Дионис

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Карава?о : Дионис, 1597. године

Дионис ?е стари грчки бог плодности, вегетаци?е, живота, вина и ужива?а. Био ?е син Зевса и Семеле . [1] Етимологи?а имена се изводи од речи Дио - ген. од Зеус и нусос - трачка реч за сина. У римско? митологи?и ?е представ?ан као бог Бахус ( лат. Bacchus , грч. Β?κχο? ) или Бакус (отуда назив баханали?е ) [2] . Познат нам ?е и под другим именима, као нпр. ?ахус или Загре? . ?егов култ се веома развио у старо? Грчко?, нарочито ме?у многобро?ним следбеницама познатим као Менаде.

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Дионисово грчко име изводи се од речи Диос - генитив имена Зевс и нисос - трачке речи за сина. Друга ?е могу?ност да се доведе у везу са Нисом - нимфом ко?а га ?е до?ила или планином , где су га посетиле нимфе Ниси?аде ко?е су га храниле и учинили бесмртним, како им ?е Хермес наредио.

Култ [ уреди | уреди извор ]

Силен с маленим Дионисом, , репродукци?а ватиканске статуе

Дионис ?е бог мистичних религи?ских ритуала. По трачким мистери?ама он носи босорис - лисич?е крзно, ко?е симболизу?е нови живот. Диониси?еве мистери?е остале су ?едне од на?та?ни?их мистичних култова античке Грчке . Многи историчари веру?у да ?е Дионис синестези?а локалног грчког божанства природе и много ?ачег божанства из Траки?е или Фриги?е , као што ?е Сабази?е .

Уопштено, Грци веру?у да ?е Дионисов култ у Грчку дошао из Анадоли?е . По причама, након ро?е?а Зевс односи Диониса у зем?у нимфа Ниси?ада . Грчки концепт где се зем?а Ниси?ада налази, допушта да она буде Анадоли?а , Либи?а , Етиопи?а , Арапске зем?е . Све у свему, то нам говори да ?е намерно постав?ено у магичну, далеку зем?у.

Трагови истих или веома сличних божанстава могу се на?и у Микени и мино?ско? култури. Дионис ?е у култури Грчке и ?ених претходника дуго присутан (пре 1500. године п. н. е.), али увек оста?е донекле стран.

Типична Дионисова обележ?а су бик , зми?а , брш?ан и вино . Дионис има снажну повезаност са сатирима , кентаурима и силенима . Сатири су по Грчко? митологи?и полу?уди, полуживоти?е, ко?и опседа?у шуме и прате Пана или Диониса. Хесиод их назива бра?ом планинских нимфи и Куретеса, безнача?ном и ништавом расом. Сатири су мушки следбеници Диониса, а ?егове следбенице су менаде . Сатири нису бесмртни, него могу умрети. Селени су тек стари сатири.

У грчким градовима улица ?е спа?ала позориште и Дионисов храм , што ?е омогу?ило одржава?е свечаних процеси?а ко?и су у?единиле култ у храму и прославу у позоришту.

Митологи?а [ уреди | уреди извор ]

Долазак на свет [ уреди | уреди извор ]

Хермес носи малог Диониса
Дионисов театар у Акропо?у

Долазак Диониса на свет ?е донекле чудан, чак и за грчку митологи?у, па изазива тешко?е у ?еговом смешта?у унутар пантеона грчких богова. ?егова ма?ка ?е Семела , к?и Кодмуса , сина кра?а Феники?е и брата Европе. Семела ?е смртница, ?удског ?е рода, док ?е отац Диониса Зевс , кра? богова.

Посто?и неколико верзи?а приче о Дионисовом доласку у посто?а?е, но за?едничка свима ?е ?егово поновно ра?а?е ( ускрсну?е ). То поновно ра?а?е ?е и главни разлог ?еговог поштова?а у религи?ским мистери?има - смрт и ускрсну?е су били елементи мистичког откриве?а.

