Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "Диполни момент" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Dipolni moment" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Електромагнетизам
Електрицитет Магнетизам
Електростатика Електрично наелектриса?е Статички електрицитет Електрично по?е Проводник Изолатор Трибоелектрицитет Електростатичко праж?е?е Индукци?а Кулонов закон Гаусов закон Електрични флукс  / потенци?ална енерги?а Електрични диполни момент Поларизациона густина
Магнетостатика Амперов закон Магнетно по?е Магнетизаци?а Магнетни флукс Био?Саваров закон Магнетни диполни моменат Гаусов закон магнетизма
Магнетодинамика Магнетно коло Магнетизаци?а Магнетна стру?а
Електродинамика Лоренцова сила Електромагнетска индукци?а Фараде?ев закон Ленцов закон Стру?а помака Магнетни потенци?ал Максвелове ?едначине Електромагнетно по?е Електромагнетна ради?аци?а Максвелов тензор Поинтингов вектор Ли?енар?Вихертов потенци?ал ?ефименкове ?едначине Вртложне стру?е Лондонове ?едначине Математички опис електромагнетног по?а
Електрична мрежа Електрична стру?а Електрични потенци?ал Напон Отпор Омов закон Сери?ско коло Паралелно коло ?едносмерна стру?а Наизменична стру?а Наелектрисана стру?а Неутрална стру?а Електромоторна сила Електрични капацитет Самоиндукци?а Импеданса Резонантне шуп?ине Таласовод
Ковари?антна формулаци?а Електромагнетни тензор ( стресно-енергетски тенсор ) Четвороток Четворовектор потенци?ала
Научници Ампер Кулон Фараде? Карл Фридрих Гаус Хевиса?д Хенри Херц Лоренц Максвел Тесла Волта Вебер Ерстед
п р у

Диполни момент поседу?у тела код ко?их се центри масе набо?а (наелектриса?а или намагнетиса?а) не поклапа?у. Дакле, об?екат посматран са расто?а?а много ве?ег од ?егових димензи?а, ?е неутралан (има исту количину супротних набо?а) али се центри супротних набо?а не покалпа?у. Такав об?екат се назива дипол. Диполни момент ${\displaystyle p}$ се формално представ?а као производ набо?а ${\displaystyle q}$, и расто?а?а ме?у ?има ${\displaystyle r}$:

${\displaystyle p=q\cdot r}$

Диполни момент може бити електрични и магнетни. На?познати?и макроскопски дипол ?е магнетна игла компаса.

Многи молекули има?у електрични диполни момент због различите електронегативности хеми?ских елемената ко?и улазе у ?ихов састав. Тада се центар електронског наелектриса?а не поклапа са центром нуклеарног наелектриса?а. Такви молекули се назива?у поларним. На?познати?и и на?важни?и поларни молекул ?е вода чи?е су физичкохеми?ске особине на?ве?им делом одре?ене ?еном поларнош?у, ко?а се одражава на све облике живота на Зем?и.

Магнетни дипол могу имати елементарне честице због поседова?а спина , затим атоми и молекули због спина неспареног електрона.