한국   대만   중국   일본 
Ели?а Евдокси?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ели?а Евдокси?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ели?а Евдокси?а
Новчи?и са ликом Ели?е Евдокси?е.
Лични подаци
Пуно име Ели?а Евдокси?а
Датум ро?е?а око 373.
Место ро?е?а Константинопо? , Византи?ско царство
Датум смрти 6. октобар 404 .
Место смрти Константинопо? , Византи?ско царство
Породица
Супружник Аркади?е
Потомство Флацила
Пулхери?а
Аркади?а
Теодоси?е II

Марина

два мртворо?ена детета
Родите?и Флави?е Баутон
непознато
Династи?а Теодоси?ева династи?а
Византи?ска царица
Период 395-404
Претходник Гала
Наследник Атенаида-Евдоки?а

Ели?а Евдокси?а (умрла 6. октобра 404.) ?е била византи?ска царица , супруга цара Аркади?а .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Младост [ уреди | уреди извор ]

Ели?а Евдокси?а ?е била ?ерка Флави?а Баутона , романизованог Франка ко?и ?е током 380-тих година служио као магистер милитум западноримске во?ске. ?еног оца поми?е Филостроги?е [1] . Хроника ?ована Антиохи?ског , монаха из 7. века пише да ?е Баутон тако?е родио и Арбогаста . Модерна истори?ска наука не прихвата ову тврд?у [2] [3] . Евдокси?ин отац послед?и пут се поми?е као римски конзул са Аркади?ем 385. године [3] . Умро ?е 388. године. Према Зосиму, Евдокси?а ?е живела у дома?инству Промота , магистер милитума Источног римског царства [1] . Била ?е сироче у тренутку ?еговог успона. Промот ?е умро 391. године, а према Зосиму , наследила га ?е удовица Марса са дво?ицом синова: Аркади?ем и Хонори?ем , ко?е ?е као синове одга?ао Теодоси?е I . Зосим тврди да ?е Евдокси?а живела за?едно са ?има и претпостав?а се да се упознала са Аркади?ем у наредним годинама. Школовала се код Пансофи?а ко?и ?е 402. године постав?ен за бискупа Никомеди?е.

Долазак на власт [ уреди | уреди извор ]

Теодоси?е ?е умро 17. ?ануара 395. године у Милану. Наследио га ?е Аркади?е у Источном и Хонори?е у Западном римском царству. У Аркади?евом царству воде?у улогу имао ?е Руфин , претори?ански префект Истока. Он ?е, наводно, намеравао да сво?у ?ерку уда за Аркади?а и да тако успостави везе са Теодоси?евом династи?ом [1] . ?егове планове ометао ?е Стилих , магистер милитум Запада. Евтропи?е , ?едан од евнуха Цариградске палате, организовао ?е брак Евдокси?е и Аркади?а. Брак ?е склоп?ен 27. априла 395. године, без сагласности Руфина [4] [1] . За Евтропи?а ?е то био покуша? да успостави сво? утица? на цара и царицу. Руфин ?е био непри?ате? Промота и ?егови наследници желели су да поткопа?у Руфина. Зосим пише да ?е на Аркади?еву одлуку утицала изванредна лепота ?егове невесте. Он ?е тада имао око 18 година, те се може претпоставити да ?е и Евдокси?а била тог узраста.

Владавина [ уреди | уреди извор ]

У децени?и након склапа?а брака, Евдокси?а ?е родила петоро деце. Савремени извор познат као Псеудо-Мартири?е наводи и два мртворо?ена детета. Зосим тврди да ?е Теодоси?е II син дворанина. Ме?утим, он испо?ава негативан став према Евдокси?и те се у тачност ?егових тврд?и сум?а [1] . Евдокси?а и Га?на , нови магистер милитум након Руфина, учествовали су у укла?а?у и погуб?е?у Евтропи?а 399. године. Царичин утица? пове?ан ?е након ?егове смрти. Ук?учивала се и у правна пита?а, попут су?е?а генералу Арбази?у за неуспешну кампа?у против Изаура 9. ?ануара 400. године. Евдоки?а ?е носила титулу августе.

