한국   대만   중국   일본 
Жорж Бизе ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Жорж Бизе

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Жорж Бизе
Жорж Бизе
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1838-10-25 ) 25. октобар 1838.
Место ро?е?а Париз , Француска
Датум смрти 3. ?ун 1875. ( 1875-06-03 )  ( 36 год. )
Место смрти Буживал , Француска
Композиторски рад
На?важни?а дела

Жорж Бизе ( фр. Georges Bizet ; Париз , Француска , 25. октобар 1838 ? Буживал , Француска , 3. ?ун 1875 ) био ?е француски композитор и пи?аниста . [1] [2] ?егово на?познати?е дело ?е опера под називом ? Кармен “. [3]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Жорж Бизе ?е ро?ен у Паризу, у це?ено? музичко? породици, под именом Александар Цезар Леополд Бизе (Alexandre-Cesar-Leopold Bizet), али убрзо после крште?а доби?а име Жорж по коме ?е остати познат и до данаш?их дана. Као чудо од детета бива прим?ен у престижни Париски музички конзерватори?ум, са непуних десет година, где ?е учио клавир и композици?у и тамо редовно доби?ао награде за сво?а дела. [4]

Године 1857. добио ?е награду од Жака Офенбаха за оперу ?La docteur Miracle“ и тако осва?а школарину за наставак уче?а. У складу са правилима школарине, студи?е ?е поха?ао у Риму три године. Тамо ?е и написао ?едну од сво?их познатих опера ?Don Procopio“. Осим те три године у Риму , Бизе ?е провео цео сво? живот у Паризу .

По завршетку студи?а вратио се у Француску и наставио да компону?е. Убрзо после ?еговог повратка, умрла му ?е ма?ка. Године 1863, написао ?е оперу ?Ловци на бисере“ ( Les pecheurs de perles ) за позориште ?Lyrique“. Током овог времена Бизе ?е тако?е написао и дела ?La jolie fille de Perth“, познату ?L'arlesienne“ (написана као случа?на музика за представу) и композици?у за клавир ?Деч?е игре“ ( Jeux d'enfants ). Тако?е ?е написао и романтичну оперу ?Djamileh“, ко?а се и данас види као претходница опере ?Кармен“. Бизеова прва симфони?а, ?Симфони?а са високим C“, написана ?е у Париском конзерватори?уму када ?е Бизеу било 17 година, и то као школски задатак. Откривена ?е тек 1935 . у архивама библиотеке музичког конзерватори?ума. После свог првог изво?е?а, одмах ?е проглашена као ремек-дело тада младог композитора.

На?познати?е дело Жорж Бизеа ?е свакако ? Кармен “ из 1875 . [3] ко?а ?е заснована на роману (издатом 1846 ) ко?и ?е написао Проспер Мериме . Према утица?у ?узепеа Верди?а , главна улога ?е била мецосопран ( mezzo - пола). ?Кармен“ ни?е одмах постигла успех, и Бизе ?е био разочаран, али за утеху похвала ?е брзо дошла од колега композитора као што су Ками? Сен-Санс , Петар И?ич Ча?ковски и Клод Дебиси , ко?и су одмах препознали ?ену лепоту. Убрзо ?е и публика почела да дели исто миш?е?е, и ?Кармен“ поста?е ?една од на?популарни?их опера у истори?и.

Бизе ?е дуго патио од ангине пекторис , и ни?е стигао уживати у слави ко?у му ?е донела ?Кармен“. Само неколико месеци после првог изво?е?а, на сво?у шесту годиш?ицу брака, са сво?их 36 година, преминуо ?е. [3] Покопан ?е на гроб?у ? Пер Лашез “ у Паризу .

Музика [ уреди | уреди извор ]

Рани радови [ уреди | уреди извор ]

Бизеове на?рани?е композици?е, углавном песме и комади за клави?атуре написани као вежбе, да?у ране индикаци?е о ?егово? снази у наста?а?у и ?еговим талентима као мелодисте. [4] Дин види доказе у клавирском делу Романса без речи , написаном пре 1854, о ?спо?у мелоди?е, ритма и прат?е“ ко?и ?е карактеристичан за Бизеова зрела дела. [5] Бизеов први оркестарски комад била ?е увертира написана 1855. у маниру Росини?евог Ви?ема Тел . Критичари су га сматрали неупад?ивим, мада су Симфони?у у Ц из исте године с топлином хвалили касни?и коментатори ко?и су направили пово?на поре?е?а са Моцартом и Шубертом. [4] По Диновом миш?е?у, симфони?а има ?мало ривала, и вероватно нема супериорни?ег дела у стваралаштву било ког композитора такве младости“. [6] Критичар Ернест ?уман сугерише да ?е Бизе у то време можда мислио да ?е ?егова буду?ност у по?у инструменталне музике, пре него што га ?е ?унутраш?и глас“ (и реалност француског музичког света) окренуо ка сцени. [7]

Оркестарска, клавирска и вокална дела [ уреди | уреди извор ]