?една од прича о Дионису (из орфичких химна) говори како ?е Хера , Зевсова жена, ?убоморна на дете ко?е ни?е било ?ено послала Титане да га растрга?у. Они су дете намамили играчкама и растргли га на комади?е, и готово целог по?ели пре него што ?е Зевс успео да их растера сво?ом божанском грм?авином. ?едини део ко?и ?е спашен било ?е ?егово срце. Зевс ?е срце усадио у утробу Семеле и Дионис ?е поновно ро?ен.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Леонардо да Винчи , , 1511. - 1515.

Легенда каже да ?е Зевс узео малог Диониса и поверио га на чува?е кишним нимфама Нисаидама , ко?и су га неговале током читавог дети?ства, за шта их Зевс наградио став?а?у?и их као Хе?аде ме?у звезде .

Кад ?е Дионис одрастао, открио ?е културу вина и начин ва?е?а тог драгоценог сока, али га ?е ?убоморна Хера погодила лудилом, ко?е га ?е натерало да почне да лута различитим деловима света. У Фриги?и боги?а Кибела , у Грчко? позната као Реа , излечила га ?е и научила га светим ритуалима, те се упутио на путова?е по Ази?и да учи ?уде узго?у и обра?ива?у винове лозе . На?познати?е ?егово путова?е ?е експедици?а у Инди?и , за ко?у се тврди да ?е тра?ала неколико година. Након три?умфалног повратка почи?е са об?ав?ива?ем свог уче?а по Грчко? . Но, неколико му се кнезова успротивило у том покуша?у, страху?у?и да ?е ?егова уче?а довести са собом нереде и лудило (кра? Пенте? ).

Као млади? Дионис ?е био посебно атрактиван. Кад ?е ?едном приликом прерушен у смртника путовао бродом, морнари су покушали да га отму и да га сексуално искористе. Но, Дионис ?е био милостив према ?има и претворио их у делфине, али поштедео ?е капетана, ко?и га ?е ?едини препознао и покушао да заустави морнаре.

Дионисове орги?е у Грчко? [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Дионизи?е

Дионисове помахнитале и орги?астичке светковине никада нису потпуно прихва?ене у старо? Грчко?, а у неким градовима-државама (полисима) су биле забра?ене. Познат ?е покуша? тебанског кра?а Пенте?а да забрани обожава?е Диониса. Кра? ?е, према преда?у, покушао да баци Диониса у тамницу, али су ланци спали са ?ега, а затворска врата нису могла да се затворе. Дионис ?е онда обе?ао Пенте?у да може лично да посматра та?не ритуалне на планини близу града, али само ако се преруши у жену. Кра? ?е одмах пристао, и прерушен у жену, посматрао ?е Менаде сакривен на дрвету. Али, Менаде су га ускоро откриле и у фанатичном лудилу помислиле да ?е лав, те су га растргле на комаде. ?егова ма?ка Агава , ко?а ?е била ?една од воде?их Менада, схвативши на сво?е ужасава?е шта су учинили, напустила ?е Тебу и отишла у сво?ево?но изгнанство.

У спису " О врлинама жена ", Плутарх износи како су ?еданпут у но?ном махнита?у залутале тебанске Ти?аде и не зна?у?и дошле у Амфису, где су од умора и никако не долазе?и к себи спустиле се на трг и заспале. У страху да им се што не догоди, ?ер ?е град због ратног ста?а био пун во?ника, Амфишанке похиташе на чарши?у, стадоше у круг око заспалих Ти?ада и чуваху их тако докле год су спавале. А кад се пробудише, на?оше им се при руци, окрепише их ?елом и испратише их до границе.

