Епизооти?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Епизооти?а ?е по?ава обо?е?а или угину?а ве?ег бро?а животи?а од неке болести, ко?а ?е неуобича?ена по бро?у случа?ева, времену и месту ?ав?а?а или захва?ено? врсти животи?а, као и пове?ана учесталост обо?е?а или угину?а чи?и ?е узрок привремено неутвр?ен. Она има велики друштвени и економски знача? ?ер озби?но може угрозити по?опривреду, сточарство и екосистеме на одре?еном подруч?у, ако се ?ави у облику епидеми?е. [1]

Основни по?мови [ уреди | уреди извор ]

  • Епизооти?а, панзооти?а, ензооти?а су термини везани за зоонозе (или антропозоонозе) и еквилалентни су терминима епидеми?а, ендеми?е и пандеми?а ко?и су везани за хуману медицину.
  • Егзотичне заразне болести су болести животи?а дефинисане у складу са препорукама ОИЕ ко?е нису присутне на територи?и Републике Срби?е.
  • Експлозивне заразне болести су заразне болести животи?а ко?е се нагло ?ав?а?у и брзо шире ме?у популаци?ом животи?а исте или различите врсте, преносе на различите начине и изазива?у велике економске штете.
  • Ензоотске заразне болести су болести животи?а дефинисане у складу са препорукама ОИЕ ко?е су присутне на територи?и ?едне зем?е.
  • Епизоотиолошка ?единица ?е подруч?е ко?е обухвата територи?у општине или ?ен део.
  • Епизоотиолошко подруч?е ?е подруч?е ко?е обухвата ве?и бро? епизоотиолошких ?единица.
  • Заражено подруч?е ?е подруч?е на ко?ем ?е регистрована заразна болест.

Епидемиологи?а [ уреди | уреди извор ]

С обзиром на по?аву, начин крета?а и ток заразне болести са епидемиолошког становишта разлику?у се више врста заразних болести:

Епизооти?а

Код еизооти?а заразне болести се ?ав?а?у на ве?ем бро?у животи?а и карактеришу се брзим шире?ем болести.

Ензоти?а

Болест се ?ав?а на ?едном месту, у ?едном кра?у и да?е се не шири.

Панзооти?а

Панзооти?а ?е зараза ко?а захвата шире подруч?е, нпр. покра?ину,провинци?у, зем?у, континент.

Зоонозе

Зооноза ?е болест ко?а се примарно ?а?а код животи?а, и ко?у човек може добити од болесних или наизглед здравих животи?а.

Периодичне по?аве епизооти?а у зем?ама Блиског истока и Африке озби?на су здравствена прет?а европским државама, на- рочито зем?ама Медитерана и Балканског полуострова. Разлози за често по?ав?ива?е ове болести у Африци и на територи?и Блиског истока су вишеструки и последица су недово?не разви?ености држава у овим географским регионима, а пре свега због немогу?ности делова?а ветеринарских слжби, недово?но разви?ених ди?агностиких капацитета за брзу и прецизну лаборатори?ску ди?агностику , слабе просве?ености сеоског становништва и традиционалног начина узго?а преживара. [2]

Интензивни саобра?а? хране животи?ског порекла, услуга и крета?а ?уди, културних и туристиких веза на глобалном нивоу узрок ?е сталне и реална опасност од брзог и неконтролисаног шире?а епизооти?а. Стога ?е приоритет епизоотиолоких служби ве?ине зема?а да стално прате епизоотиолошку ситуаци?у на ендемским подруч?има. [3]

Фактори ко?и утичу на по?аву епизооти?а [ уреди | уреди извор ]

Као могу?и предуслови за по?аву и епидеми?ско шире?е заразних болести код животи?а наводе се следе?и фактори:

  • промет при?емчивих живих животи?а из ендеми?ских области,
  • неконтролисани прекогранични промет из зема?а у ко?им влада?у епизооти?е,
  • програми вакцинаци?е, ко?и често нису у корелаци?и са со?евима вируса у зараженим подруч?има,
  • недостатак резерви вакцина за егзотине со?еве вируса
  • недово?но разви?ени или потпуно одсуство система за брзо открива?е и брзо реагова?е у случа?у по?ав?ива?а инфекци?е, [4]
  • недостатак лаборатори?ских капацитета за мапира?е и секвенционира?е вируса, [5]
  • недово?но организована ветеринарска служба,
  • недостатак одговара?у?их националних планова за контролу и сузби?а?е епизооти?а и ??планова за управ?а?е кризним ситуаци?ама у случа?у по?ав?ива?а егзотичних со?ева вируса,
  • непосто?а?е одговара?у?их контролних мера и програма идентификаци?е и обележава?а животи?а.

