한국   대만   중국   일본 
Застава ?ермени?е ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Застава ?ермени?е

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Застава ?ермени?е
Надимак Тробо?ка ( ?ерм. ???????? )
Употреба Национална застава Национална застава  Национална застава
Пропорци?е 1:2
Усво?ена 28. ма?а 1918. (поновно усво?ено 24. августа 1990.)
Изглед Хоризонтална тробо?ка црвене бо?е , плаве бо?е и бо?е ка?си?е
Стварате?(и) Степан Малхас?анц
Употреба Председничка стандарта  Председничка стандарта 
Пропорци?е 1:2
Изглед Хоризонтална тробо?ка црвене бо?е, плаве бо?е и бо?е ка?си?е са председничким печатом у средини.

Застава ?ермени?е ( ?ерм. ???????? ; ?ераху?н  ? ?тробо?ка'”), или ?ерменска тробо?ка , представ?а државни симбол Републике ?ермени?е . Застава ?е правоугаоног облика, са односом висине према дужини од 1:2. Чине ?е три ?еднака хоризонтална по?а, црвено у гор?ем делу, плаво у средини и наран?асто у до?ем делу. Наран?асто по?е се често опису?е и као по?е бо?е ка?си?е ко?а ?е ?едан од националних симбола ?ермени?е.

Значе?е и распоред бо?а на застави има више об?аш?е?а. На??едноставни?е тумаче?е симболике бо?а ?е да црвена бо?а симболише крв свих оних ко?и су дали сво? живот за ?ерменску државу и наци?у, плава бо?а означава небо и слободу, а наран?аста ?е симбол ?ерменске зем?е и ?ерменског радника.

Садаш?а вари?анта заставе службено ?е усво?ена на седници Врховног сов?ета ?ермени?е одржано? 24. августа 1990 . године. Народна скупштина Републике ?ермени?е ?е 15. ?уна 2006 . усво?ила нови закон о национално? застави и државним обележ?има.

Током истори?е посто?ало ?е више различитих вари?аци?а застава ко?е су представ?але ?ерменски народ и државе, почев од застава древних ?ерменских династи?а са симболима животи?а (данас вид?ивим на националном грбу ) па до разних вари?анти застава из комунистичког периода.

Симболика заставе [ уреди | уреди извор ]

Значе?е и распоред бо?а на застави има више об?аш?е?а. На??едноставни?е тумаче?е симболике бо?а ?е да црвена бо?а симболише крв свих оних ко?и су дали сво? живот за ?ерменску државу и наци?у, плава бо?а означава небо и слободу, а наран?аста ?е симбол ?ерменске зем?е и ?ерменског радника. [1]

Службена симболика значе?а бо?а на државно? застави об?аш?ена ?е у Уставу Републике ?ермени?е: [2]

Црвена бо?а ?е симбол целе ?ерменске висоравни , симбол вечне борбе ?ерменског човека за опстанак, слободу, хриш?анску веру и независност ?ермени?е. Плава бо?а симболизу?е ?ерменско небо и теж?у ?ерменског народа за животом у миру и слободи. Наран?аста бо?а представ?а таленат, во?у и же?у ?ерменског човека уложен у изград?у ота?бине.

Диза?н заставе [ уреди | уреди извор ]

Пошто законом о застави нису прецизно одре?ене ни?ансе бо?а, ?ерменска тробо?ка ?е доступна у две вари?анте, а верзи?а са светли?им бо?ама ?е у знатно широ? употреби од избледеле форме. У следе?о? табели приказани су кодови бо?а за обе вари?анте заставе према РГБ систему: [а]

Светли?а форма Избледела форма
Црвена 255-0-0 216-28-63
Плава 0-0-170 85-117-196
Наран?аста 255-153-0 239-107-0

У службено? употреби су следе?и кодови за бо?е на ?ерменско? застави: [3]

Модел Црвена Плава Наран?аста
Pantone 485 286 1235
CMYK 0-100-100-0 100-75-0-0 0-35-100-0
RGB 217-0-18 0-51-160 242-168-0
HTML #D90012 #0033A0 #F2A800

Заставе кроз истори?у [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Списак ?ерменских застава
Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Застава династи?е Арташесида .
Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Застава династи?е Аршакуна .

