С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Портрет владара Гуанг-вуа (настао у време
династи?е Минг
)
За време гра?анског рата, стари главни град Чанг'ан ?е био уништен, а породица Ли?у се преселила у главни град источно од Луо?анга (Луо-?анг), у ко?о? ?е данаш?а провинци?а
Хенан
. Име Хан се опет употреб?ава, али кинески историчари ради?е користе израз за династи?у након Ванг Манга као Источни или Позни Хан. Први владар,
Цар Гуанг-ву из династи?е Хан
(Куанг-wу-ти, 5.пр.Кр.-57. год.)
[1]
повратио ?е сва подруч?а царства, изме?у осталих и Коре?у, одакле ?е држава
Когур?о
током побуне против Ванг Манга протерала
Ханова во?на заповедништва
. Територи?а Коре?е ?е поново покорена до 30. год.
Попут сво?их предака, Гуанг-ву ?е наставио с подршком Конфучи?ским уче?ем и реформом власти. Након ?егове смрти, све чеш?е су владари били млади и уместо ?их царством су управ?али министри, а у ме?увремену се?ачки устанци су бивали све чеш?и. Наоружан Даоистички култ, или
Хуанг?ин
(жути турбани) подстицали су немире по целом царству. Иако ?е династи?а наставила сво?е име, збрка у борби за превласт негирала ?е сваку власт династи?е Хан. Напокон, 220. године, зад?и цар Хан, Xианди (Хсиен-ти), ко?и ?е постав?ен на при?есто у доба од осам година, формално ?е абдицирао заслугом Цао Пи (Тс'ао П'и), ко?и ?е био син ?егова главног министра. Цао Пи се прогласио првим царем нове
династи?е Ве?
. Та? датум обележава почетак тзв. Доба Раздора, ко?е ?е тра?ало од 220. до 589. године.
Списак владара династи?а Источни Хан
[
уреди
|
уреди извор
]
| Постхумно име
|
Храмовно име
|
Лично име
|
Владарско име
|
Период владавине
|
| Конвенци?а за наво?е?е: (скра?ено) постхумно име. Има пар изузетака.
1
|
Цар Гуанг-ву
光武皇帝 (Gu?ngw? huangdi)
|
Ш’-цу
世祖 (Shiz?)
|
Ли?у С?у
?秀 (Liu Xiu)
|
?и?ен-ву (建武)
?и?ен-ву-?унг-?уен (建武中元)
|
25
-
56
56
-
57
.
|
Цар С?ао-минг
孝明皇帝 (Xiaoming huangdi)
|
С?ен-цунг
?宗 (Xi?nz?ng)
|
Ли?у ?уанг
?庄 (Liu Zhu?ng)
|
?унг-пинг (永平)
|
58
-
75
.
|
Цар С?ао-?анг
孝章皇帝 (Xiaozh?ng huangdi)
|
Су-цунг
?宗 (Suz?ng)
|
Ли?у Да
?? (Liu Da)
|
?и?ен-чу (建初)
?уен-х’ (元和)
?анг-х’ (章和)
|
76
-
84
84
-
87
87
-
88
.
|
Цар С?ао-х’
孝和皇帝 (Xiaohe huangdi)
|
Му-цунг
穆宗 (Muz?ng)
|
Ли?у ?ао
?肇 (Liu Zhao)
|
?унг-?уен (永元)
?уен-с?инг (元?)
|
89
-
105
105
.
|
Цар С?ао-шанг
孝?皇帝 (Xiaosh?ng huangdi)
|
нема
|
Ли?у Лунг
?隆 (Liu Long)
|
?ен-пинг (延平)
|
106
.
|
Цар С?ао-ан
孝安皇帝 (Xiao’?n huangdi)
|
Гунг-цунг
恭宗 (G?ngz?ng)
|
Ли?у Ху
?祜 (Liu Hu)
|
?унг-чу (永初)
?уен-чу (元初)
?унг-нинг (永?)
?и?ен-гуанг (建光)
?ен-гуанг (延光)
|
107
-
113
113
-
120
120
-
121
121
-
122
122
-
125
.
|
Цар Шао I
前少帝 (Qian Shaodi)
|
нема
|
Ли?у ?и
?懿 (Liu Yi)
|
?ен-гуанг (延光)
|
125
.
|
Цар С?ао-шун
孝?皇帝 (Xiaoshun huangdi)
|
?инг-цунг
?敬宗 (Jingz?ng)
|
Ли?у Бао
?保 (Liu B?o)
|
?унг-?и?ен (永建)
?анг-?и?а (?嘉)
?унг-х’ (永和)
Хан-ан (?安)
?и?ен-канг (建康)
|
126
-
132
132
-
135
135
-
141
141
-
144
144
|
Цар С?ао-чунг
孝?皇帝 (Xiaoch?ng huangdi)
|
нема
|
Ли?у Бинг
?炳 (Liu B?ng)
|
?унг-с?и (永熹)
|
145
.
|
Цар С?ао-?’
孝?皇帝 (Xiaozhi huangdi)
|
нема
|
Ли?у Цуан
?? (Liu Zu?n)
|
Бен-чу (本初)
|
146
.
|
Цар С?ао-хуан
孝桓皇帝 (Xiaohuan huangdi)
|
Веи-цунг
?威宗 (W?iz?ng)
|
Ли?у ?’
?志 (Liu Zhi)
|
?и?ен-х’ (建和)
Х’-пинг (和平)
?уен-?и?а (元嘉)
?унг-с?инг (永?)
?унг-шоу (永?)
?ен-с?и (延熹)
?унг-канг (永康)
|
147
-
149
150
151
-
153
153
-
154
155
-
158
158
-
167
167
.
|
Цар С?ао-линг
孝?皇帝 (Xiaoling huangdi)
|
нема
|
Ли?у Хунг
?宏 (Liu Hong)
|
?и?ен-нинг (建?)
С?и-пинг (熹平)
Гуанг-х’ (光和)
?унг-пинг (中平)
|
168
-
172
172
-
178
178
-
184
184
-
189
.
|
Цар Шао II
后少帝 (Hou Shaodi)
|
нема
|
Ли?у Би?ен
?? (Liu Bian)
|
Гуанг-с?и (光熹)
?ао-нинг (昭?)
|
189
189
.
|
Цар С?ао-с?ен
孝?皇帝 (Xiaoxian huangdi)
2
|
нема
|
Ли?у С?е
?? (Liu Xie)
|
?унг-хан (永?)
Чу-пинг (初平)
С?инг-пинг (?平)
?и?ен-ан (建安)
?ен-канг (延康)
|
189
190
-
193
193
-
195
195
-
220
220
.
|
| 1.
Постхумна имена свих владара ове династи?е, осим Гао-цуа, Гуанг-вуа и четири Шаоа садрже карактер
с?ао
(xiao, 孝) ко?и значи
синов?а оданост
. У наво?е?у имена владара ова? се карактер обично изостав?а.
|
| 2.
Цар ?ао-ли?е из династи?е Шу Хан променио ?е цару С?ену постхумно име у: Цар С?ао-мин (孝愍皇帝)
|
