Зета у доба Балши?а

Зета у доба Балши?а
	Грб
	; Зета у доба Балши?а, око 1371-1377. године
Географи?а
Континент	Европа
Реги?а	Балкан
Престоница	Скадар
Друштво
Религи?а	православ?е , католицизам
Истори?а
Истори?ско доба	позни сред?и век
? Оснива?е	око 1360 .
? Укида?е	1421 .
Зем?е претходнице и наследнице ; Зете у доба Балши?а
Претходнице:	Наследнице:

Зета у доба Балши?а ?е историографски назив за српску сред?овековну област Зете у доба владавине великашке династи?е Балши?а , од око 1360. до 1421. године. Током тог раздоб?а, Зета ?е обухватала средиш?е и ?ужне делове данаш?е Црне Горе и северне делове данаш?е Албани?е , а привремено се ширила и на неке друге области у непосредном суседству. Након изумира?а владарског рода Балши?а (1421), Зета ?е постала део Српске деспотовине . ^[1]

Зета у доба успона Балши?а (1360?1371) [ уреди | уреди извор ]

Након смрти српског цара Стефана Душана (1355) долази до ?ача?а обласних великаша ме?у ко?има се на подруч?у Зете истичу Балши?и . Првобитни поседи родоначелника ове властеоске породице Балша I налазили су се у околини Скадра , одакле су ?егови синови Страцимир , ?ура? I и Балша II почели да шире сво? утица? према осталим кра?евима Зете. Око 1360. године, бра?а Балши?и су се ве? увелико истицали као на?утица?ни?и великаши на подруч?у Зете, а као такве их поми?е и српски цар Урош (1355-1371) у сво?о? пове?и Дубровчанима. Током наредних година, Балши?и су постали обласни господари на подруч?у Зете, а ?ихово место у првим редовима српске властеле потвр?ено ?е женидбом ?ур?а I Балши?а са ?ерком кра?а Вукашина (1365-1371). У време Маричке битке (1371), област Зете ?е ве? увелико била уобличена као политичка целина под влаш?у Балши?а, ко?и су након погиби?е кра?а Вукашина и смрти цара Уроша постали потпуно самостални господари у зетским областима. ^[1]

Зета у доба самосталности Балши?а (1371?1403) [ уреди | уреди извор ]

Након смрти цара Уроша (1371) Балши?и су постали самостални обласни господари, а ?ихова држава ?е поред Зете обухватала и неке суседне области, проширивши се према истоку све до Пе?и и Призрена . На друго? страни, сво?у власт су 1373 . године проширили заузима?ем Травуни?е са Драчевицом, Конавлима и Треби?ем, али ове области су изгубили ве? 1377 . године. Након смрти ?ур?а I Балши?а (1378), власт се нашла у рукама ?еговог мла?ег рата Балше II, ко?и се окренуо према ?ужним областима, постигавши знатне успехе у Албани?и. Иако ?е успео да осво?и Драч , недуго потом ?е погинуо 1385 . године у бици на Саурском по?у . Наследио га ?е синовац ?ура? II Балши? , ко?и ?е владао Зетом од 1385. до 1403. године. Добри односи изме?у дво?ице српских владара, ?ур?а II и кнеза Лазара , учврш?ени су око 1387. године склапа?ем брака изме?у ?ур?а и Лазареве ?ерке ?елене . На друго? страни, ?ура? II ?е 1396 . године предао Млечанима градове Скадар и Дриваст, пошто ни?е био у ста?у да их одбрани од Турака. Преда?а ?е обав?ена уз услов да му млетачки Сенат пла?а годиш?у провизи?у од 1000 дуката, колико ?е износио ?егов дотадаш?и приход са тог подруч?а. ^[1]

Зета за време владавине Балше III (1403?1421) [ уреди | уреди извор ]