Савремена ?ерменска тробо?ка има мало, или нимало, сличности са симболима ко?и су представ?али ова? народ у на?рани?им временима. У античка времена уместо застава обично су се користили ступови од дрвета на ко?има су били изрезбарени разни симболи ко?и су представ?али одре?ену владарску династи?у: зма? , лав , орао или разни мистериозни божански симболи. [4]

Прве заставе ко?е представ?а?у народ по?ав?у?у се након усва?а?а хриш?анства као службене религи?е и свака застава ?е поред симбола наци?е обично садржавала и симболе одре?ене влада?у?е династи?е. Заставе из рани?их периода обично су представ?але влада?у?е династи?е. ?една од на?стари?их ?е застава династи?е Арташесида на ко?о? се налазе два орла ко?и гледа?у ?едан у другог, ме?усобно одво?ена симболом цвета, а сама подлога ?е тканина тамноцрвене бо?е. Ова застава датира из античког периода ?ерменске истори?е, баш као и застава династи?е Аршакуна .

17?18. век [ уреди | уреди извор ]

Британска источноинди?ска компани?а ?е 22. ?уна 1688 . зак?учила уговор са ?ерменским трговцима из Мадраса (данас Чена?, Инди?а ) [5] ко?им су исти добили право да плове под властитом заставом. Та поморска трговачка застава ?е била двобо?ка у вари?анти црвено ? жуто ?црвено са ? ?аг?ем Божи?им ” у централном делу. [6]

19. век [ уреди | уреди извор ]

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Алишанова застава из 1885. године.

Након што ?е ?ерменска држава поде?ена изме?у Перси?ског и Османског царства , ?ермени?а ни?е имала никакав симбол у виду заставе. Свештеник ?ерменске источнокатоличке цркве Гевонд Алишан ?е израдио 1885 . нову верзи?у националне заставе, а на захтев удруже?а ?ерменских студената у Паризу ко?и су под тим обележ?ем присуствовали сахрани француског к?ижевника Виктора Игоа . По облику и распореду бо?а Алишанова застава ?е на?слични?а данаш?о? застави иако ?е изгледом подсе?ала на заставу данаш?е Бугарске у обрнутом распореду бо?а. Гор?е по?е ?е било црвене бо?е ко?а симболише прву неде?у Ускрса (или ?црвену неде?у”), централно бо?е ?е било зелене бо?е (симбол друге неде?е Ускрса или ?зелене неде?е”), док ?е бело по?е на дну постав?ено иск?учиво због визуелног ефекта и ни?е имало никакво значе?е. [4]

Током свог боравка у Француско? Алишан ?е израдио ?ош ?едну вари?анту заставе ко?у данас користе ?ерменски националисти. Застава ?е направ?ена по угледу на француску тробо?ку и састо?ала се од три ?еднака вертикална по?а црвене, зелене и плаве бо?е (слева надесно) ко?е су симболизовале дугу ко?у ?е пророк Но?е угледао након што ?е ?егова арка пристала на планини Арарат након великог потопа . [4]

Закавкаска ДФР [ уреди | уреди извор ]

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Застава Закавкаске ДФР из 1918. године.

Након Руско-перси?ског рата (1826?1828) , перси?ски делови ?ермени?е улазе у састав Руси?е . Након пропасти царске Руси?е 1918 . ?ермени?а ?е прогласила независност и ушла у састав Закавкаске Федераци?е за?едно са Грузи?ом и Азербе??аном . Иако ?е ова федераци?а егзистирала ма?е од ?едне године и ?ени државни симболи никада нису заживели, историчари су доказали посто?а?е ?ене заставе. Застава ?е била тробо?ка, слична данаш?о? немачко? застави , са златним по?ем у гор?ем делу, црним у средини и црвеним у дну. [7]

Ова федераци?а ?е распуштена ве? 26. ма?а 1918. иступа?ем Грузи?е из савеза. Два дана касни?е на исти потез су се одлучиле и друге две чланице. ?ермени?а ?е формирала независну Демократску Републику .

ДР ?ермени?а [ уреди | уреди извор ]

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Застава ДР ?ермени?е из 1918. Пропорци?е 2:3

Независна ДР ?ермени?а ?е усво?ила модерну ?ерменску тробо?ку. ?едина разлика изме?у тадаш?е и модерне заставе ?е у пропорци?ама. Застава из 1918. ?е била у пропорци?ама 2:3 за разлику од савремене заставе ко?а има пропорци?е 1:2. Бо?е на застави су преузете из симбола ко?е ?е користила династи?а Рубенида , а ?едино ?е жуту заменила наран?аста бо?а због естетике. [4] Иде?ним творцем ове заставе може се сматрати угледни ?ерменски филолог , лингвиста и лексикограф Степан Малхас?ан (7. новембар 1857 ? 21. ?ул 1947) ко?и ?е и предложио распоред бо?а на застави и об?аснио ?ихову симболику.

