Емили?ано Запата
Емили?ано Запата, 1914.
Датум ро?е?а	( 1879-08-08 ) 8. август 1879.
Место ро?е?а	Сан Мигел Аненеквилко ,  Мексико
Датум смрти	10. април 1919. ( 1919-04-10 )  ( 39 год. )
Место смрти	Чинамека ,  Мексико
Потпис

Емили?ано Запата Салазар ( шп. Emiliano Zapata Salazar ; Сан Мигел Аненеквилко , 8. август 1879 ? Чинамека , 10. април 1919 ), био ?е во?а мексичког се?ачког покрета за аграрну реформу у мексичко? револуци?и (1910?1917). ^{[1] [2] [3]}

Емили?ано Запата ро?ен ?е 8. августа 1879. у месту Сан Мигел Аненеквилко, а ко?е се данас зове Аненекуилко де лос Запата у савезно? држави Морелос . ?егови родите?и били су мешавина инди?анског и белачког порекла. Запата ?е био неписмени се?ак скоро чисте домородачке т?. астечке крви, што казу?е и сам податак да ?е велики период свог живота говорио само науатл ?езиком. Окупио ?е во?ску домородаца из села и хаци?енди Морелоса и под крилатицом Зем?а и слобода придружио се мексичком револуционару Франциску Мадери 1910. године у устанку против диктатора Порфири?а Ди?аза . Запата ?е формулисао сво? план аграрне реформе под именом План А?ала у ко?ем ?е тражио прерасподелу зем?е за домородачко становништво. Разочаран што Мадеро не проводи аграрне реформе, а тражи распушта?е се?ачких герилских одреда и разоружа?е се?ака Запата одби?а да се покори ново? влади . Он за?едно са сво?им истомиш?еницима захтева неодложно прово?е?е аграрне реформе и конфискаци?у оне зем?е ко?а припада непри?ате?има револуци?е .

И након Мадеровог пада 1913 . године и доласка на власт диктатора Виктори?ана Уерте , и касни?е када ?е то место преузео Венусти?ано Каранза , Запата ?е наставио да се бори против актуелних власти удружен с Панчом Ви?ом . Они за?едничким снагама кра?ем 1914. успева?у на кратко осво?ити главни мексички град Мексико Сити . Након повлаче?а из главног града у ?ануару 1915 . године Запата годинама успешно рату?е против бо?е наоружаног и опрем?еног непри?ате?а у северном подруч?у Мексика. На територи?и ко?а ?е била под ?еговом влаш?у се?ацима да?е зем?у, у складу са планом А?ала и обнав?а револуци?у под крилатицом Зем?а и слобода. То ?е био акт револуционарно-антифеудалног карактера ко?и ?е имао великог од?ека како у Мексику тако и у другим зем?ама Латинске Америке. Емили?ано Запата с надом ?е поздравио Октобарску револуци?у у Руси?и . Запата ?е остао у опозици?и, боре?и се против репреси?е, до 1919.

Емили?ано Запата ?е, намам?ен на састанак са владиним трупама, уби?ен 10. априла 1919. из заседе у месту Чнамека.

Иако су побу?еници наставили борбу, конзервативци су победили и Запатине иде?е о праведно? дистрибуци?и зем?е су остале игнорисане до председникова?а Лазара Карденаса касних тридесетих. У Мексику ?егово име ?ош увек ?е симбол антифеудалне борбе и легендарног ?унака мексичке револуци?е. ?егов живот ?е инспираци?а за безбро? легенди и балада . Током целог 20. века, ?уди широм света су уста?али против уг?етава?а са запатиним покличем:

Бо?е ?е умрети на ногама него живети на коленима!

Године 1994 . изби?а устанак сеоског становништва инди?анског порекла (потомци Инди?анаца Ма?а ), у мексичко? области Чи?апас . Устаници себе назива?у запатистима и сматра?у се настав?ачима ?егове борбе.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]