Епаминонда

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Епаминонда
Епаминонда, илустраци?а нови?ег века.
Лични подаци
Датум ро?е?а око 410. п. н. е.
Место ро?е?а Теба
Датум смрти 362. п. н. е.
Место смрти Мантине?а
Во?на кари?ера
Служба Теба
Чин беотарх
Учеш?е у ратовима Битка код Леуктре , Битка код Мантине?е (362. п. н. е.)

Епаминонда ( старогрчки : ?παμειν?νδα?, Epamein?ndas ; Теба , око 410. п. н. е. ? Мантине?а , 362. п. н. е.) ?е био тебански во?сково?а и државник из 4. века п. н. е. ко?и ?е извео древну Тебу из под?арм?еног положа?а под ко?им ?е била за време спартанске хегемони?е, и за релативно кратко време створио од ?е велику силу. Сломивши спартанску во?ну силу победом код Леуктре (371. п. н. е.), он ?е ослободио месенске хелоте ко?и су, почев од 7. века п. н. е., били у потлаченом положа?у у односу на спарти?ате . Тако?е, Епаминонда ?е променио политичку мапу тадаш?е Грчке, разбивши некадаш?е савезе и створивши нове, а надзирао ?е и подиза?е читавих градова. На буду?а поколе?а доста ?е утицао у во?ном погледу, увевши и спровевши у праксу неколико иноватних тактика, од ко?их ?е на?познати?а формаци?а ?коси стро?“ помо?у ко?е ?е изво?евао читав низ победа. [1]

Знаменити римски оратор Цицерон називао га ?е ?првим човеком Хеладе“, премда ?е у ?егово време (1. век п. н. е.) успомена на Епаминонду била поприлично магловита. Реформе ко?е ?е Епаминонда увео у политички живот Грчке, у ци?у да од ?е направи федераци?у аутономних полиса, нису биле дугог века, те су борбе за хегемони?у над Грчком настав?ене недуго након ?егове смрти, не ма?ом жестином. Двадесет и седам година након смрти му, непокорна Теба била ?е срав?ена до теме?а од стране Александра Македонског . Све у свему, Епаминонда ? ко?и ?е много хва?ен у сво?е време и сматран ослободиоцем ? у античко? и савремено? историографи?и ?е остао запам?ен по походима из 371-362. п. н. е., ко?и су знатно ослабили мо? воде?их грчких полиса, на ко?е ?е се убрзо потом сручити Филип II Македонски . [1]

Извори [ уреди | уреди извор ]

О животу Епаминонде преостало нам ?е врло мало записа у античким изворима, што ни?е случа? када ?е реч о ?еговим блиским савременицима (нпр. Филипу II Македонском, Пелопиди и др.). Главни разлог лежи у томе што ?е Плутархова биографи?а о ?ему изгуб?ена. Епаминонда ?е био ?едан од око 50 знаменитих античких ликова чи?а ?е опширна биографи?а приказана у Плутарховом делу Упоредни животописи (Β?οι Παρ?λληλοι, Bioi Parall?loi ). У ?о? ?е он, како дозна?емо посредним путем, упоре?иван са римским државником Сципионом Африканцем . Ме?утим, оба животописа су изгуб?ена. Пошто ?е Плутарх писао неких 600 година иза Темистокла , савремена историографи?а га стога сврстава у категори?у секундарних извора. Али пошто често експлицитивно наводи имена аутора од ко?их ?е црпео чи?енице, допуштено ?е да посто?и неки степен истинитости ?егових тврд?и. [2]

Неке дета?е из Епаминондовог живота могу се прона?и у Плутарховим животописима Пелопиде и Агесила?а II , чи?е су личности упоре?иване. [3] Посто?и тако?е и преживела (а могу?е и скра?ена верзи?а) биографи?а Епаминонде римског аутора Корнели?а Непота из 1. века н. е. У недостатку Плутархове биографи?е, она ?е нам послужити као главни извор за Епаминондин живот. [4]

