С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Д д
(Д д; искошено:
Д
д
или
) ?е
?ириличко
слово
,
[1]
еквивалент
латиничном слову D
и
грчком
слову
делта
(Δ δ).
?ириличко слово Д ?е настало од грчког слова
Делте
(Δ δ).
У
старословенско? азбуци
име слова ?е било
добро
, што ?е значило ≫добро≪.
У
?ириличком бро?евном систему
, слово Д ?е имало вредност бро?а
4
.
На?ве?а разлика име?у Д и модерне Делте (Δ) ?е у томе што слово Д има ≫ножице≪ испод основе слова. ≫Ножице≪ су поза?м?ене из византинског унци?алног облика великог Делта.
Д, као и
Л
, има два
типографичка
облика: стари?и облик у ко?о? ?е врх у облику шпица (као Делта), и нови?и облик у ко?о? ?е врх раван. Нови?а вари?анта се први пут по?авила у средини
ⅩⅨ
столе?а. Данас, велика ве?ина
фонтова
користи нови?и облик, док се стари?и сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (на?познати?и ?е фонт ≫Балтика≪, диза?ниран 1951?52).
руски писани облик
У
руском
писаном облику, облик малог слова ?е сличан
латиничком
слову ?
d
?: ?
д
?. ?ужнословенска типографи?а преферира облик ко?и ?е налик на мало латиничко ?g?. Облик ко?и ?е сличан латиничком ?g? се користи у руским школама.
Руски,
укра?ински
,
белоруски
и
бугарски
облик великог писаног слова Д ?е идентичан латиничком писаном D ?ер штампани облик ни?е дово?но лак за писа?е. Српски и македонски користе другачи?и облик ко?и личи на
бро? 2
, ко?и ?е непознаница у Руси?и.
На?чеш?е представ?а
звучни зубни плозив
,
/d/
, сем када се у
руском ?езику
на?е на кра?у речи и пред безвучним сугласником, где прелази у (
/t/
) и када сто?и испред
палатализира?у?ег
самогласника
, где прелази у
/d?/
.
- Thomas, Paul-Louis (2012).
Grammaire du bosniaque, croate, montenegrin, serbe
. Paris.
ISBN
978-2-7204-0490-0
.