Д (?ириличко)

?ириличко слово Д

Бро?евна вредност : 4
Позици?а у Уникоду
Велико : U+0414
Мало : U+0434
Слова словенских ?езика
А	А?	А?	А?	Б	В	Г
?	?	Д	?	Е	?	Е?
Е?	Ё	?	Ж	З	З?	?
И	?	И?	?	?	Й	?
К	?	Л	?	М	Н	?
О	О?	О?	?	П	Р	С
С?	Т	?	У	У?	У?	?
Ф	Х	Ц	Ч	?	Ш	Щ
Ъ	Ы	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских ?езика
?	?	?	?	?	?	?
?	?	Г?	Г?	?	?	?
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	З?	З?	З?	?
?	З?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	?	?	?
О?	?	?	?	?	?	?
Р?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	??	?	Х?
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	?	?	?
Ы?	?	Ы?	?	?	Э?	Э?
Э?	Ю?	Ю?	Ю?	??	Я?	Я?
Я?	Я?	?	?	?
Истори?ска слова
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?	?	?	??	?
?	?	?	?	?	?	?
?	?	?
Диграфи ?ирилице
Сва слова ?ирилице

Д д (Д д; искошено: Д д или ) ?е ?ириличко слово , ^[1] еквивалент латиничном слову D и грчком слову делта (Δ δ).

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

?ириличко слово Д ?е настало од грчког слова Делте (Δ δ).

У старословенско? азбуци име слова ?е било добро , што ?е значило ≫добро≪.

У ?ириличком бро?евном систему , слово Д ?е имало вредност бро?а 4 .

Облик [ уреди | уреди извор ]

На?ве?а разлика име?у Д и модерне Делте (Δ) ?е у томе што слово Д има ≫ножице≪ испод основе слова. ≫Ножице≪ су поза?м?ене из византинског унци?алног облика великог Делта.

Д, као и Л , има два типографичка облика: стари?и облик у ко?о? ?е врх у облику шпица (као Делта), и нови?и облик у ко?о? ?е врх раван. Нови?а вари?анта се први пут по?авила у средини ⅩⅨ столе?а. Данас, велика ве?ина фонтова користи нови?и облик, док се стари?и сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (на?познати?и ?е фонт ≫Балтика≪, диза?ниран 1951?52).

руски писани облик

У руском писаном облику, облик малог слова ?е сличан латиничком слову ? d ?: ? д ?. ?ужнословенска типографи?а преферира облик ко?и ?е налик на мало латиничко ?g?. Облик ко?и ?е сличан латиничком ?g? се користи у руским школама.

Руски, укра?ински , белоруски и бугарски облик великог писаног слова Д ?е идентичан латиничком писаном D ?ер штампани облик ни?е дово?но лак за писа?е. Српски и македонски користе другачи?и облик ко?и личи на бро? 2 , ко?и ?е непознаница у Руси?и.

Употреба [ уреди | уреди извор ]

На?чеш?е представ?а звучни зубни плозив , /d/ , сем када се у руском ?езику на?е на кра?у речи и пред безвучним сугласником, где прелази у ( /t/ ) и када сто?и испред палатализира?у?ег самогласника , где прелази у /d?/ .

Слична и сродна слова [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ?Cyrillic: Range: 0400?04FF” (PDF) . The Unicode Standard, Version 6.0 . 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г . Приступ?ено 2023-09-12 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, montenegrin, serbe . Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0 .

[Unicode-1] ?Cyrillic: Range: 0400?04FF” (PDF) . The Unicode Standard, Version 6.0 . 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г . Приступ?ено 2023-09-12 .

[1]