Процена угрожености неког подруч?а од епизооти?а [ уреди | уреди извор ]

Процена угрожености неког подруч?а од епизооти?а заснива се на следе?им параметрима:

  • Карактер опасности - угрожено подруч?е треба анализирати са аспекта бро?а и врста угрожених животи?а и карактеристика болести.
  • Густина животи?ског фонда - обухвата анализу густине животи?ског фонда са аспекта бро?а и врста животи?а критичних на епизооти?е.
  • Површина и карактеристике угроженог подруч?а - угрожено подруч?е се анализирати са аспекта: извора заразне болести, разво?а, преноше?а и шире?а болести, могу?ности предузима?а превентивних и куративних мера;
  • Изгра?еност система заштите од епизооти?а - обухвата анализу са аспекта посто?а?а планова заштите од епизооти?а, природних и вештачких бари?ера за шире?е болести и капацитета за збри?ава?е.

Након завршене процене угрожености неког подруч?а или државе од епизооти?е, прави се свеобухватни план заштите ко?и у начелу обухвата следе?е мере и поступке:

  • Дезинфекци?а ? примена начина, поступака и метода ради уништава?а узрочника болести животи?а, ук?учу?у?и и болести ко?е се са животи?а могу пренети на ?уде.
  • Дезинсекци?а ? примена начина, поступака и метода ради уништава?а штетних инсеката и крпе?а.
  • Дератизаци?а ? примена начина, поступака и метода за уништава?е штетних глодара;
  • Деконтаминаци?а ? примена начина, поступака и метода за одстра?ива?е и уништава?е штетних матери?а.

Извори [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Полферов Я. Я. Эпизоотия , Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). ? СПб., 1890?1907.
  2. ^ Vet. glasnik 66 (1-2) 111 - 121 (2012) S. Stanojevi? i sar.: Slinavka i ?ap u Turskoj i zemljama Bliskog istoka ? epizootiolo?ka situacija .
  3. ^ OIE Regional Representation For the Middle East: FMD Situation in the Middle East in 2008-2009 ? 10 , April 2009.
  4. ^ Alexandersen S, Zhang Z, Donaldson AI. Aspects of the persistence of foot-and-mouth disease virus in animals -- the carrier problem. Microbes Infect 2002; 4: 1099- 110.
  5. ^ Ferris NP, Nordengrahn A, Hutchings GH, Reid SM, King DP, Ebert K, Paton DJ, Kristers- son T, Brocchi E, Grazioli S, Merza M. Development and laboratory validation of a lateral flow device for the detection of foot-and-mouth disease virus in clinical samples, J Virolog Meth 2009; 155, 10-7.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Полферов Я. Я. Эпизоотия // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). ? СПб., 1890?1907.
  • Ганнушкин М. С. Общая эпизоотология . 4-е изд. М., 1961.
  • Лукашев И. И. Частная эпизоотология . М., 1961.
  • Бакулов И. А., Таршис М. Г. География болезней животных зарубежных стран . М., 1971.
  • Эпизоотология / Под ред. Р. Ф. Сосова. 2-е изд. М., 1974.
  • Бакулов И. А. и др. Словарь эпизоотологических терминов / И. А. Бакулов, В. А. Ведерников, Ф. М. Орлов, Г. Г. Юрков. ? М.: Россельхозиздат, 1975. ? 104 с.
  • Таршис М. Г. Популярно об эпизоотологии . ? М.: Колос, 1982. ? 192 с.
  • Сунцов В. В., Сунцова Н. И. Чума: Происхождение и эволюция эпизоотической системы (экологические, географические и социальные аспекты) / Отв. ред. С. А. Шилова; Российская акад. наук, Институт проблем экологии и эволюции им. А. Н. Северцова РАН. ? М.: Т-во науч. изд. КМК, 2006. ? 248 с. ? 500 экз. ? ISBN 978-5-87317-312-9 .
  • Тинкер И. С. Эпизоотология чумы на сусликах . ? Ростов-на-Дону, 1940.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епизооти?а&oldid=25918059 ”