Друз Стари?и
Биста, музе? у Бриселу
Лични подаци
Пуно име	Децим Клауди?е Друз (по ро?е?у) Нерон Клауди?е Друз Германик
Датум ро?е?а	14. ?ануар 38. п. н. е.
Место ро?е?а	Рим ,
Датум смрти	14. септембар 9. п. н. е. (29 год.)
Место смрти	Германи?а , данаш?а Немачка ,
Породица
Супружник	Антони?а Мла?а
Потомство	Германик ?ули?е Цезар , Ливила , Клауди?е
Родите?и	Тибери?е Клауди?е Нерон Ливи?а Друзила
Династи?а	?ули?евци-Клауди?евци

Нерон Клауди?е Друз Германик ( 14. ?ануар 38 ? лето 9. п. н. е. ) ^[1] био ?е истакнути римски во?сково?а и члан ?ули?евско-клауди?евске династи?е. Познат и под именима ^{[n 1]} Децим Клауди?е Друз , Друз Клауди?е Нерон ^[2] као и Друз Стари?и , Друз I , Нерон Друз

Друз Стари?и био ?е члан клауди?евске ( лат. gens Clavdii ) гране царске породице. ?егов отац, Тибери?е Клауди?е Нерон био ?е из истакнуте патрици?ске породице. ?егова ма?ка, Ливи?а , тако?е припадала клауди?евцима ко?и су била ?една од на?стари?их патрици?ских породица у Риму. Друз Стари?и био ?е посинак првог римског цара Октави?ана Августа , мла?и брат цара Тибери?а , отац цара Клауди?а и истакнутог генерала Германика као и деда цара Калигуле и прадеда цара Нерона .

Друз ?е остао упам?ен као успешан генерал, на?више звог осва?а?а у Германи?и. Током сво?их бро?них похода на границама тадаш?ег царства, Друз ?е са римском во?ском неколико пута прелазио реку Ра?ну а постао ?е и први римски во?сково?а ко?и ?е достигао реке Везер и Лабу . Успешно рату?у?и против неколико Германских племена на Ра?ни и Лаби, Друз ?е проширио римску власт до гор?ег тока реке Везер.

Породица [ уреди | уреди извор ]

Друз ?е ро?ен из брака Ливи?е Друзиле са Тибери?ем Клауди?ем Нероном . ?егов стари?и брат, буду?и цар Тибери?е , ро?ен ?е 42. п. н. е. Друз ?е вероватно ро?ен средином марта или априла 38. п. н. е. Суде?и по античким изворима, Ливи?а ?е и била трудна са Друзом када се развела од свог првог мужа, Тибери?а Нерона, да би се одмах потом удала за Октави?ана . ^[3] Према гласинама, Друзов прави отац био ?е сам Октави?ан, мада за то не посто?е докази. По доласку на власт, Друзов син, Клауди?е , охрабривао ?е ове гласине чиме ?е желео да повеже сво?е порекло са Октави?аном.

Према Светони?у, Друзу ?е на ро?е?у дат преномен (лат. praenomen ) Децим , ?едно од три на?уобича?ни?их имена у старом Риму. Име Нерон било ?е традиционални когномен (тре?е име) код клауди?евеца. Име Друз потицало ?е од породице ?егове ма?ке.

Друз и ?егов брат Тибери?е одга?ани су у ку?и ?иховог оца све до ?егове смрти 33. п. н. е. Друз и ?егов брат Тибери?е били су веома блиски. Тибери?е ?е свог на?стари?ег сина назвао по брату, а Друз ?е учинио исто, иако су на?стари?и синови у Риму обично доби?али имена по оцу или деди.

Младост и брак [ уреди | уреди извор ]

Бра?а Тибери?е и Друз одга?ани су у Августовом дому. Приликом Августовог три?умфа 29. године п. н. е., након ?егове победе над Марко Антони?ем и Клеопатром у бици код акци?а , Тибери?е и Друз возили су се у Августовим кочи?ама.

Неколико година касни?е, Август се озби?но разболео. Тибери?е и Друз означени су као ?егови потенци?ални наследници па су ускоро и отпочели сво?е политичке кари?ере. Као и Тибери?е, Друз ?е изабран за квестора .

