한국   대만   중국   일본 
Забележена истори?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Забележена истори?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Плоче са линеарним А писмом, прона?ене на Санторини?у .

Забележена истори?а  или писана истори?а  ?е истори?ска нараци?а на основу писаног записа или друге документоване комуникаци?е. Забележена истори?а се може упоредити са другим наративима прошлости, као што су митолошке или усмене традици?е .

За светску истори?у, забележена истори?а почи?е са записима античког света, око 4. милени?ума пре нове ере, односно са проналаском писа?а . За неке регионе света, писана истори?а ?е ограничена на релативно недавном периоду у ?удско? истори?и. Штавише, ?удске културе не забележава?у све информаци?е ко?е су битне за касни?е историчаре , као што су природне катастрофе или имена по?единаца. Због ових ограниче?а, забележена истори?а се у различитим контекстима може односити на различите временске периодиме у зависности од истори?ског периода.

Тумаче?е забележене истори?и се често осла?а на истори?ске методе, односно скуп техника и смерница ко?има историчари користе примарне изворе и друге доказе у истражива?у. Студи?а истори?ске методе и писа?а ?е познат као историографи?а .

Праистори?а [ уреди | уреди извор ]

Сумерско клинасто писмо, 26. век пре наше ере.

Праистори?а се односи на период од времена пре писане истори?е, ко?и се завршава са проналаском писма . [1]  Односно,  праистори?а се односи на прошлост  у ко?о? не посто?е писани записи.

Протоистори?а се односи на период прелаза изме?у праистори?е и истори?е , након по?аве писмености у друштву, али пре записа првих историчара. Протоистори?а се може односити и на период током ко?ег ?е култура или цивилизаци?а ?ош ни?е развила писмо, али су друге културе забележиле ?ено посто?а?е у сво?им списима.

Више система писа?а ?е претходило прото-писано? форми. Рани примери су ?иаху симболи (око 6600. п. н. е.), Винчански знаци (око 5300. п. н. е.), рани Инди?ски списи (око 3500. п. н. е.), као и многи други. Посто?и неслага?е у вези када тачно праистори?а поста?е истори?а , а када прото-писа?е поста?е "право писа?е." [2]  Ме?утим, откри?е првих система писа?а ?е приближно истовремен са почетком бронзаног доба у касном неолиту позног 4. милени?ума пре нове ере. Сумерско клинасто писмо и Египатски хи?ероглифи се генерално сматра?у на?рани?им писаним системима.

Истори?ски извори [ уреди | уреди извор ]

Запис на костима из Шанг династи?е у Кини

На?рани?е хронологи?е се ?ав?а?у код древних Сумера Месопотами?е и у раном Династском периоду Египта . [3]  Ове две цивилизаци?е су настале независно ?една од друге, пре око 5500. хи?ада  година. [4]  На?стари?а забележена истори?а се бави фараонима и ?иховом владавином. [5]  Ипак, велики бро? података везаних за на?рани?у истори?у да?е археологи?а . [6]  

Источна Ази?а [ уреди | уреди извор ]

Основа за професионалну историографи?у у источно? Ази?и ?е основана од стране династи?е Хан Сима ?ен   ?е познат као отац кинеске историографи?е. [7]

Европа [ уреди | уреди извор ]

Херодот (484. пре садаш?е ере ? 425. пре садаш?е ере) [8]  се генерално сматра "оцем истори?е". Писао ?е сво?е истори?ске списе од 450-их до 420-их пре наше ере. Ме?утим, ?егов савременик Тукидиду  (460. п. н. е. - 400. п. н. е.) се припису?е да ?е први пут пришао истори?и са добро разви?еном истори?ском методом у свом раду о истори?и   Пелопонеског рата . Тукидид , за разлику од Херодота , сматра истори?у као производом избора и акци?а ?удских би?а, гледа?у?и узроке и последице не као резултат божанске интервенци?е, ве? као резултат акци?е човека. [8]

Свети Августин  ?е вршио  утица?ан на хриш?анску и запад?ачку филозофи?у, на почетку сред?ег века . Кроз сред?овековне и ренесансне  периоде, истори?у су често учили кроз верске перспективе. Око 1800. године, немачки филозоф и историчар Георг Вилхелм Фридрих Хегел  ?е донео секуларни приступ у истори?ске студи?е. [9]

Према ?он Тошу , "Од сред?ег века (1000-1300) па нада?е, писана реч опста?е у ве?ем изоби?у него било ко?и други извор." [10]  Западни историчари су развили методе ко?е се могу поредити са модерним историографским истражива?има у 17. и 18. веку, нарочито у Француско? и Немачко? . Многи од ових истори?а су имале ?аке идеолошке и политичке везе. У 20. веку, академски историчари су почели ма?е да се фокусира?у на епске националистичке наратице, ко?е су често тежиле да уздижу наци?у или велике ?уде, ве? су се фокусирали на об?ективне и комплексне анализе друштвених и интелектуалних снага. Главни тренд истори?ског методологи?е у 20. веку била ?е тенденци?а да се истори?а третира више као друштвена наука, а не као уметност, што ?е традиционално био случа?. 

