한국   대만   중국   일본 
Драга ?очи? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Драга ?очи?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Драга ?очи?
Др Драга ?очи?, споменик у Београду, ?Стара очна болница“, улица ?ор?а Вашингтона
Датум ро?е?а ( 1855-02-22 ) 22. фебруар 1855.
Место ро?е?а Шабац ,  Кнежевина Срби?а
Датум смрти 5. новембар 1926. ( 1926-11-05 )  ( 71 год. )
Место смрти Београд ,  Кра?евина СХС

Драга ?очи? ( Шабац , 22. фебруар 1855 ? Београд , 5. новембар 1926 ) била ?е прва српска лекарка , феминистки?а и суфражетки?а . Медицину ?е студирала у Цириху , као ?една од ретких жена студената медицине у то време.

Била ?е велика филантропки?а и заштитница деце. Искрено и енергично се залагала за отвара?е дечи?их болница, изград?у домова за незбринуту децу. Због ових и сличних ставова често ?е била прозивана и у ?авности препозната као особа ко?а ?авно промовише неморал. ?ена истра?ност, искреност и посве?еност увек су били ?ачи од било ко?е осуде и она ?е захва?у?у?и вери у себе и у исправност сво?их ци?ева успела да те иде?е и реализу?е. [1]

Драга ?очи? ?е ?една од на?интересантни?их жена у модерно? истори?и Срби?е . Од када ?е започела кари?еру лекарке непрестано се борила са мизогини?ом и по?единцима ко?и су покушавали да ?е на сваки начин дисквалифику?у и уклоне са послова ко?е ?е обав?ала. Тешко се запослила у државно? служби. Ни?е имала право на ?еднаку плату , нити пензи?у. Од младости ?е водила личну борбу за професионално из?едначава?е мушкараца и жена и ту борбу ?е преносила и на женске организаци?е ко?е ?е основала са сво?им малобро?ним истомиш?еницама. ?авно се залагала за стица?е права гласа за жене , и до кра?а ?е остала верна младалачким иде?ама о соци?ално? ?еднакости. Као болничарка, а касни?е и као лекарка, учествовала ?е у српско-турским ратовима , српско-бугарском рату у 19. веку , као и балканским и Првом светском рату у 20. веку и на та? начин показала сво?е безгранично и неупитно родо?уб?е и ло?алност ота?бини ко?а ?о? ни?е узвратила ?еднаким поштова?ем и признава?ем ?еног професионалног рада. [2]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Образова?е, во?на служба, кари?ера и борба за равноправност [ уреди | уреди извор ]

Драга ?очи? ?е ро?ена у Шапцу 25. фебруара 1855 . године. Била ?е пето дете трговца Диме и Мари?е. Породица ?очи? ? првобитно ?очи или ?оти ? пореклом ?е цинцарска, а у Шабац се око 1820. године доселила из Госпеша близу Ресена . Драга ?е основну школу завршила у Шапцу , а Вишу женску у Београду . [3] Пошто ?е завршила Лице? , 1872 . ?е постала прва Српки?а ко?а ?е поха?ала циришки медицински факултет . Током студи?а, Драга ?очи? се сусрела са руским студентки?ама преко ко?их се упознала са иде?ама и уче?има руских нихилиста , што ?е к?учно утицало на формира?е ?ених политичких ставова и дефинисало ?ен однос према феминизму . Када ?е 1876 . почео српско-турски рат (1876- 78 ) напустила ?е студи?е и придружила се српско? во?сци као болничарка. Након учеш?а у борби на Шуматовцу одликована ?е чином поручника. По завршетку рата Драга ?очи? се вратила у Цирих , где ?е 1879 . дипломирала са темом Прилог оперативно? терапи?и фимбриома материце и тако постала прва српска лекарка. [1]

По повратку у Срби?у безуспешно ?е покушавала да на?е посао у државним институци?ама. Упутила ?е и званичан допис Министарству унутраш?их дела , у коме ?е тражила да ?о? изда?у лиценцу за рад на основу дипломе са циришког универзитета . Неколико пута ?е одби?ен захтев, а изговори за дискриминаци?у били су различити, а на?апсурдни?и ?е та? да ? ?о? се не може удово?ити на захтев ?ер жене не служе во?ску “, што ?е у ?еном случа?у била потпуна бесмислица пошто ?е имала и чин поручника. Тек након личних ургенци?а кра?ице Натали?е одре?ена ?е комиси?а ко?о? ?е био задатак да потврди или оспори Драгину стручност. Комиси?а ?е, након теме?ног испитива?а, веома пово?но оценила стручне квалификаци?е докторке Драге ?очи? и тада ?о? ?е одобрено да отвори приватну лекарску праксу. У државно? служби, ме?утим, ни?е могла да доби?е равноправан статус са осталим колегама. Она ?е тек 1881 . успела да се запосли, као лекарска помо?ница, у државно? болници у Београду . Вршила ?е дужност руководите?ке Женског оде?е?а Опште државне болнице , али са платом и правима лекарске помо?нице. Због невероватне пожртвованости и професионализма ко?и ?е докторка ?очи? показала за време тра?а?а српско-бугарског рата из 1885. унапре?ена ?е у секундарног лекара, али ни тада ни?е постала равноправна са колегама: ?ена нова плата ?е износила две хи?аде динара годиш?е, док ?е ?ихова била две и по, за ?у нису биле предви?ене периодичне повишице, нити ?е могла новим постав?а?ем остварити право на пензи?у. [4]