Друз се, 16. п. н. е. оженио Антони?ом Мла?ом , ?ерком Марка Антони?а и Августове сестре, Октави?е Мла?е . Друз и Антони?а важили су за складан пар. Из брака са Антони?ом, Друз ?е имао тро?е деце, Германика, Клауди?а и Ливилу (Ливила значи "мала Ливи?а"). Тиме ?е Друз био брат, отац, деда, односно прадеда римских царева Тибери?а, Клауди?а, Калигуле и Нерона.

Во?ничка кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Изгледа да ?е Август био веома накло?ен Друзу. Он и Тибери?е отпочели су успешне политичке кари?ере, а ускоро су се опробали и као во?ни заповедници. Друз ?е подузео поход против одметника у Реци?у , алпско? провинци?и ко?а ?е осво?ена под Августом. Тибери?е и Друз за?едно су савладали одметнике и задобили почасти у Риму.

Друз ?е сво?у во?ну кари?еру наставио као Августов легат у Гали?и . Као претор , Друз ?е имао мо? да врши цивилну и во?ну власт у трима римским провинци?ама у Гали?и. ^[4] Друз ?е допринео разво?у градских средина у Гали?и, па ?е чак и ?една мерна ?единица добила име по ?ему pes Drusianus Друзова стопа , ко?а ?е имала око 33.3 центиметра . Ова мера користила се у Самаробриви ^{[n 2] [5] [6]}

Као гувернер Гали?е, Друз ?е успоставио сво?е седиште у Лугдунуму ^{[n 3]} где ?е намеравао да оформи савет галских провинци?а (лат. concilium Galliarum ). ^[7] Главни задатак овог савета био ?е бира?е свештеника ко?и би прире?ивао игре и свечаности у част цара Августа и самог Рима, ^[8] сваког 1. августа на олтару ко?и ?е Друз саградио.

Друзов син и буду?и цар, Клауди?е, ро?ен ?е у Лугдунуму, истог дана када ?е олтар инаугурисан. ^[9]

Осва?а?а у Германи?и [ уреди | уреди извор ]

Негде око 14. п. н. е. Друз ?е отпочео изград?у во?них упоришта дуж реке Ра?не и склопио савез са Батавцима, локалним германским племеном. Са неколико леги?а под сво?ом командом, Друз ?е планирао продор ка Германи?и. На проле?е 12. године п. н. е., са две леги?е, Друз ?е плове?и низводно реком Емс продро у данаш?е подруч?е До?е Саксони?е , приморавши локално германско племе да призна римску власт и склопи савез са Римом. ^[10] Друзове снаге ?е током пловидбе реком Емс напало племе Бруктера. Након што ?е поразио непри?ате?а, Друз се са во?ском повукао да презими у Гали?и.

По повратку у Рим, Друз ?е за сво?е во?не успехе награ?ен позици?ом градском претора (лат. praetor urbanus ). Друзова постигну?а - пловидба Северним морем , продор у непри?ате?ску територи?у и склапа?е нових савеза са страним народима - изазвала су узбу?е?е у Риму стога су ови дога?а?и овековечени на новцу. ^[11]

Не желе?и да се задржава у Риму, Друз ?е ве? 11. п. н. е. поново обновио сво?е напоре у Германи?и. Са скоро пет леги?а, Друз ?е напредовао реком Липе и победио два германска племена. Друзове снаге продрле су чак до реке Вере у централно? Немачко?. Ме?утим, долазак зиме, ма?ак залиха и непово?на знаме?а приморали су Друза на повлаче?е. Повлаче?и се назад ка Гали?и, Рим?ани су упали у заседу племена Херуска али су успели да одби?у напад и савлада?у непри?ате?а. Во?ска ?е прогласила Друза за императора ^{[n 4] [12]}

Да би демонстрирао сво?у супериорност на непри?ате?ском терену, Друз ?е стационирао неколико во?них гарнизона у Германи?и.