После ?егове ране Симфони?е у Ц , Бизеов чисто оркестарски рад ?е оскудан. Ромска симфони?а на ко?о? ?е радио више од осам година, по Диновом миш?е?у, слабо се пореди са сво?ом малолетном претходницом. То дело, каже Дин, делом дугу?е Гуноу и садржи одломке ко?и подсе?а?у на Вебера и Менделсона . Ме?утим, Дин тврди да дело пати од лоше организаци?е и вишка претенциозне музике; он то назива ?зата?ива?ем“. Друго Бизеово зрело оркестарско дело, увертира Patrie , одбацу?е се на сличан начин: ?ужасно упозоре?е на опасност меша?а уметности са патриотизмом“. [8]

Музиколог Х?у Макдоналд тврди да се Бизеова на?бо?а оркестарска музика налази у свитама ко?е ?е произвео из 12 ставова Jeux d’enfants за клавир у четири руке (1871) и музике за сцену за Додетов комад L’Arlesienne (1872): Jeux ?е резултирао Petite suite из 1873. године, ко?а има пет ставова (Marche?Berceuse?Impromptu?Duo?Galop) , док ?е музика за сцену резултирала са две свите, ?едну из године преми?ере ко?у ?е саставио Бизе (Prelude?Menuet?Adagietto?Carillon) и другу из 1879. ко?и ?е постхумно саставио Гиро (Pastorale?Intermezzo?Menuet?Farandole) . Према Макдоналду, у сва три дела Бизе показу?е зрелост стила ко?и би, да ?е дуже живео, могао бити основа за буду?а велика оркестарска дела. [4]

Бизеова клавирска дела нису ушла на репертоар концертних пи?аниста и генерално су претешка за покуша?е аматера. Изузетак ?е горе описана дуетска свита Jeux d’enfants ; овде Бизе избегава виртуозне пасусе ко?и тако доминира?у ?еговом соло музиком. [4] Рани соло комади носе утица? Шопена; касни?а дела, као што су Variations chromatiques или Chasse fantastique , више дугу?у Листу. [9]

Ве?ина Бизеових песама настала ?е у периоду 1866?68. Дин дефинише главне слабости у овим песмама као немаштовито понав?а?е исте музике за сваки стих и склоност да се пише за оркестар, а не за глас. [10] Велики део Бизеове вокалне музике ве?ег обима ?е изгуб?ен; рани Te Deum , ко?и ?е преживео у потпуности, Дин ?е одбацио као ??адно дело [ко?е] само илустру?е Бизеову неспособност да пише религиозну музику“. [11]

Заним?иви дога?а?и [ уреди | уреди извор ]

Почев од тога да ?е био право ?чудо од детета“, прим?ен ?е на Париски конзерватори?ум са непуних десет година и за сво?е композици?е ?е редовно доби?ао награде. ?една од ?их била ?е и ?Prix de Rome“, ко?а ?е подразумевала студира?е у Риму у периоду од три године. Пре него што ?е кренуо за Рим, Бизе ?е замолио свог професора да му напише писмо препоруке за чувеног композитора Меркадантеа, ко?и ?е у то време био директор Конзерватори?ума у Напу?у. Са писмом у ?епу, кренуо ?е за Итали?у. Прошло ?е пуно времена пре него што ?е Бизе коначно одлучио да се ?ави Меркадантеу. Потражио ?е писмо препоруке ко?е ?е добио од свог професора. Ме?утим, нешто му ни?е дало мира и он ?е одлучио да отвори писмо и сазна какву препоруку ?е ?егов професор написао.

Садржина писма била ?е следе?а:

Мо? драги при?ате?у Меркаданте,

Желим да ти препоручим ?едног мог ученика, господина Жоржа Бизеа. Он ?е заиста диван млади?, интелигентан, добро васпитан, симпатичан и друже?убив. Сасвим сам сигуран да ?е ти се допасти. Заувек тво?, Карафа

П. С. Бизе на жалост нема ни мало музичког талента.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Wells, John C. (2008). Longman Pronunciation Dictionary (3. изд.). Longman. ISBN   978-1-4058-8118-0 .  
  2. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter ; Setter, Jane ; Esling, John , ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-15255-6 .  
  3. ^ а б в Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 144. ISBN   86-331-2075-5 .  
  4. ^ а б в г д Macdonald, Hugh. ?Bizet, Georges (Alexandre-Cesar-Leopold)” . Oxford Music Online . Приступ?ено 18. 9. 2011 .   (потребна претплата)
  5. ^ Dean 1980 , стр. 749 harvnb грешка: више ци?ева (2×): CITEREFDean1980 ( help )
  6. ^ Dean 1980 , стр. 750?751 harvnb грешка: више ци?ева (2×): CITEREFDean1980 ( help )
  7. ^ Newman , стр. 426?427
  8. ^ Dean 1965 , стр. 141?145
  9. ^ Ashley, Tim (10. 3. 2011). ?Bizet: Complete Music for Solo Piano ? review” . The Guardian .  
  10. ^ Dean 1965 , стр. 152
  11. ^ Dean 1965 , стр. 157

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]