Дрим
Место где се Дрим улива у Бо?ану
Опште информаци?е
Дужина	335 km
Басен	11.756 km 2
Пр. проток	189  m 3 ⁄ s
Водоток
Уш?е	Бо?ана
Географске карактеристике
Држава/е	Албани?а
Притоке	Призренска Бистрица , Ереник , Shale , Кир , Valbone , Црни Дрим , Бели Дрим
Река на Викимеди?ино? остави

Дрим ( алб. Drini , мкд. Дрим ), односно Велики Дрим , ?е река на ?угозападу Балкана . Просечни проток воде у Дриму ?е 189 m³/s. Слив Дрима покрива територи?у од 11.756 km², северну и источну Албани?у , западну Северну Македони?у и западни део Метохи?е . Протиче кроз дубоке клисуре и ни?е плован.

Река Дрим наста?е спа?а?ем Белог и Црног Дрима код града Кукеш у североисточно? Албани?и. Од тог места до уш?а у ?адранско море Дрим ?е дугачак 160 km. Са Белим Дримом, укупна дужина реке ?е 335 km. Близу Скадра , Дрим се дели на два рукавца ( бифуркаци?а ). ?едан од ?их се улива у ?адран ?ужно од града ?еш , а други, ма?и, улива се у реку Бо?ана . Други рукавац ?е настао 1858 .

Река Дрим ?е од великог знача?а за албанску привреду, посебно за производ?у електричне енерги?е. На реци су изгра?ене 3 бране ко?е служе за производ?у стру?е. Вештачко ?езеро Ф?ерза ?е са 73 km² на?ве?е вештачко ?езеро у Албани?и. Наредно ?езеро у низу има површину од 25 km².

Задрима ?е област код реке Дрим изме?у Скадра и ?еша. Иван ?астребов ?е набро?ао мостове и прелазе на Дриму ко?и су посто?али у ?егово време. На Црном Дриму ?е био мост код Дебра, камени и чврсти, и другог моста нема до Везирова моста. Арнаути се пребацу?у на познатим местима где ?е Дрим широк, а ни?е дубок, ?ер не уме?у да плива?у. На Белом Дриму: Шва?ски мост , мост преко Дрима на пола сата од ?умског моста, Везиров мост (Албани?а) , мост испод села Блиндишта у Задрими и зове се Ура Лекес (Лекин мост), Ура Шкинес (мост православне жене). Дрим ни?е пловна река. Ако су у стари?а времена чамци долазили до твр?аве Далмаци?е , оданде нису да?е ишли. Прелази преко Дрима на даскама у доба ?астребова су били: код хана Спас у области Хас и зове се Ва спас (т?. спас ки прелаз, Вау ? место где се прелази, Спасит, генитив од Спас) прелаз код села Фирза у Алтинску област зове се Вау-фирзес, Вау-и-Шлакнут (прелаз код села Шлаку ко?е ?е на десно? обали, на ?ужним падинама планине Цукли), Вау-и-Шпорит, т?. прелаз код села Шпори у Мазреку, Вау-и-Вердес (код села Верда код старе цитаделе Да? ), Вау-и-Грамшит т?. прелаз код села истог имена у Задрими , Вау-и-Мулинавет близу села Балдрена, тако?е у Задрими и води до воденице ( м у лин авет значи млин , воденица), Вау-Лешес ? ?ешки прелаз. Та? прелаз ?е имао назив Широки Брод у ?ешу . Изме?у Балши?а и Дубровчана била ?е потписана нарочита конвенци?а ниже широкога Брода у ?ешу 17. ?ануара 1368. године у погледу царине на Дани ^[1] т?. дозволили су им да пролазе кроз Да? без пла?а?а царинске таксе. ^[2]

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

Марин Бици надбискуп барски и примас Срби?е ^[3] ?е у свом путопису из 1610. године записао да река Дрим (од Охридског ?езера до ?еша) дели Срби?у од Албани?е. ^[4] Каплан Бурови? цитира немачког историчара академика проф. др Георга Стадтмилера ко?и тврди да ?е у северно? Албани?и (преко реке Дрим) становништво било у ве?ини српско. Ана Ан?елина Комнина ?е записала да река Дрим пролази поред до?их покра?ина Далмата (ко?и су били Словени). ^[5]

Данило II Српски архиепископ и патри?арх опису?е боj 1282. године Срба и Татара на Дриму где jе погинуо Татарски великаш Черноглав . ^[6]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Дрим на Викимеди?ино? остави .