Од 1403. до 1421. године, Зетом ?е владао ?ур?ев син Балша III Балши? . ?егова ма?ка ?елена, сестра деспота Стефана Лазареви?а , преудала се 1411 . године за великог во?воду Санда?а Храни?а Косачу , ко?и ?е био на?мо?ни?и великаш у областима Травуни?е, Захум?а и гор?ег Подри?а. У ме?увремену, Балша III се суочио са насто?а?ем Млечана да прошире сво?у власт у приморским областима До?е Зете . Тим поводом ?е 1405 . године дошло до изби?а?а Првог скадарског рата . Иако ?е покушао да искористи незадово?ство народа млетачком управом, Балша ни?е успео да запоседне млетачки Скадар, а ве? током исте године се суочио са снажним млетачким одговором, изгубивши приморске градове Улци? , Бар и Будву , а нешто касни?е и Дриваст . Тиме се готово читава До?а Зета нашла у власти Млечана. Током наредних година, рат ?е настав?ен без ве?их битака. Потом су отпочели преговори око склапа?а мира, а у ?их се као посредник ук?учио и деспот Стефан Лазареви? . Он ?е ве? у ма?у 1406. године посредовао код Млечана, затим поново у ?уну 1407. године током преговора код Бара , али том приликом ни?е дошло до склапа?а мира, пошто су Млечани приста?али да врате само Будву, али не и друге запоседнуте градове. Нови преговори су у ?уну 1408 . године довели до склапа?а споразума, по ко?ем ?е Балша требало да призна Млечанима власт над Улци?ем и Баром, а за узврат би добио сву обалу од Луштице до граница Мари?е Ратачке , са Будвом , Паштрови?има и соланама . Иако ?е био потписан, ова? споразум ни?е спроведен, тако да ?е сукоб настав?ен.

Због страха да ?е се преда?ом Луштицом ?ихов град на?и у окруже?у Балшиних поседа, Которани су почетком 1409 . године, покушали да се ставе под врховну власт Млечана. Недуго потом, Млечани су у ?уну склопили мир са турским султаном Суле?маном, обавезавши се на пла?а?е харача , а за узврат су добили султаново призна?е ?ихових поседа До?о? Зети. Прилике су постале ?ош сложени?е када су Млечани у ?улу 1409. године за 100.000 дуката од откупили Владислава Напу?ског ?егова права на Далмаци?у , чиме су дошли у сукоб са кра?ем Жигмундом Луксембуршким (1387?1437), ко?и ?е као угарски кра? полагао право на Далмаци?у. Током ?есени 1409. године, Балшина ма?ка ?елена ?е преговарала са Млечанима о миру, што ?е довело до склапа?а ?едногодиш?ег примир?а.