Сов?етска ?ермени?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Застава Закавкаске СФСР и Застава ?ерменске ССР
Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Застава Закавкаске СФСР, од 1922?1936.

Бо?шевици су 29. новембра 1920 . основали ?ерменску ССР , а републичка застава усво?ена ?е на конгресу сов?ета одржаном 2. фебруара 1922. године. Ме?утим, та застава ?е била актуелна свега месец дана ?ер ?е ве? у марту исте године формирана Закавкаска СФСР у истим границама као и некадаш?а Закавкаска ДФР. Федерална застава била ?е у духу соци?ализма , црвене бо?е са звездом у гор?ем левом углу у ко?о? се налазио срп и чеки? . Дуж звезде су били иници?али ЗСФСР као почетна слова имена федераци?е ( рус. Закавказская Советская Федеративная Социалистическая Республика ). ЗСФСР ?е расформирана 1936 . и уместо ?е су формиране три засебне Соци?алистичке Републике, а ?една од ?их ?е била и ?ерменска Соци?алистичка Република. [8]

Изглед коришћен у прошлости, али сад напуштен Застава ?ерменске ССР, од 1952?1991.

?ерменска ССР као интегрални део Сов?етског Савеза, добила ?е сво?у прву заставу 1936. године. Била ?е то црвена застава у пропорци?ама 1:2 са златним српом и чеки?ем у гор?ем левом углу, испод ко?ег ?е била скра?еница на ?ерменском ?езику ???? (скра?еница за ?ерменска ССР или Ха?какан хорхунта?ин соци?алистакан ханрапету?ун ) ко?и ?е 1940. проме?ен на источно?ерменски ди?алекат и у форму ???? . Нова застава ?е донесена 1952 . године. Са те заставе су укло?ени иници?али да би се избегле разлике изме?у два ди?алекта и уместо ?их ?е додата плава трака преко средине. Изнад златног српа и чеки?а у гор?ем левом углу додата ?е црвена звезда петокрака са златним порубом да би се разликовала од позадине. Ова застава ?е имала службену функци?у све до 1991 . године када ?е вра?ена застава ДР? из 1918. године.

Стара застава из 1918. по први пут се зави?орила у ?еревану 1988 . године, готово 70 година након што ?е забра?ена. [9] Садаш?а вари?анта заставе службено ?е усво?ена на седници врховног сов?ета ?ермени?е одржано? 24. августа 1990. године и означена ?е као службена застава Републике ?ермени?е .

  • Фебруар—март 1922.
    Фебруар?март 1922.
  • 1937—1940.
    1937?1940.
  • 1940—1952.
    1940?1952.

Службена употреба [ уреди | уреди извор ]

Према закону о национално? застави из 2006. свака ?авна институци?а у зем?и на себи мора да има државну заставу. Уколико ?е у зем?и проглашен дан жалости и у дане комемораци?а застава се спушта на пола коп?а, а на врху заставе се постав?а црни флор ?еднак дужини заставе. Застава на ?арболу мора бити одигнута од зем?е минимум 2,5 метра. Према закону скрнав?е?е заставе каж?ава се затвором. [10]

Према закону дозво?ено ?е свакодневно истица?е националне заставе, а обавезно ?е током следе?их празника: [11] [12]

За дан националне заставе проглашен ?е 15. ?ун . На та? дан ?е 2006. донет закон о застави ?ермени?е и та? дан се празну?е од 2010 . године. [13] [14]

Утица? [ уреди | уреди извор ]

Застава Нагорнокарабашке Републике. Пропорци?а: 1:2

По угледу на заставу ?ермени?е фактички независна држава Нагорнокарабашка Република ?е 2. ?уна 1992 . усво?ила властиту заставу. Распоред бо?а на застави ?е идентичан оном на ?ерменско? тробо?ци . ?едина разлика ?е у бело? лини?и ко?а у форми ?илима са пет степеника исеца троугао на кра?у заставе. [15] Бели узорак, ко?и чини тре?ину заставе, симболизу?е раздво?еност и самосталност Карабаха (или планинског Арцах) од матичне зем?е, али се може сматрати и као део слагалице ко?а треба да се састави, односно представ?а теж?у ?ерменског становништва Карабаха ка у?еди?е?у са матицом. [16] Пропорци?е заставе су 1:2.

Застава М?асниковског ре?она Руси?е.