Дионисове орги?е у Риму [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Баханали?е

Непокорни Дионис ?е задао Рим?анима прилично нево?а. Ова? бог плодности, вина и ужива?а ни?е био пригодно божанство ни за све Грке, али су Рим?ани ?ош више били узнемирени ?еговим орги?астичким светковинама. Римски сенат ?е 186. п. н. е. донео оштар закон против блуда и Дионисових следбеника и следбеница. Неколико хи?ада ?уди ?е погуб?ено пре него што ?е култ Бахуса , бога вина, одбацио дате аспекте Диониса ко?има су се званичници успротивили. Ова? пример добро осликава процес ко?им су грчка и римска митологи?а спо?ене у 2. веку п. н. е.

Дионис и хриш?анство [ уреди | уреди извор ]

Диониси?ска митологи?а ?е после на?и сво?е место унутар хриш?анства . Посто?е многе паралеле изме?у легенде о Дионису и Исусу . Обо?ици ?е ма?ка смртна жена, а отац ?е врховно божанство. Обо?ица су се вратила из мртвих и претворила воду у вино . Тако?е посто?е тврд?е да хриш?анска традици?а ?еде?а и пи?е?а тела и крви Христове, да би могли да осе?а?у Исуса у себи, тако?е долази од диониси?ског култа. Дионис ?е тако?е посебан у односу на сва друга божанства са Олимпа по томе што ?е он божанство ко?е су по?едини следбеници осе?али унутар себе (у ма?им бенигним примером утица?а Диониса на хриш?анство, за Дионисове следбенике као и за следбенике Пана говоре се да су имале утица?а на модерно ви?е?е Сатане ).

Диониси?еве мистери?е [ уреди | уреди извор ]

Знача?но место у митовима Грчке заузима диониси?ски култ и диониси?ске мистери?е. У оригиналном облику диониси?ског култа гледа као на култ задужен за узга?а?е винове лозе и доби?а?е вина, а у практичном смислу за разумева?е животног циклуса вина - утелов?е?е живог бога - ствара?е и ферментаци?а вина.

У свом почетку култ ни?е био заокуп?ен само уче?има о вину и ?егово? традици?и, ве? ?еднако свим осталим видовима вина. Не треба заборавити да ?е вино некада ук?учивало многе друге састо?ке, зачине, разне би?ке, ко?е су доприносили укусу, квалитету, медицинском учинку самог пи?а. Узга?а?е свог тог би?а оригинално потпада под диониси?ско уче?е, ствара?у?и га општим култом вегетаци?е и траварском школом. Мед и пчели?и восак су тако?е додавани раним винима, доводе?и га у везу са ?ош стари?им културом медовине и пчела у неолитско? Европи. Ро?еви пчела у диониси?ско? традици?и представ?а?у чисту животну силу. Како ?е речено, култу су додаване би?ке ко?е су биле повезане са вином, па тако и брш?ан, за ко?е се сматрао да потиску?е учинке пи?анства и да ?е супротност вину, те фикус и шишарке.

Место настанка [ уреди | уреди извор ]

Дионис са пантером , сатиром и грож?ем , 2. век, Рим

Место настанка диониси?ских мистери?а ни?е познато. Готово ?е сигурно да су настале изван Грчке, у ко?и улазе са доласком вина, за ко?е се сматра да ?е настало 6000 година пре Христа. Одатле мотив Дионисовог одраста?а у непознато? зем?и далеко од Грчке. Место могу?ег настанка могло би бити планина Арг на граници Месопотами?е и Перси?е или древне див?е лозе на падинама либи?ских планина. Становници Крита преузима?у вино из Египта и Феники?е и преносе га у Грчку до 1600. године п. н. е. Вино ?е тако?е вероватно дошло у Грчку и копненим путем кроз Малу Ази?у , али на?вероватни?е су из Мино?ског Крита дошла прва уче?а из ко?их ?е настати диониси?ски култ.