Борба докторке Драге ?очи? за професионална права ни?е престала, па се тако 1889 . она поново обратила министарству унутраш?их дела, са веома ?асним ставом и потпуно резолутним тоном ко?и ни?е био молба ве? захтев министру ? да има сва лекарска права дата свим лекарима, без разлике пола, санитетским законом...из праксе досадаш?е господе Министара излази да ?а могу као лекар служити државу и преко тридесет година државне службе и да ни у положа?у, ни у плати не кренем ни мало да?е “. Пошто ?е ?ен став и захтев сада био одлучни?и позван ?е начелник Санитета да и он искаже сво?е миш?е?е. Из поступка и понаша?а тог човека може се уочити да ?е средина у ко?о? ?е Драга ?очи? живела и радила била потпуно неспремна и непри?ате?ски настро?ена према образованим, вредним и самосталним женама. Начелник Санитета ?е анализу започео из?авом да ? женски?а по само? сво?о? физичко? природи позвано ?е да се насла?а на ?ачег од себе - на човека, ко?и ?е руководити у ?езином животу “. Општа родна дисквалификаци?а ни?е била дово?на ве? ?е отишао корак да?е и покушао да у оквирима полне инфериорности оспори ?ене професионалне компетенци?е ? да ли би госпо?а ?очи? могла бити срески лекар, окружни, општински или во?ни лекар...Ко зна природу женски?а ко?а ?е удата, та? не?е много тражити разлога да каже да госпо?а ?очи? не може ни ?едну од горе побро?аних дужности вршити “. Обратила се и кра?у Милану и државном савету , али ништа ни?е побо?шало ?ен професионални положа?. Напротив, децембра 1889. добила ?е реше?е о отпушта?у из службе. Драга ?е наставила са приватном праксом и веома успешно лечила паци?енте све до завршетка Првог светског рата . Она ?е ипак, после децени?а борби за професионално из?едначава?е и стица?е ?еднаки права, кра?ем 1924 . године, остварила право на пензи?у. [5] Новине су об?авиле 1925. године да Драга ?очи? - Милошеви? тада има 70 година живота и 46 година "врло плодне соци?алне делатности". [6]

Иако у мирнодопским условима формално ни?е била из?едначена са мушкарцима, за време ратова Драга ?очи? ?е имала потпуно признат статус лекара. Поред српско-турских ратова из 1876-1878. године учествовала ?е у српско-бугарском рату (1885), балканским ратовима и у Првом светском рату. Све време тра?а?а ратова она ?е као лекарка радила равноправно са колегама. У српско-бугарском рату из 1885. године радила ?е као ?едини лекар у три болнице у Београду: Општо? државно?, Заразно? болници и Болници за ра?енике, док су ?ене колеге биле на фронту. Током балканских ратова, радила ?е у Амбуланти за гра?анство и сироти?у и у болници Николе Спаси?а . [7]

Филантропи?а [ уреди | уреди извор ]

Драга ?очи? ?е у истори?и српске медицине запам?ена као велика добротворка и као особа ко?а често бесплатно лечила децу, нарочито дево?чице, пошто ?е имала увид у здравствено ста?е ученица у женским школама . Она ?е за?едно са доктором Лазом Лазареви?ем бесплатно лечила дево?чице из Женске радничке школе . Са др ?ованом ?ованови?ем ?е 1904 . године основала Материнско удруже?е и била ?егова прва председница. Ци? удруже?а био ?е стара?е о напуштено? деци и сма?ива?е смртности новоро?енчади. Ни ова? филантропски про?екат ни?е остао без осуде ?авног м?е?а. У ?авности ?е ово удруже?е гласно критиковано, са образложе?ем да се тако шири неморал, пошто су ве?ина шти?еница и шти?еника били ванбрачна деца. Захва?у?у?и великом угледу ко?и ?е Драга ипак уживала, она ?е успела да се избори и доби?е зграду где су незбринута деца смештана. Тако?е се борила да Удруже?е доби?е извесну матери?алну подршку од Београдске општине. Била ?е ?една од оснивачица и прва председница Друштва београдских жена лекара , 1919 . године, ко?е ?е било веома активно у прикуп?а?у средстава за изград?у прве болнице за жене и децу, у ко?о? ?е било предви?ено да раде иск?учиво лекарке. Драга ?очи? се изузетно залагала да се та болница што брже изгради, али нажалост због ратних разара?а отворена ?е тек 1929 . године, три године после смрти Драге ?очи?. Болница ?е добила име по чувено? шкотско? докторки Елсие Инглис . [8]