О периоду грчке истори?е 411-362. п. н. е. као главни извор нам служи Ксенофонт , односно ?егова Хеленска истори?а (Ελληνικ?, Ellenica ), ко?а настав?а Тукидидову Истори?у Пелопонеског рата (Θουκυδιδου Πελοποννησιακα, Thoykydidoy Peloponnesiaka ) тамо где се она завршава. [5] Као лаконофил, Ксенофонт идеализу?е Спарту и ?еног кра?а Агесила?а, и притом не само што избегава да помене Епаминонду колико год ?е то могу?е, него иде чак до тога да га уопште ни не споми?е приликом битке код Леуктре, што ?е са становишта античке и савремене историографи?е потпуно неприхват?иво. [6] Епаминондину улогу у сукобима из 4. века опису?е Диодор са Сицили?е , у свом делу Истори?ска библиотека (Βιβλιοθ?κη ?στορικ?, Bibliotheca historica ). Пошто ?е и он писао у 1. веку п. н. е., и ?ега сврставамо у секундарне изворе, али ?е исто толико користан, као и Плутарх, ?ер и он наводи чи?енице ко?е ?е преузео са стране при писа?у свога дела.

Младост, образова?е и лични живот [ уреди | уреди извор ]

Илустраци?а нови?ег века, ко?а представ?а тренутак у ко?ем Епаминонда са замахнутим коп?ем одлучно иступа пред непри?ате?е не би ли на та? начин заштитио палог Пелопиду.

Епаминондин отац, Полимни?, родом ?е припадао старо? тебанско? аристократско? породици, ко?а ?е ?ош за време ?егових предака доживела финанси?ски крах. И поред тога, Епаминонда ?е добио за оно доба изванредно образова?е. ?егов учите? музике, Диониси?е, ко?и га ?е учио да удара у цитру и пева уз прат?у лире, био ?е не ма?е славан у сво?о? струци од Дамона или Лампра, чи?а су имена била тако?е на великом гласу. Осим овог, споми?у се и Олимпиадор, ко?и га ?е учио свирати у фрулу, и Калифрон, ко?и га ?е учио играти. За учите?а филозофи?е доде?ен му ?е ?едан од послед?их питагоре?аца, Лиси?е Тарентинац. [7] По свему суде?и, Епиманонда ?е био одличан ученик.

Када ?е стасао у млади?а, [8] како наводи Непот, ?ни?е се толико трудио, да постане снажан, колико да постане хитар, ?ер миш?аше да снага служи атлетима, а брзина рату“. Ради тога, на?више се бавио трча?ем и рва?ем, ?и то дотле, док ни?е постигао, да се може сто?е?ки ухватити у коштац и Хрвати се“. У рукова?у оруж?ем улагао ?е ништа ма?и труд. [7]

На?вероватни?е да ?е Епаминонда ступио у во?ну службу непосредно након што ?е изашао из периода адолесценци?е. Плутарх нам споми?е ?едан врло заним?ив дога?а? у ко?ем Епиманонда узео учеш?е, и ко?и се по ?ему за време битке код Мантине?е. [9] Иако ни?е експликативно наведено о ко?о? ?е бици тачно реч, би?е да ?е то био напад Спартанаца на Мантине?у, до ко?ег ?е дошло 385. п. н. е., како сазна?емо другим путем од Ксенофонта. [10] Плутарх нам саопштава да ?е Епаминонда том приликом био уз тебанске снаге, ко?е су притекле у помо? спартанским. [11] Било како било, свакако да Епаминонда ни?е био у могу?ности да узме учеш?е у Прво? бици код Мантине?е , ?ер се она одиграла онда када ?е он био исувише млад.

Без обзира на то када и где се то тачно збило, ?едно ?е сигурно, а то ?е да ?е то био та? к?учан моменат, ко?и ?е предодредио Епаминондин живот. Спасивши живот свога при?ате?а, Пелопиде;

Плутарх зак?учу?е да ?е то учврстило ?ихово при?ате?ство, и наредних двадесет година Пелопида ?е увек био уз ?ега:

?... изабравши од почетка самачки живот“, како наводи Плутарх, [12] Епаминонда се никада ни?е женио и, због тога, како сазна?емо од Непота, био изложен критици сво?их сугра?ана. Тако га ?е ?едан ?егов супарник у државно? управи, неки Менеклид, доста вешт говорник, ?едном приликом, из недостатка аргумената, напао, ?што нема деце и што се ни?е женио“, а поред тога ?нарочито пребациваше му охолост“. Епаминонда му ?е на све то одговорио: ?Престани, Менеклиде, приговарати ми због женидбе, ?ер свачи?им би се саветом у томе пре послужио него тво?им“. [13] Осим ?ега, чак ?е и ?егов при?ате?, Пелопида, иступио против ?ега о том пита?у, ?и говорио му, да се он р?аво стара за ота?бину, када не остав?а деце“. Епаминонда ?е и за ?ега имао спреман одговор, те му ?е, позна?у?и му сина ко?и ?е био на лошем гласу, рекао на то:


