Динара
?е
планина
по ко?о? ?е цели
Динарски планински систем
добио име. Чини природну границу изме?у
Босне и Херцеговине
и
Хрватске
.
На североистоку се граничи са
Граховским
и
Лива?ским по?ем
, на северозападу долином река
Бутишнице
и
Граба
, на ?угозападу долином реке
Цетине
и на ?угоистоку планином
Камешницом
и нижим зем?иштем ко?е веже
Си?ско по?е
са
Бушким блатом
. По дужини Динара ?е друга ме?у
Динарским планинама
са 84 km.
На?виши врх ?е
Троглав
(1913 м). ко?и се налази у Босни и Херцеговини. Други по величини ?е врх
Динара (Си?ал)
(1831 м) што ?е на?виши планински врх у Хрватско?. Називи овог врха се разлику?у зависно како их зове локално становништво. Географи га обележава?у као Динара.
Остали виши врхови су: Бат (1854 м), Г?ат (1806 м), ?ански врх (1790 м), ?анково брдо (1779 м), Сокол (1589 м) и Орловац (1484 м).
Због креч?ачке гра?е, на планинама нема водених токова, нити знача?ни?их извора, ако се изузму понори на северном и врела на ?ужном поднож?у. Супротности присо?них и осо?них страна су наглашене у
вегетаци?и
. Присо?на страна ?е претежно оголели крашки каме?ар са ретко разбацаним оазама ксерофилне шуме и шикаре, а осо?на претежно под мешаном буковом и ?еловом шумом и мало смреке. На облим врховима и пространим таласастим долинама изме?у ?их су планински паш?аци.
Оскудне по?опривредне културе налазе се у огра?еним просторима. Осим многобро?них сточарских стаза и путева преко Динаре води и пут преко
Вага?ског седла
(1137 м) ко?и спа?а
Ливно
и
Си?
. У географским по?мовима планински простор од Словеначких
Алпа
, преко
?елице
,
Муч?а
и Голи?ских планина до
Шарских планина
се назива
Динаридима
.
Карта из 1520. на ко?о? пише да Срби планинци живе, на простору Динаре.
На карти Петера Фра?лендера (Peter Freilander)
Quinta Europa Tabula
из 1520. године, назначено ?е да на простору планине Динаре живе планински Срби -
Srby Montes
.
[1]