Списате?ство [ уреди | уреди извор ]

Бавила се ?авним и педагошким радом из области педи?атри?е . Превела ?е са руског к?игу докторке Мари?е Манасе?ине Га?е?е мале деце . Свесна да у Срби?и у то време свест и информисаност ма?ки о подиза?у новоро?енчади била на незамисливо ниском нивоу, она у предговору превода пише ? к?игу посве?у?ем ма?кама, ?ер од ?иховог зна?а зависи ва?ано га?е?е деце “. О знача?у к?иге писали су и рецензенти превода, лекари Лаза Лазареви? и Лаза Доки? . Драга ?очи? се веома интересовала за достигну?а у домену гинекологи?е и акушерства. Тако ?е у часопису Српски архив за целокупно лекарство 1895 . представила савремене тенденци?е гинеколошке праксе из француских и немачких стручних часописа. Била ?е 1880 . године и помо?ница уредника Српског архива , али ?е на том месту остала само неколико месеци пошто ?е септембра 1880. године отпутовала на Крим . Поред превода стручних текстова, Драга ?очи? ?е оставила за собом и дневничке забелешке, ко?е су веома драгоцен извор података за ствара?е целовити?е слике о ово? храбро?, паметно? и вредно? жени. [9]

Политички ангажман [ уреди | уреди извор ]

Драга ?очи? заузима, тако?е, знача?но место и у истори?и српског феминизма . По повратку из Цириха придружила се приватним окуп?а?има, поселима - како их Неда Божинови? зове, на ко?има се разговарало о феминизму, о руским нихилистки?ама као поборницама женске равноправности и о иде?ама ?еднакости и соци?алне правде, као и о неопходности за родну ?еднакост у свим професи?ама. С тим у вези се и 1909. године када ?е ме?ан Санитетски закон, за?едно са колегиницом Евом Ха?ецком , лекарком Нишке болнице , ватрено залагала да се лекарке у правима из?едначе са колегама, написавши да ? професионалне компетенци?е и моралне вредности мора?у бити ?едини услов за запош?ава?е “. Предлог закона ко?и су потписале лекарке и наставнице у Вишо? женско? школи био ?е одбачен у Народно? скупштини , али ?е ипак узбуркао женску ?авност у Срби?и. [10] Велику помо? у помера?у граница женских права у Срби?и Драги ?очи? пружиле су др Мари?а Ф?одоровна Зиболд и др Раиса Самуиловна Св?атловска, две лекарке ко?е су у Срби?у дошле са руском лекарском миси?ом током Првог српско-турског рата 1877. године, а са ко?има се Драга упознала ?ош током студи?а у Цириху. Решивши да остану у Срби?и, ове две лекарке су ве? кра?ем 1877. упутиле молбу министру унутраш?их дела да им дозволи да ради као лекари. Иако ?е тада одговор био негативан, то ?е ипак био почетак борбе да се права жена лекара у Срби?и из?едначе са правима ?ихових мушких колега. [11]

Личним залага?ем и животом, Драга ?очи? ?е доста радила на по?у еманципаци?е жена у Срби?и. Имала ?е ?асан став и лично искуство како ?е образована жена третирана у Срби?и кра?ем 19. и почетком 20. века . Сво?а феминистичка увере?а ?е исказивала кад год ?е било могу?е. Тако се на седницама Српског лекарског друштва непрестано залагала за бо?и однос према лекаркама. За?едно са неколико знаменитих Београ?анки, Драга ?очи? ?е 1906. основала Српски народни женски савез , ко?и ?е об?единио сва женска удруже?а у Срби?и. Како ?е у много чему била прва, Драга ?очи? ?е била и ?една од првих српских суфражетки?а. Она се ?авно залагала за неопходност стица?а политичких права за жене. На Другом редовном Главном скупу Српског народног женског савеза , марта 1911 , Драга ?очи? ?е за?едно са ?еленом Спаси? обавестила окуп?ене да соци?алистки?е припрема?у петици?у ко?ом ?е тражити опште право гласа, ?еднако за мушкарце и жене. Предложиле су и позвале чланице Савеза да се придруже потписива?у ове петици?е. Може се са сигурнош?у зак?учити да ?е ова?, иако у кра??о? реализаци?и неуспешан подухват, ?едан од на?знача?ни?их дога?а?а у истори?и жена у Срби?и 19. века. [12]

