ). Ха?дрих ?е постао шеф безбедносне полици?е и СД-а.

Сипо (безбедносна полици?а) ?е била централизована у Главном државном безбедносном бироу . Операциони одели СД-а су постали 3. канцелари?а - Amt III (осим за спо?ни обавешта?ни рад ко?и ?е био смештен у Amt VI); Гестапо ?е постао Amt IV а Kripo Amt V. Ото Охлендорф ?е постав?ен за шефа 3. управе ( Amt III), СД-унутраш?а (унутар Немачке); Ха?нрих Милер ?е постав?ен за шефа 4. управе ( Гестапо ); Артур Небе ?е именован за шефа 5. управе; а Валтер Шеленберг ?е постао шеф 6. управе, СД-спо?на (изван Немачке). Касни?е, током 1944 , ве?и делови Абвера (во?на обавешта?на служба) су припо?ени 6. управи.

Ха?дрих ?е био шеф сигурносне полици?е и СД (РСХА) док ни?е уби?ен 1942 , после чега ?е Ернст Калтенбрунер постао шеф. Калтенбрунер ?е преузео мандат 30. ?ануара 1943 , и остао ?е на то? позици?и до кра?а рата. СД ?е проглашена криминалном организаци?ом после рата, и ?еним члановима ?е су?ено као ратним злочинцима у Нирнбергу. [3]

Организаци?а [ уреди | уреди извор ]

СД ?е била ?една од на?стари?их безбедносних организаци?а СС-а, а формирана ?е 1931 Ic-Deinst (Иц-служба) раде?и из ?едне собе и одговара?у?и директно Ха?нриху Химлеру. До 1933, организаци?а ?е била позната као SD-Amt (СД-биро) а, 1934, ?е постала основа званичне државне безбедносне организаци?е, Sicherheitspolizei . 1939, СД ?е поде?ена у два дела: Inland-SD (унутраш?а), и Ausland-SD (спо?на) и став?ена под команду РСХА (Главни државни безбедносни биро)

До 1941 , СД ?е била организована по следе?ем принципу:

Унутраш?а-СД [ уреди | уреди извор ]

Inland-SD ?е била одговорна за обавешта?ни рад и безбедност унутар Немачке, и била ?е поде?ена у следе?е под оде?ке:

  • Одсек А (закон и правне структуре)
  • Одсек Б (расна и етничка пита?а)
  • Одсек Ц (културна и верска пита?а)
  • Одсек Д (индустри?а и трговина)
  • Одсек Е (високо друштво)

Спо?на-СД [ уреди | уреди извор ]

Спо?на-СД ?е била цивилна спо?на обавешта?на агенци?а тре?ег ра?ха. 1944 , Спо?на-СД ?е преузела и све функци?е Абвера . Спо?на-СД ?е била поде?ена у следе?е одсеке:

  • Одсек А (организаци?а и администраци?а)
  • Одсек Б (шпи?унажа на западу)
  • Одсек Ц (шпи?унажа у Сов?етском Савезу и ?апану)
  • Одсек Д (шпи?унажа у америчко? сфери)
  • Одсек Е (шпи?унажа у источно? Европи)
  • Одсек Ф (техничка пита?а)

Безбедносне снаге [ уреди | уреди извор ]

СД ?е била главни извор безбедносних снага у окупираним територи?ама, и СД бата?они су обично став?ани под команду СС и полици?ских шефова. СД ?е тако?е била присутна у свим концентрационим логорима и снабдевала ?е потребним особ?ем специ?алне организаци?е попут група за инфилтраци?у ( Einsatzgruppen ). СД ?е тако?е била примарна агенци?а, за?едно са Ordnungspolizei , задужена да одржава ред и безбедност у ?евре?ским гетоима у По?ско? . Типична слика СС трупа ко?е ?уриша?у кроз гето, уби?а?у?и невине цивиле може бити приписана и СД трупама под командом локалних СС и полици?ских шефова.

Локалне канцелари?е [ уреди | уреди извор ]

СД ?е тако?е држала канцелари?е у ве?им немачким градовима. Ма?е канцелари?е су биле познате под именом SD-Unterabschnitte , а ве?е су називане SD-Abschnitte . Све СД канцелари?е су одговарале локалном команданту познатом као Inspektor des Sicherheitspolizei und SD (инспектор сигурносне полици?е и СД-а) ко?и ?е са друге стране био под дво?ном командом РСХА и локалних СС и полици?ских шефова .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Weale 2012 , стр. 140?144.
  2. ^ Buchheim 1968 , стр. 166?167.
  3. ^ ?The Sicherheitsdienst (SD)” . Holocaust Encyclopedia (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2024-02-21 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]