Основне поставке [ уреди | уреди извор ]

Основно начело из изворних иници?аци?а ?е тема смрти и поновног ро?е?а према годиш?им добима те опседнутост духом. Опседнутост ук?учу?е призива?е духова, што ?е пропра?ено за?едничким плесом , обично уз буб?еве и фруле и карактеристичне покрете телом, покрете ко?е су прона?ени унутар свих култова изазива?а ста?а транса .

За разлику од ве?ине култова транса, унутар диониси?ских обреда учесници су били опседнути животи?ским духовима и ентитетима и могли су да се претворе у животи?е. Но, на?поже?ни?а ?е Дионисова опседнутост. Разлог посто?а?а таквог култа ?е контроверзан. Неки га виде као ритуализовано отпушта?е потиснутих елемената цивилизоване психологи?е и привремене инверзи?е, како би ти елементи били очувани. Други га виде као повратак хаотичним елементима посто?а?а и реакци?ом против цивилизаци?е, а тре?и у ?ему виде ?егову магичну везу са хаотичним мо?има. Могу?е ?е да су све те теори?е приме?иве у различитим манифестаци?ама култа.

Као и вино, и Дионис ?е имао различите "укусе" у различитим реги?ама. Одражава?у?и митско и културно зем?иште, тако?е се по?ав?у?е под различитим именима у суседним зем?ама.

Чи?еница да су Грци у сво?а вина додавали разне друге састо?ке навела ?е многе, ук?учу?у?и Роберта Гровеса, на зак?учак како неки од тих састо?ака има?у халуциногено делова?е. То донекле потвр?у?е и "чаробни напитак", тадаш?е зачи?ено вино, ко?е се повезу?е са диониси?ским ритуалима, за ко?е се говори да садржи отровни брш?ан. Тако?е знамо да су шамани тог подруч?а користили датуру и бунику .

Савремена тумаче?а [ уреди | уреди извор ]

Милош ?ури? , српски хеленолог, порекло Дионисовог култа налази у осе?а?у пролазности ?удске индивидуалне егзистенци?е. “?удски нарашта?и пролазе незаустав?иво и неповратно, а по?единачно ломно ?удско би?е, ко?е се не задово?ава тиме да буде само мехур на реци пролазности, налази непролазан живот у мистичко-екстатичком култу Диониса, бога природе ко?а се непрестано подмла?у?е.”

Главни ци? Дионисових орги?а била ?е, дакле, екстаза , и у ?о? се верницима отварала нова област искуства, о ко?о? они у свакодневно? атмосфери свог ограниченог посто?а?а ништа нису знали. То ново искуство ни?е ништа друго него суб?ективан дожив?а? бесконачности и апсолутности, и то осе?а?е душа ?е да?е разви?ала као увере?е да ?е она божанске природе и да ?е, после смрти, када се ослободи уско?е тела, засвагда живети божанским животом каквим ?е, за кратко време, живела док ?е била у екстази.

Фридрих Ниче , на завршетку Сумрака богова , изражава се овако: “Тек у Дионисовим мистери?ама, у психологи?и диониског ста?а, изби?а основна чи?еница хеленског инстинкта ? ?егова во?а за живот. Шта ?е себи Хелен за?емчавао овим мистери?ама? Вечан живот, вечно повра?а?е живота; буду?ност у прошлости обе?ану и посве?ену; три?умфаторно Да за живот изнад смрти и мена.”

Савремени амерички песник, ?им Морисон , трагом Ничеа, открива сугестивну мо? Дионисовог култа, што долази до изража?а у многим ?еговим поступцима и песмама.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Dionis ? mitologija” . opsteobrazovanje.in.rs . Приступ?ено 16. 1. 2020 .  
  2. ^ Babi?, Stjepan; Finka, Bo?idar; Mogu?, Milan (2000). Hrvatski pravopis . Zagreb: ?kolska knjiga. стр. 160?161. ISBN   978-953-0-40017-7 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]


Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Дионис на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дионис&oldid=27773907 ”