Вративши се у Рим, Друз ?е поново награ?ен оваци?ом ^{[n 5]} Уз то, Друз ?е добио проконзулска овлаш?е?а а следе?е године ( 9. п. н. е. ) ?е изабран за конзула. Поново напустивши Рим, Друз ?е постигао нову сери?у победа у Германи?и, над Хатима а потом отпочео поход против Маркомана . Током сво?е кампа?е у Германи?и, речено ?е да ?е Друз победио бар тро?ицу германских поглавица у борби прса у прса. Оваке борбе имале су велики знача? у германско? култури. ^[13]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Током похода у Германи?и, Друз ?е пао са ко?а и задобио тешке повреде. Ускоро му се придружио Тибери?е. Мало пре смрти, Друз ?е написао писмо свом брату Тибери?у, пожаливши се на стил Августове владавине. Светони?е преноси како ?е Друз пре смрти одбио да се врати у Рим. Поворка са ?еговим телом путовала ?е све до Рима где ?е ?егов пепео сахра?ен у Августовом маузоле?у . На путу до Рима, Тибери?е ?е пешице пратио братов?еву погребну поворку.

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Друз ?е остао веома популаран ме?у сво?им во?ницима ко?и су му подигли споменик у Могонтиакуму . Рушевине овог споменика посто?е и данас. У част Друзових победа у Германи?и, ?егово? породици доде?ена ?е почасна титула Германик ^{[n 6]} Друзов на?стари?и син тако ?е остао упам?ен под именом Германик ?ули?е Цезар а име Германик касни?е су користили и цареви Клауди?е, Калигула и Нерон.

По Августовом декрету, на дан Друзовог ро?е?а и смрти у Могонтиаку су одржаване свечаности у ?егову част. Август поми?е Друзова осва?а?а у Германи?и у листи сво?их постигну?а ( Res Gestae Divi Augusi ):

Повратио сам мир провинци?ама Гали?и и Хиспани?и, као и Германи?и, ко?а ук?учу?е океан од Кадиза до уш?а реке Лабе. Мо?и бродови пловили су океаном од уш?а реке Ра?не до источних територи?а и граница зем?е Кимбра, где рани?е ни?едан Рим?анин ни?е крочио ни копном ни морем, а Кимбри, Хариди и Сенони и остали Германи што насе?ава?у те зем?е послаше посланства да траже мо?е и при?ате?ство римског народа.

?  Август, Res Gestae Divi Augusti 26, превео Томас Бушнел (2011). Дозволом аутора постав?ено на Викизворнику

Када ?е Клауди?е постао цар, 41 . године, почаствовао ?е свог оца играма ко?е су одржаване у циркусу сваког 14. ?ануара, на Друзов ро?ендан. Сцене ?егових победа у Германи?и приказане су на новцу. ^[14]

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• ?ули?евци-Клауди?евци
• Древни Рим
• Римско царство

Напомене [ уреди | уреди извор ]

1. ^ Не треба га мешати са ?еговим дедом Друзом Клауди?ем Нероном I, као и ?еговим братанцима Друзом ?ули?ем Цезаром и Нероном Клауди?ем Друзом.
2. ^ Данаш?и Ами?ен у Француско? .
3. ^ Данаш?и град Лион , Француска.
4. ^ У ово време ?е император ?ош увек била почасна титула ко?а се доде?ивала победничком римском генералу. Тек касни?е поста?е део титулатуре римских владара.
5. ^ Латински ovatio , ?една врста три?умфа. За разлику од пуног три?умфа, ovatio ?е доде?иван генералима ко?и би постигли победу над инфериорним непри?ате?ским снагама, попут одметника, пирата или робова.
6. ^ У преводу Победник Германи?е.

Извори [ уреди | уреди извор ]

• Res Gestae Divi Augusti ( Дела божанског Августа ) на Wikisource (енглески превод)
• Светони?е, Живот Дванаесторице Цезара, Клауди?е, 1

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Osgood, Josiah (2011). Claudius Caesar: Image and Power in the Early Roman Empire . Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN   978-0-521-88181-4 .  
• Powell, Lindsay (2011). Eager for Glory: The Untold Story of Drusus the Elder, Conqueror of Germania . Barnsley, South Yorkshire: Pen & Sword Books. ISBN   978-1-84884-333-2 .  
• Hurley, Donna W. (2001). Suetonius: Divus Claudius . Cambridge University Press.  

Друз Стари?и на Викимеди?ино? остави .