Дикци?а
(
лат.
dictio
? ?изговор”) ?е начин говора-излага?а, изражава?а; начин изговора
речи
,
реченица
,
гласова
и
слогова
у
говору
,
пева?у
и
декламаци?и
; избор употреба и начин
изговора
речи.
[1]
Дикци?у чине:
[1]
Ритам
(
лат.
ritmos
? ?ток, крета?е”) означава ?еднако, правилно сме?ива?е елемената у неком крета?у ко?е има сво?е делове, целине. Ритам може бити брз, спор, испрекидан, монотон, динамичан.
Бржи ритам се приме?у?е код саопштава?а изненадних дога?а?а, динамични?их емоци?а (
?ут?а
, огорченост,
радост
и сл.), а спори?и ритам прати смирене информаци?е, важни?е мисли и из?аве, емоци?е ко?е изражава?у слабост лица (
туга
,
стид
,
страх
,
умор
...)
Брзина ритма зависи од дужине речи: кра?е речи има?у бржи ритам, док дуже спори?и.
Темпо
(
лат.
tempo
? ?време”) означава време задржава?а извесног звука у говору, музици, крета?у уопште. Темпо говора обележава брзину ко?ом се кре?е ?едан говорни ток, излага?е. Ово крета?е може бити нормално, споро, испрекидано, брзо... Брзина се мери инструментом (
метрономом
).
Темпо зависи од физиолошко-психичке одлике говорног лица (
темперамент
), природе и предмета излага?а (узбуд?иви дожив?а?и брже, описива?е предмета спори?е и сл.), саговорника-?егове мо?и схвата?а нашег излага?а...
Акценат
представ?а саставни део реченичне мелоди?е. Ова?
акценат
може бити:
- граматички-правилно наглашава?е слогова у речи и чува?е дужина;
- логички-истица?е по?единих речи ко?е носе главну мисао;
- психолошки-истица?е речи емоционално обо?ених.
Ова? прекид говора ?е неопходан, с ?едне стране, да би говорник повремено удахнуо ваздух, а с друге,
пауза
доприноси дуб?ем схвата?у и дожив?ава?у говора. Обично се истичу три врсте паузе:
- граматичка означава прекид говорног ланца ради узима?а ваздуха и остварива?а одре?ене
интонаци?е
;
- логичка се приме?у?е у дужем излага?у или чита?у, после строфа...;
- психолошка има за ци? да створи одре?ени психолошки утисак ради потпуни?ег прихвата?а и дожив?ава?а говора.
Посто?и ?ош ?една пауза - цезура.
Цезура
?е на?кра?а пауза ко?а дели стих на два дела и тако омогу?ава по?аву
ритмичких сигнала
.
Мелоди?а
у говору наста?е тонским крета?ем речи и реченица по висини. Равну мелоди?у има?у
из?авне реченице
, узлазну мелоди?у
упитне реченице
, а силазну
узвичне реченице
.
Мелоди?ско крета?е реченице назива се
каденцом
, а крета?е дела сложене реченице као и набра?а?е, назива се полукаденцом.
Реч ?е о говорном апарату ко?и располаже широким ди?апазоном и по висини и по дубини. Говорна мелоди?а се дели на три регистра:
- сред?и регистар - пример: ??а о томе често говорим“,
- гор?и регистар - пример: ?Не, то више не?у трпети!“,
- до?и регистар - пример: ?Ето, то ?е мо?а судбина!“.
Нормално крета?е мелоди?е полази од сред?ег регистра и држи се тог нивоа као говорне осовине, док се да?е таласа попут
амплитуде
преко до?ег и гор?ег регистра.
Интонаци?а
?е диза?е и спушта?е гласа да би се изразиле разне ни?ансе значе?а, ступ?еви осе?а?а. Интонаци?у карактеришу два елемента: крета?е тона по висини и емотиван, лични став говорника према предмету говора.
Посто?е више врста интонаци?а:
- Нормална-обичан, миран тон без посебних мисли и емоци?а;
- Експресивна-емоционална, ефективна;
- Интонаци?а уметака-изражава уметнуте делове говора (речи, реченица);
- Логична-ни?анса мисли или расу?ива?е
- Узлазна-тон расте, повишава се (пита?е и сл.)
- Усклична-ве?е повише?е тона од прича?а, а ниже од пита?а
- Опоми?у?а-позив, подстица?, опомена.
Диса?е
?е спонтана физиолошка активност, без утица?а во?е. У нормалним условима ?ена учесталост ?е око 20 пута у минути. При говору, брзина диса?а се ме?а зависно од врсте и облика излага?а (разговори,
проза
или
стихови
...). Зато говорно лице треба да се вежбама диса?а оспособи за разне облике говора. У вежба?у диса?а препоручу?е се изговара?е
сугласника
и кра?их текстова, а потом и дужих.
Увежбано правилно диса?е изванредно доприноси лепом говору,
чита?у
и
рецитова?у
, а код почетника обезбе?у?е добру артикулаци?у гласова, особито сугласника у свим положа?има.
- ^
а
б
Стамболи?, Милош, ур. (1986).
Речник к?ижевних термина
. Београд: Нолит. стр. 125.
ISBN
86-19-00635-5
.