Рана во?на и политичка кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Хелада уочи Епаминондиног ступа?а на сцену [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Коринтски рат

Неоспорно ?е да ?е Епиманонда био сведок великих промена, ко?е су задесиле Хеладу након оконча?а Пелопонеског рата 404. п. н. е. Готово преко но?и Спартанци су завладали свом Хеладом, заменивши притом поражене Ати?ане, ко?и више никада не?е обновити ту мо? какву су имали пре рата. Ме?утим, исцрп?ени ратом, Спартанци нису располагали са дово?но ?удства да би контролисали све полисе, а уз то нису имали ни иде?но оправда?е ко?им би оправдали потчи?ава?е толиког бро?а полиса. Незадово?ство се прво осетило код ?ених на?мо?ни?их савезница ? Тебе и Коринта. [15] То ?е их нагнати да приликом изби?а?а спартанско-перси?ског рата 404. п. н. е. одби?у спартански позив да ударе на Перси?у. Недуго потом до?и ?е до тзв. Коринтског рата. [16] Позиву Тебанаца да се ?учини кра? спартанско? уображености“, [17] прик?учу?е се чак и недавно поражени Ати?ани. На почетку рата, Спартанци су помо?у сво?их савезника (с изузетком Корин?ана) хтели да из Фокиде нападну из два правца, не би ли тако ухватили Тебанце у коштац, што се напослетку завршило врло лоше по ?их. [18] Убрзо после тога тебанско-атинском савезу прик?учили су се Арг, Коринт, Еубе?а, Акарнани?а, Локрида, градови Халкидика и део Епира. Увидевши да не могу да воде борбу на две стране, Спартанци ?е напослетку послати свог наорха Анталкиду у Сард перси?ском сатрапу Тирибазу, ко?и ?е пристати на то да сви малоази?ски грчки градови потпадну под власт Перси?анаца, под условом да им буде загарантована аутономи?а.


Тим потезом, Спарта се одрекла сво?их некадаш?их теж?и на ослобо?е?е малоази?ских Грка, жртву?у?и их варварима. Под тзв. паролом аутономи?а крио се захтев о распушта?у свих грчких савеза осим Пелопонеског. На та? начин истакнут ?е захтев за потпуним обнав?а?ем спартанске хегемони?е над разде?еном Грчком. Ме?утим, такав предлог изазвао ?е по сво? прилици негодова?е Ати?ана, Бео?ана и Аргив?ана, ко?има се придружио и перси?ски цар коме прекомерно ?ача?е Спарте, с ко?ом ?е донедавно био у сукобу, свакако ни?е било у интересу. Иако до неког споразума ме?у окуп?еним представницима зара?ених страна ни?е дошло, Спартанци су успели да изде?ству?у Тирибазову наклоност. [20]

Ни други мировни конгрес сазван годину дана доцни?е ни?е прошао ништа успешни?е, те ?е рат настав?ен, али без нарочитог жара, и с ?едне и с друге стране. Борбе су се сводиле на то да се противник изнури. У исто време Анталкида ?е водио упорну агитаци?у на перси?ском двору, покушава?у?и да наведе Перси?анце на потпун раскид са савезницима и ?ено приступа?е Спарти, што му ?е на кра?у и успело, ?ер ?е атинска превласт на мору била очигледна. Вративши се из царске резиденци?е у Сузи, за?едно са сатрапом Тирибазом, Анталкида ?е припремио одлучан ударац ко?и ?е имао да натера непри?ате?е на ве?у послушност, што се и збило када ?е помо?у велике флоте блокирао атинске бродове у лукама Босфора и Пропонтиде. Искористивши збу?еност и замор ко?и ?е завладао ме?у осталим савезницима ? Бео?анима, Аргив?анима, Корин?анима, Тирибаз ?е у проле?е 386. п. н. е. поново сазвао конгрес делегата у Сард. Пред ?има ?е прочитан царски декрет ко?им се категорички наре?ивало свим зара?еним странама да зак?уче мир под Анталкидиним условима са првог конгреса одржаног у Сарду 392. п. н. е. [21]