У ?есен 1411 . године, угарски кра? Жигмунд ?е отпочео рат против Млетачке републике, услед чега су Млечани пристали на преговоре са Балшом. У априлу 1412 . године у Венеци?у су стигли представници Балше и ?еговог новог очуха, во?воде Санда?а, ко?и ?е посредовао у преговорима. У исто време, Балша ?е опсео Бар, да би извршио додатни притисак на Млечане. После преда?е Бара Балши, Млечани су у новембру 1412. године пристали на склапа?е мира. Према одредбама мировног споразума, обе стране су се усагласиле да се све врати на ста?е пре почетка ратних сукоба, што ?е значило да ?е Млечани вратити Балши градове Будву и Улци?, уз исплату годиш?е накнаде од 1.000 дуката. До нарушава?а мировног споразума ?е дошло 1419. године, чиме ?е означен почетак Другог скадарског рата . Под млетачку власт су током 1420. године потпали Котор и Будва. Балша ни?е дочекао кра? рата, пошто ?е умро 1421. године, а власт у Зети ?е наследио ?егов у?ак, деспот Стефан, чиме ?е ова област ушла у састав Српске деспотовине . ^[1]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ^а ^б ^в ^г ?иркови? 2004 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Благо?еви?, Милош (1983). ?Преглед истори?ске географи?е сред?овековне Срби?е” . Зборник Истори?ског музе?а Срби?е . 20 : 45?126.
Благо?еви?, Милош (1989). Срби?а у доба Нема?и?а: Од кнежевине до царства 1168-1371 . Београд: Ва?ат.
Благо?еви?, Милош (1997). Државна управа у српским сред?овековним зем?ама . Београд: Службени лист СР?.
Благо?еви?, Милош (2004). Нема?и?и и Лазареви?и и српска сред?овековна државност . Београд: Завод за у?бенике и наставна средства.
Благо?еви?, Милош (2011). Српска државност у сред?ем веку . Београд: Српска к?ижевна задруга.
Благо?еви?, Милош ; Медакови?, Де?ан (2000). Истори?а српске државности . 1 . Нови Сад: Огранак САНУ.
Божи?, Иван (1970). ?Доба Балши?а (други део)”. Истори?а Црне Горе (PDF) . к?. 2, св. 2. Титоград: Редакци?а за истори?у Црне Горе. стр. 49?133.
Веселинови?, Андри?а ; ?уши?, Радош (2002). Родослови српских династи?а . Нови Сад: Платонеум.
Веселинови?, Андри?а ; ?уши?, Радош (2008). Српске династи?е (2. изд.). Београд: Службени гласник.
Дини?, Михаило (1932). О Николи Алтоманови?у . Београд: Српска кра?евска академи?а.
?анкови?, Мари?а (1984). ?Саборне цркве Зетске епископи?е и митрополи?е у сред?ем веку” . Истори?ски часопис (31): 199?204.
?анкови?, Мари?а (1985). Епископи?е и митрополи?е Српске цркве у сред?ем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages) . Београд: Истори?ски институт САНУ.
Кали?, ?ованка (2001). Срби у позном сред?ем веку (2. изд.). Београд: Истори?ски институт.
Кали?, ?ованка (2006). Европа и Срби: Сред?и век . Београд: Службени лист СР?.
Миха?чи?, Раде (1975). Кра? Српског царства . Београд: Српска к?ижевна задруга.
Миши?, Синиша , ур. (2010). Лексикон градова и тргова сред?овековних српских зема?а: Према писаним изворима . Београд: Завод за у?бенике.
Миши?, Синиша (2014). Истори?ска географи?а српских зема?а од 6. до половине 16. века . Београд: Магелан Прес.
Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni . Pesaro: Apresso Girolamo Concordia.
Орбин, Мавро (1968). Кра?евство Словена . Београд: Српска к?ижевна задруга.
Самар?и?а, Св?етлана (2021). ?Балши?и и очува?е нема?и?ке црквене традици?е у Зети” . Осам векова Српске православне цркве у Црно? Гори, од Зетске епископи?е до Митрополи?е црногорско-приморске . Ниш: Центар за црквене студи?е. стр. 65?82.
Сли?епчеви?, ?око М. (1962). Истори?а Српске православне цркве . к?. 1. Минхен: Искра.
?иркови?, Сима (1995). Срби у сред?ем веку . Београд: Идеа.
?иркови?, Сима (1970). ?Доба Балши?а (први део)”. Истори?а Црне Горе (PDF) . к?. 2, св. 2. Титоград: Редакци?а за истори?у Црне Горе. стр. 3?48.
?иркови?, Сима (2004). Срби ме?у европским народима . Београд: Equilibrium.
?иркови?, Сима ; Миха?чи?, Раде , ур. (1999). Лексикон српског сред?ег века . Београд: Knowledge.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

[FOOTNOTEЋирковић2004-1] а ^б ^в ^г ?иркови? 2004 .

[1]

п р у Српске зем?е у сред?ем ви?еку
7?12. ви?ек	Бела Срби?а (6. ви?ек) Племенски савез Лужичких Срба (7?10. ви?ек) Кнежевина Срби?а (7?10. ви?ек) Кнежевина Дук?а (7?11. ви?ек) Кнежевина Травуни?а (7?12. ви?ек) Кнежевина Конавли (7?9. ви?ек) Кнежевина Захум?е (7?12. ви?ек) Нерет?анска кнежевина (7?12. ви?ек) Кра?евина Дук?а (11?12. ви?ек)
12?14. ви?ек	Великожупанска Срби?а (1091?1217) Бановина Босна (1154?1377) Кра?евина Срби?а (1217?1345) Зета у доба Нема?и?а Сремска зем?а (1282?1325) Српско царство (1345?1371)
14?15. ви?ек	Серска држава (1355?1371) Валонска кнежевина (1355?1417) Зета у доба Балши?а (1360-1421) Дубровачка република (1358?1808) Царство Симеона Уроша (1359?1373) Зем?а Во?инови?а (1367?1373) Моравска Срби?а (1371?1402) Зем?а Бранкови?а (1371?1412) Држава кра?а Марка (1371?1395) Држава Де?анови?а (1371?1395) Тесали?а (грчко-српска држава) (1373?1393) Кра?евина Босна (1377?1463) Српска деспотовина (1402?1459) Области Хрво?а Вукчи?а , Санда?а Храни?а и Павла Раденови?а (15. ви?ек) Во?водство Светог Саве (1448?1482) Зета у доба Црно?еви?а (1451?1496)