Блиски исток [ уреди | уреди извор ]

У предговору сво?е к?иге Мукадимах . арапски историчар и рани социолог , Ибн Халдун , ?е упозорио на седам грешака ко?е ?е мислио да историчари редовно праве. Ибн Халдун  ?е често критиковао "су?евер?е и некритичко прихвата?е истори?ских података." Као резултат тога, он ?е увео научне методе у проучава?у истори?е, а и често ?у ?е називао сво?ом "новом науком". [11]  ?егов истори?ски метод ?е поставио теме?е за посматра?е улоге државе , комуникаци?е , пропаганда и систематске пристрасности у истори?и, [12] и он се стога сматра  "оцем истографи?е" [13] [14] или "оцем филозофи?е истори?е". [15]

Методе забележава?а истори?е [ уреди | уреди извор ]

Док забележена истори?а почи?е са проналаском писа?а, током времена су се по?авили нови начини бележе?а истори?е. Истори?а се сада може забележити кроз фотографи?у , аудио снимке и видео снимке . У скори?е време, интернет архиве чува?у копи?е веб страница, бележи?и истори?у интернета . Друге методе прикуп?а?а информаци?а су тако?е пратиле промене у технологи?и; На пример, од 20. века, су прав?ени покуша?и да се сачува усмена истори?а снима?ем. До 1990. то ?е чи?ено кориш?е?ем метода аналогних снима?а као што су касете. Са новом технологи?ом, сада су то дигитални снимци, ко?и могу бити сним?ени на ЦД. [16]  Али се ипак истори?ски записи и тумаче?а често осла?а?у на писане изворе. [17]

Истори?ска метода [ уреди | уреди извор ]

Истори?ска метода обухвата технике и смернице по ко?има историчари користе примарне изворе и друге доказе у истражива?у, а затим за писа?е истори?е. Примарни извори су доказе о истори?и из прве руке (обично написан, али понекад забележен другим начинима). [18] [19] Ове врсте извора могу пружити истраживачима, како ?е то  Далтон рекао, "директне, непосредане информаци?е о об?екту студи?е." [20]

Историчари користе друге врсте извора како би разумели истори?у. Секундарни извори су забележени извори истори?е засноване на доказима из примарних извора. Терци?арни извори су компилаци?е засноване на примарним и секундарним изворима. [18] [21] [22]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Shotwell, James Thomson.
  2. ^ Smail, Daniel Lord.
  3. ^ "The Cuneiform Writing System in Ancient Mesopotamia: Emergence and Evolution" .
  4. ^ Kott, Ruth E. "The origins of writing" .
  5. ^ Ades, Harry (2007).
  6. ^ Greer, Thomas H. (2004).
  7. ^ Xing Lu (1998).
  8. ^ а б Lamberg-Karlovsky, C. C. & Jeremy A. Sabloff (1979).
  9. ^ Graham, Gordon (1997).
  10. ^ Tosh, The Pursuit of History , 90.
  11. ^ Ibn Khaldun , Franz Rosenthal, N. J. Dawood (1967), The Muqaddimah: An Introduction to History , p. x. . Princeton University Press. 1377. ISBN 978-0-691-01754-9 .  
  12. ^ H. Mowlana (2001).
  13. ^ Salahuddin Ahmed (1999).
  14. ^ Enan, Muhammed Abdullah (2007).
  15. ^ Dr. S. W. Akhtar (1997).
  16. ^ Colin Webb; Kevin Bradley (1997).
  17. ^ Tosh 2006 , стр. 58?59
  18. ^ а б User Education Services.
  19. ^ ?"Library Guides: Primary, secondary and tertiary sources " . Архивирано из оригинала 12. 02. 2005. г . Приступ?ено 13. 10. 2015 .  
  20. ^ Dalton, Margaret Steig; Charnigo, Laurie (2004).
  21. ^ "Glossary, Using Information Resources" Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. август 2008).
  22. ^ "Library Guides: Primary, secondary and tertiary sources" Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. фебруар 2005).

Литература [ уреди | уреди извор ]