Без икакве дискуси?е, ова? мир ?е прихва?ен ме?у свим грчким делегатима без изузетка, ко?и су морали да да?у часну реч да ?е се држати поменутих услова мира. ?егово изврше?е имали су да спроведу нико други но Спартанци, творци овог диктата. [23]


Тебански устанак из 379. п. н. е. [ уреди | уреди извор ]

Након што ?е склоп?ен царски мир, Спарта ?е кренула да гуши сваки вид отпора, у теж?и да пошто-пото потчини себи Грчку. Изме?у осталог, засметала ?о? ?е и непокорна Теба, ко?у ?е ?ош за време преговора принудила да раскине Беотски савез и да призна ?аутономи?у“ свим градовима у Беоти?и. Када ни то ни?е било дово?но, онда ?е у лето 382. п. н. е., према та?ном налогу из Спарте, ?едан од другоразредних спартанских во?сково?а, неки Фебида, ко?и ?е на путу за Халкидичко полуострво пролазио поред Тебе, неочекивано ударио на та? град, савладао отпор гра?ана и запосео акропо? Кадме?у, где ?е сместио спартански гарнизон. Том приликом 300 Тебанаца (Пелопида, Ференик, Андроклид и др.) избегло ?е у Атину. Фебида ?е убрзо после овога био опозван, али не и ?егови ?уди ко?и су остали да господаре Кадме?ом.

Наредних три година поменути изгнаници припрема?е се за устанак под во?ством Пелопиде, утица?ног тебанског аристократе. За све то време, Епаминонда, ко?и ?е случа?ем околности остао у Теби, подстрекавао ?е омладину да иступа агресивни?е према Спартанцима.


У зиму 379/78. п. н. е. у Теби се одиграо преврат ко?и ?е уздрмао читаву Хеладу. Тебански емигранти ко?и су се три године рани?е склонили у Атину, тада су уз атинску помо? успели да збаце олигархи?ски режим у свом родном граду и приморали су спартански гарнизон (око 1.500 ?уди), уз услов слободног пролаза, да преда Кадме?у. Присталице олигархи?е ко?е су се криле ме?у ?има беспоштедно су смакнуте. Потом ?е одржана народна скупштина на ко?о? ?е, по предлогу Епаминонде, ко?и ?е тако?е узео учеш?е у преврату, тираноубице проглашене за спасиоце и добротворе, обнов?ен ?е демократски поредак, а Пелопида, Мелон и Харон су именовани за беотархе. [26]

