Жан Батист Колбер
Жан Батист Колбер 1666. године, Филип од Шампа?е
Датум ро?е?а	( 1619-08-29 ) 29. август 1619.
Место ро?е?а	Ремс ,  Кра?евство Француска
Датум смрти	6. септембар 1683. ( 1683-09-06 )  ( 64 год. )
Место смрти	Париз ,  Кра?евство Француска
Узрок смрти	камен у бубрегу
Народност	Француз
Занима?е	Француски министар финанси?а
Активни период	1665?1683
Претходник	Николас Фуке
Наследник	Клод Лепелет?е
Супружник	Мари?а Шарон

Жан Батист Колбер ( фр. Jean-Baptiste Colbert ; Ремс , 26. август 1619 ? 6. септембар 1683 .) ?е био француски политичар, министар финанси?а (1665-1683) у служби кра?а Лу?а XIV . Оснивач ?е Француске источноинди?ске компани?е .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е 26. августа 1619. године у Ремсу у Француско?. Тамо су ?егов отац и деда радили као трговци. Студирао ?е на ?езуитском коле?у и радио код прашког банкара. Пре двадесете године почео ?е да ради у ратно? канцелари?и захва?у?у?и подршци Мишела ле Те?еа , ратног секретара. Колбер ?е радио као инспектор трупа, да би на кра?у постао Те?еов секретар. Жил Мазарен предложио ?е Колбера кра?у Лу?у XIV. Лу?ево повере?е у Колбера расте током Мазареновог боравка у егзилу. Мазарен ?е умро 1661. године. Колбер ?е 1665. године постао генерални контролор финанси?а (министар финанси?а). Године 1669. постао ?е државни секретар морнарице, а био ?е и министар трговине, колони?а и палате. Оснивач ?е Францсуке источноинди?ске компани?е. На свом положа?у задржао се до смрти 1683. године.

Економска теори?а [ уреди | уреди извор ]

У 17. веку влада миш?е?е да држава треба да штити и подстиче мануфактуру и трговину. То се постиже сарад?ом изме?у владе и по?единаца ко?и доби?а?у привилеги?е и монополски положа?. Подстица?е мануфактуре, унапре?е?е по?опривреде и саобра?а?а постиже се с ци?ем пове?а?а државних прихода. Успеси владара Бранденбурга и Руси?е после Тридесетогодиш?ег рата на?бо?и су пример. На?истакнути?и представник државног учеш?а у привредном животу ?е Жан-Батист Колбер (1661-1683), француски министар. Спроводи политику да ?више новца значи више мо?и, величине и богатства државе“. Колбер не постиже же?ене резултате. Ме?утим, ?егову привредну политику спроводе многе европске зем?е. Колбер пружа подршку и помо? индустри?и. Ствара предузе?а и штити их од дома?е и стране конкуренци?е (пример ?е фабрика текстила Ван Робе у Абевилу). Покушава да привуче капитал племства и уздиже обичне гра?ане у редове племства. Надзорници приси?ава?у раднике да раде бо?е. Укида?у се верски празници и прославе, радионице личе на во?не полигоне... Доводе се струч?аци из других зема?а за рад у фабрикама. Изгра?у?е се канал Лангедок. Читав процес производ?е и прода?е ?е под контролом, а роба лошег квалитета се уништава; кривци се каж?ава?у. Колбер тврди да ?е обим светске трговине утвр?е ?едном за свагда што значи да се шире?е трговине може остварити само на рачун других држава (нпр. Енглеска, Низоземска). Колберов ци? ?е пораз Низоземске и униште?е ?ене трговачке и финанси?ске премо?и у Европи. Удвостручу?у се царине на текстил (1667) и друга мануфактурна добра што доводи до трговачког рата. Царине доводе Француску и у сукоб са Енглеском. Навигациони закон (1651) доводи Енглеску у сукоб са Низоземском. Она забра?у?е увоз робе преко страних лука у Европу и забра?у?е увоз страним бродовима. Енглеска се окре?е колони?ама као извору ?ефтиних сировина и тржишта за сво?у робу ? Енглески меркантилизам .

Извори [ уреди | уреди извор ]

• Живо?инови?, Драго?уб (2000). Успон Европе (1450-1789) (IV изд.). Београд. ISBN   978-86-355-0446-9 .  

Жан Батист Колбер на Викимеди?ино? остави .