Црквена политика [ уреди | уреди извор ]

?ован Златоусти пред Ели?ом Евдокси?ом, 19. век, Жан-Пол Лоренс .

Евдокси?ина улога у црквеним пословима свог времена добро ?е позната. Она ?е постала заштитница Нике?ског хриш?анства . Сам Аркади?е ни?е желео да се бави црквеним пита?има [1] . Дошла ?е у сукоб са цариградским патри?архом Светим ?ованом Златоустим ?ер ?е неправедно наредила погуб?е?е Евтропи?а. Отприлике у исто време, Теофил , александри?ски патри?арх, желео се устоличити у Цариграду и противио се ?овановом доласку на патри?арши?ски престо. Он ?е био противник Оригеновог уче?а. Теофан ?е без синодског сабора осудио четворицу монаха за подршку Оригену [5] , а они за?едно са другим монасима ко?и су страдали од Теофана, су побегли у Цариград где их ?е дочекао ?ован Златоусти. Па ?е за пружа?а уточишта изгнанима из цркве оптужио ?ована Златоустог. Поред Теофила, ?ован ?е имао противницу и у визант?иско? царици ко?у ?е отпуживао за злоупотребу положа?а. Теофил, царица и други ?ованови непри?ате?и формирали су савез и 403. године одржан ?е синод ( Храстов синод ) на коме ?е отпужен ?ован због подршке Оригену. Патри?арх ?е протеран са престола. Бивши патри?арх пожалио се Аркади?у, а исте но?и када ?е ухапшен дошло ?е до зем?отреса кога ?е Евдокси?а сматрала за божи?и гнев. Због тога ?е тражила од Аркади?а да врати ?ована на патри?арши?ску столицу [6] . Мир ?е био кратак. ?ован ?е наставио са нападима на царицу, те ?е убрзо прогнан на Кавказ [7] . Евдокси?а ни?е живела дуго након тога. ?ена седма и послед?а трудно?а завршила се побача?ем или, према Псеудо-Мартири?у, ра?а?ем мртвог детета. Евдокси?а ?е умрла од инфекци?е убрзо након тога [1] .

Потомство [ уреди | уреди извор ]

Евдокси?а и Аркади?е имали су петоро деце: ?ихова имена и године ро?е?а поми?е хроника Ами?ана Марцелина.

  • Флацила (ро?ена 17. ?уна 397.), поми?е се само у ?ош ?едном извору из 408. године, по смрти свога оца Аркади?а.
  • Пулхери?а (19. ?ануар 399?453.), удата за Марки?ана .
  • Аркади?а (3. април 400?444.)
  • Теодоси?е II (10. април 401?28. ?ул 450.)
  • Марина (10. фебруар 403?449.)

Псеудо-Мартири?е наводи да ?е имала два мртворо?ена детета (ро?ена кра?ем 403. и 404. године) [1] .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г д ? е ж Wendy Mayer, Aelia Eudoxia, wife of Arcadius
  2. ^ Catholic Encyclopedia, "John of Antioch"
  3. ^ а б Prosopography of the Later Roman Empire
  4. ^ J.B.Bury,History of the Later Roman Empire from the Death of Theodosius I to the Death of Justinian', chapter V
  5. ^ Robert Wilken, "John Chrysostom" in Encyclopedia of Early Christianity, ed. Everett Ferguson (New York:Garland Publishing, 1997).
  6. ^ " St John Chrysostom the Archbishop of Constantinople ". Orthodox Church in America. Приступ?ено 2007-03-29.
  7. ^ "John Chrysostom" in The Oxford Dictionary of Church History, ed. Jerald C. Brauer (Philadelphia:Westminster Press. 1971.).

Извори [ уреди | уреди извор ]