Реакци?а спартанских званичника била ?е жестока. Официри ко?и су заповедали гарнизоном осу?ени су на смрт или на високе новчане казне. Иако ?е тебанска нова демократска влада хтела да избегне сукоб, Лакедемо?ани су са намером да врате ствари у пре?аш?е ста?е одмах упутили казнену експедици?у под Клеомбротом.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в. Magill, Frank N., ур. (1998). ?Epaminondas”. Dictionary of world biography. Vol. 1, The ancient world ([1st printing] изд.). Chicago & London: Taylor & Francis. стр. 384?90. COBISS.SR   165840647 .  
  2. ^ уп. ?ури?, Милош (2003). Истори?а хеленске к?ижевности . Београд: Завод за у?бенике и наставна средства. стр. 727?29. COBISS.SR   105790988 .  
  3. ^ Plutarh (1988). ?Pelopida”. Usporedni ?ivotopisi. Knj. 1 (на ?езику: srpskohrvatskom jeziku ? prevod dr Zdeslava Dukata). Zagreb: ≫August Cesarec≪. стр. 407?28. COBISS.SR   5683714 .  
  4. ^ Непот, Корнели?е (1897). ?Епаминонда”. Живот славних во?сково?а (на ?езику: српском ?езику ? превод проф. Спире Калика). Београд: Штампари?а Драго?уба Миросав?еви?а. стр. 83?92. COBISS.SR   55435271 .  
  5. ^ Ксенофонт (1988). Хеленска истори?а (на ?езику: српском ?езику ? превод др Милена Душани?) (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. COBISS.SR   2592002 .  
  6. ^ уп. Милош ?ури?, н. д. , 443
  7. ^ а б Корнели?е Непот, Епаминонда , II
  8. ^ Млади? (?φεβο?) постао би, кад би му било 18 година.
  9. ^ а б в Плутарх, Пелопида , 4
  10. ^ Ксенофонт, Хеленска истори?а , V, 2
  11. ^ Плутарх, Пелопида , pp. 5?6
  12. ^ Плутарх, Пелопида , 3
  13. ^ ?ер сум?ало се да ?е Менеклид био пре?убник. в. Корнели?е Непот, Епаминонда , V
  14. ^ Корнели?е Непот, Епаминонда , X
  15. ^ Док Теба ни?е имала разлога да буде огорчена, ?ер ?е за време во?ева?а имала згодан положа? са ког ?е упадала и пустошила Атику а да притом ни?е трпела никакве штете на свом тлу, Коринт ?е и те како имао разлога да буде незадово?ан исходом рата. Корин?ани су заиста учествовали у рату, трпели ?удске и матери?алне губитке, а на кра?у нису добили ништа што би им надокнадило све то.
  16. ^ Наиме, Локрани и Фоки?ани су ушли у територи?ални спор, а Спартанци су подржавали ове друге ко?и су напослетку запосели Локриду, што ?е навело Тебу да се активни?е умеша и удари на Фокиду, давши тако Спарти повода за рат.
  17. ^ Ксенофонт, Хеленска истори?а III, 5, 15
  18. ^ У предсто?е?о? бици код Хали?арта во?ено? изме?у Лакедемо?ана и Бео?ана (395. п. н. е.), као жртва паш?е Лисандар, чувени спартански во?сково?а за време Пелопонеског рата. Када ?е спартански кра?а Паусани?а напослетку приспео на бо?но по?е и увидео да се налази у незавидно? ситуаци?и, повукао се са бо?ишта, што ?е му код ку?е узети за зло.
  19. ^ Ксенофонт, Хеленска истори?а , IV, 8, 14
  20. ^ Ова? ?е наредио да се ухвати атински делегат Конон ?као злочинац против цара“, а Анталкиди ?е дао новца за организова?е флоте против Атине.
  21. ^ То ?е у?едно био и први званични општи мир (κοιν? ε?ρ?νη, koine eirene ).
  22. ^ Ксенофонт, Хеленска истори?а , V, 1, 31
  23. ^ v. Struve, Vasilij V.; Kalistov, Dmitrij P. (1962) [1959]. Stara Gr?ka (на ?езику: srpskohrvatskom ? prevod Nine Ko?emjakin) (2. изд.). Sarajevo: Izdava?ko preduze?e ≫Veselin Masle?a≪. стр. 428?44. COBISS.SR   514369429 .  
  24. ^ Ксенофонт, Хеленска истори?а , V, 1, 36
  25. ^ Плутарх, Пелопида , 7
  26. ^ Плутарх, Пелопида , pp. 12?13

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Ксенофонт (1988). Хеленска истори?а (на ?езику: српском ?езику ? превод др Милена Душани?) (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. COBISS.SR   2592002 .  
  • Struve, Vasilij V.; Kalistov, Dmitrij P. (1962) [1959]. Stara Gr?ka (на ?езику: srpskohrvatskom ? prevod Nine Ko?emjakin) (2. изд.). Sarajevo: Izdava?ko preduze?e ≫Veselin Masle?a≪. стр. 428?44. COBISS.SR   514369429 .   * Непот, Корнели?е (1897). ?Епаминонда”. Живот славних во?сково?а (на ?езику: српском ?езику ? превод проф. Спире Калика). Београд: Штампари?а Драго?уба Миросав?еви?а. стр. 83?92. COBISS.SR   55435271 .  
  • Plutarh (1988). ?Pelopida”. Usporedni ?ivotopisi. Knj. 1 (на ?езику: srpskohrvatskom jeziku ? prevod dr Zdeslava Dukata). Zagreb: ≫August Cesarec≪. стр. 407?28. COBISS.SR   5683714 .  
  • ?ури?, Милош (2003). Истори?а хеленске к?ижевности . Београд: Завод за у?бенике и наставна средства. стр. 727?29. COBISS.SR   105790988 .  
  • Magill, Frank N., ур. (1998). ?Epaminondas”. Dictionary of world biography. Vol. 1, The ancient world ([1st printing] изд.). Chicago & London: Taylor & Francis. стр. 384?90. COBISS.SR   165840647 .  
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епаминонда&oldid=27557430 ”