Приватни живот и породица [ уреди | уреди извор ]

Драга ?очи? ?е била удата за Рашу Милошеви?а , ?едног од оснивача Народне радикалне странке . Прва ?е Српки?а ко?а ?е поред мужев?евог презимена задржала и дево?ачко. [13] Имали су петоро деце. Живот са ?им ?е био пун неизвесности, та ?е тако због активности у Тимочко? буни , био ухапшен и осу?ен на смрт у време ?еног поро?а?а. Та казна ?е преиначена и он ?е услед политичких промена пуштен из затвора три године након пресуде. [а] Драга ?очи? ?е сво?ом храброш?у, борбом, професионалним залага?ем дала пример и к?ерки Радмили, ко?а ?е, иако потпуно свесна какав ?е живот лекарке у Срби?и, одлучила да следи ма?ку и да у Цириху заврши студи?е медицине. [15]

Живела ?е на спрату зграде ко?а се налазила на месту касни?ег Хотела Москва (т?. палате Роси?а). Упадала ?е у очи Београ?анима због кратко ошишане косе и црног мушког шешира. [16]

Докторка Драга ?очи? ?е преминула 5. новембра 1926. године у Београду, у седамдесет прво? години. [17] Сахра?ена ?е на Новом гроб?у у Београду.

Дом здрав?а у Шапцу носи ?ено име. [18] Установ?ена ?е награда названа по ?о?. [19] [20]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Знача?ну улогу у помилова?у страначких првака после Тимочке буне одиграла ?е др Мари?а Ф?одоровна Зиболд ко?а ?е широм Срби?е сакуп?ала потписе за помилова?е и петици?у лично предала кра?у Милану Обренови?у . Кра? Милан ?е помиловао устанике, али ?е Мари?у протерао из Срби?е. Вратила се тек 1903. године и ту остала до кра?а живота. [14]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 11.
  2. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 16?17.
  3. ^ Во?инови?, Живана. Шапчанке . Београд: Орион арт. стр. бр. 18. ISBN   978-86-6389-056-5 .  
  4. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 11?12.
  5. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 12?13.
  6. ^ "Илустровани лист", Београд 1925. године
  7. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 13?14.
  8. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 14.
  9. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 14?15.
  10. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 15.
  11. ^ Миланови?, ?асмина. ?Во?ска милоср?а” . К?иженство . Филозофски факултет . Приступ?ено 24. 11. 2016 .  
  12. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 15?16.
  13. ^ ?U?ESNICA ?ETIRI RATA I PRVA SRPSKA DOKTORKA: ?ena koja je mogla sve, osim da radi u DR?AVNOJ SLU?BI” . ISTORIJSKI ZABAVNIK (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 2021-03-31 .  
  14. ^ ?ПРВА ЖЕНА ЛЕКАР У СРБИ?И” . Глас Подри?а . 21. 5. 2015 . Приступ?ено 24. 11. 2016 .  
  15. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 16.
  16. ^ "Политика", 9. ?ун 1938
  17. ^ Пантели?, Милинкови? & Шкодри? 2013 , стр. 17.
  18. ^ ?Почетна” . Дом здрав?а Шабац . Приступ?ено 22. 12. 2020 .  
  19. ^ Митри?, В. (3. 2. 2023). ?СВЕТЛОСТ ЧУВЕНОГ ЛИКА И ДЕЛА: Српска кра?евска академи?а установила награду "Др Драга ?очи? " ” . Вечер?е новости . Приступ?ено 4. 2. 2023 .  
  20. ^ Митри?, В. (12. 3. 2023). ?У ЧАСТ ПРВЕ СРПСКЕ ЛЕКАРКЕ ДР ДРАГЕ ?ОЧИ?: Одржана велика културно научна светковина у Вуковом Трши?у” . Вечер?е новости . Приступ?ено 13. 3. 2023 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Пантели?, Ивана; Милинкови?, ?елена; Шкодри?, ?убинка (2013). Двадесет жена ко?е су обележиле XX век у Срби?и . Београд: НИН.  
  • Гаврилови?, Вера. Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу ?угослави?е . Београд: Научно друштво за истори?у здравствене културе ?угослави?е, 1976.
  • Божинови?, Нада. Женско пита?е у Срби?и у 19. и 20. веку . Београд: Феминистичка 94, 1996.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драга_?очи?&oldid=27856369 ”