По узору на националну заставу изра?ена ?е и застава пан?ерменских спортских игара, спортског такмиче?а ко?е се одржава сваке две године а на ко?ем се такмиче припадници ?ерменске ди?аспоре и ?ермени из матице. Застава игара ?е светлоплаве бо?е, са 6 прстенова. Пет прстенова ?е спо?ено по узору на олимпи?ске прстенове и симболизу?е ?ерменску ди?аспору са свих континената, а шести, наран?асти ко?и симболизу?е ?ермене повезу?е све ?их у ?едну целину. Изнад прстенова ?е пламен у бо?ама ?ерменске заставе. [17] И ве?ина националних институци?а користи бо?е националне заставе као основу за сво?е амблеме.

Застава ?ермени?е ?е послужила као основа за заставу М?асниковског ре?она Ростовске области Руске Федераци?е . Овакав облик заставе вероватно ?е проистекао из етничког саства ре?она чи?их 60% популаци?е ?е ?ерменског порекла . [18] ?едина разлика ?е бела вертикална лини?а у ширини ?едне петине ширине заставе ко?а указу?е да ?е област саставни део Руси?е. Пропорци?е заставе су 2:3.

?ерменска национална застава се споми?е и у национално? химни Мер ха?реник , односно у друго? и тре?о? строфи где се споми?е ствара?е заставе: [19]

…За тебе брате, застава
Руку наших дело,
У бесаним но?има исткана,
У сузама нашим опрана.

Погледа? те три бо?е,
За нас симболи на?вредни?и,
Нек заслепи све непри?ате?е,
?ермени?а да нам вечно живи.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ За доби?а?е РГБ вредности бо?а на заставама кориштен ?е програм Jasc Paint Shop Pro v. 8

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?ARMENIA” . www.vexilla-mundi.com . Vexilla Mundi . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  2. ^ ?Об Армении - Общие сведения - Правительство Республики Армения” . www.gov.am (на ?езику: руски). Правительство Републики Армения . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  3. ^ ?Флаг Республики Армения” (на ?езику: руски). Day of the RA State Symbols . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  4. ^ а б в г ?The Evolution of the Armenian Flag” . Armenianheritage.com . Архивирано из оригинала 04. 04. 2001. г . Приступ?ено 31. 1. 2012 .  
  5. ^ Ferrier, Ronald W. (1970). The Agreement of the East India Company with the Armenian Nation, 22-nd June 1688 (на ?езику: енглески). стр. 427?43 . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  6. ^ Mauro, Frederic (1990). ?Merchant Communities: 1350-1750.”. Ур.: Tracy, James D. The Rise of Merchant Empires: Long Distance Trade in the Early Modern World 1350-1750 (на ?езику: енглески). Cambridge University Press. стр. 255?86. ISBN   978-0-521-45735-4 . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  7. ^ ?Закавказская Федерация” . www.hrono.ru . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  8. ^ ?Советская Армения” (на ?езику: руски). Руски центар за заставе и грбове. 14. новембар 2004 . Приступ?ено 31. 1. 2012 .  
  9. ^ Waal, Thomas De (2003). Black Garden: Armenia and Azerbaijan Through Peace and War (на ?езику: енглески). NYU Press. стр. 60?1. ISBN   978-0-8147-1945-9 . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  10. ^ ?Закон Республики Армения о Флаге Республики Армения” . www.parliament.am (на ?езику: руски). National Assemly of RA. 15. 6. 2006 . Приступ?ено 28. 4. 2022 .  
  11. ^ ?Flag Days Of The World” . Flags of the World . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  
  12. ^ ?About Armenia” . Permanent Mission of Armenia to the United Nations. Архивирано из оригинала 13. 06. 2007. г . Приступ?ено 31. 1. 2012 .  
  13. ^ ?Demotix news: State Flag Day celebrations in Armenia” . Архивирано из оригинала 20. 06. 2010. г . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  
  14. ^ ?Yerevan Report: Armenian Flag Day Marked on June 15” . Архивирано из оригинала 10. фебруар 2013. г . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  
  15. ^ ?Симболи државности” . Министарство спо?них послова Нагорно Карабаха. Архивирано из оригинала 16. 12. 2006. г . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  
  16. ^ ?Flag of Artsakh / Nagorno-Karabakh” . Flags of the World . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  
  17. ^ ?Armenia: Sport flags” . Flags of the World . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  
  18. ^ Межпоселенческая центральная библиотека Мясниковского района Символика Мясниковского района. , Приступ?ено 31. ?ануар 2012.
  19. ^ ?Lyrics of Mer Hayrenik” . National Anthems.net . Приступ?ено 31. ?ануар 2012 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Застава ?ермени?е на Викимеди?ино? остави .

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Застава_?ермени?е&oldid=26635301 ”