한국   대만   중국   일본 
Дикци?а ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Дикци?а

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Дикци?а ( лат. dictio ? ?изговор”) ?е начин говора-излага?а, изражава?а; начин изговора речи , реченица , гласова и слогова у говору , пева?у и декламаци?и ; избор употреба и начин изговора речи. [1]

Елементи дикци?е [ уреди | уреди извор ]

Дикци?у чине: [1]

Ритам [ уреди | уреди извор ]

Ритам ( лат. ritmos ? ?ток, крета?е”) означава ?еднако, правилно сме?ива?е елемената у неком крета?у ко?е има сво?е делове, целине. Ритам може бити брз, спор, испрекидан, монотон, динамичан. Бржи ритам се приме?у?е код саопштава?а изненадних дога?а?а, динамични?их емоци?а ( ?ут?а , огорченост, радост и сл.), а спори?и ритам прати смирене информаци?е, важни?е мисли и из?аве, емоци?е ко?е изражава?у слабост лица ( туга , стид , страх , умор ...) Брзина ритма зависи од дужине речи: кра?е речи има?у бржи ритам, док дуже спори?и.

Темпо [ уреди | уреди извор ]

Темпо ( лат. tempo ? ?време”) означава време задржава?а извесног звука у говору, музици, крета?у уопште. Темпо говора обележава брзину ко?ом се кре?е ?едан говорни ток, излага?е. Ово крета?е може бити нормално, споро, испрекидано, брзо... Брзина се мери инструментом ( метрономом ). Темпо зависи од физиолошко-психичке одлике говорног лица ( темперамент ), природе и предмета излага?а (узбуд?иви дожив?а?и брже, описива?е предмета спори?е и сл.), саговорника-?егове мо?и схвата?а нашег излага?а...

Акценат речи [ уреди | уреди извор ]

Акценат представ?а саставни део реченичне мелоди?е. Ова? акценат може бити:

  • граматички-правилно наглашава?е слогова у речи и чува?е дужина;
  • логички-истица?е по?единих речи ко?е носе главну мисао;
  • психолошки-истица?е речи емоционално обо?ених.

Пауза [ уреди | уреди извор ]

Ова? прекид говора ?е неопходан, с ?едне стране, да би говорник повремено удахнуо ваздух, а с друге, пауза доприноси дуб?ем схвата?у и дожив?ава?у говора. Обично се истичу три врсте паузе:

  • граматичка означава прекид говорног ланца ради узима?а ваздуха и остварива?а одре?ене интонаци?е ;
  • логичка се приме?у?е у дужем излага?у или чита?у, после строфа...;
  • психолошка има за ци? да створи одре?ени психолошки утисак ради потпуни?ег прихвата?а и дожив?ава?а говора.

Посто?и ?ош ?една пауза - цезура. Цезура ?е на?кра?а пауза ко?а дели стих на два дела и тако омогу?ава по?аву ритмичких сигнала .

Мелоди?а [ уреди | уреди извор ]

Мелоди?а у говору наста?е тонским крета?ем речи и реченица по висини. Равну мелоди?у има?у из?авне реченице , узлазну мелоди?у упитне реченице , а силазну узвичне реченице . Мелоди?ско крета?е реченице назива се каденцом , а крета?е дела сложене реченице као и набра?а?е, назива се полукаденцом.

Говорни регистри [ уреди | уреди извор ]

Реч ?е о говорном апарату ко?и располаже широким ди?апазоном и по висини и по дубини. Говорна мелоди?а се дели на три регистра:

  • сред?и регистар - пример: ??а о томе често говорим“,
  • гор?и регистар - пример: ?Не, то више не?у трпети!“,
  • до?и регистар - пример: ?Ето, то ?е мо?а судбина!“.

Нормално крета?е мелоди?е полази од сред?ег регистра и држи се тог нивоа као говорне осовине, док се да?е таласа попут амплитуде преко до?ег и гор?ег регистра.

Интонаци?а [ уреди | уреди извор ]

Интонаци?а ?е диза?е и спушта?е гласа да би се изразиле разне ни?ансе значе?а, ступ?еви осе?а?а. Интонаци?у карактеришу два елемента: крета?е тона по висини и емотиван, лични став говорника према предмету говора.

Посто?е више врста интонаци?а:

  • Нормална-обичан, миран тон без посебних мисли и емоци?а;
  • Експресивна-емоционална, ефективна;
  • Интонаци?а уметака-изражава уметнуте делове говора (речи, реченица);
  • Логична-ни?анса мисли или расу?ива?е
  • Узлазна-тон расте, повишава се (пита?е и сл.)
  • Усклична-ве?е повише?е тона од прича?а, а ниже од пита?а
  • Опоми?у?а-позив, подстица?, опомена.

Диса?е при говору [ уреди | уреди извор ]

Диса?е ?е спонтана физиолошка активност, без утица?а во?е. У нормалним условима ?ена учесталост ?е око 20 пута у минути. При говору, брзина диса?а се ме?а зависно од врсте и облика излага?а (разговори, проза или стихови ...). Зато говорно лице треба да се вежбама диса?а оспособи за разне облике говора. У вежба?у диса?а препоручу?е се изговара?е сугласника и кра?их текстова, а потом и дужих. Увежбано правилно диса?е изванредно доприноси лепом говору, чита?у и рецитова?у , а код почетника обезбе?у?е добру артикулаци?у гласова, особито сугласника у свим положа?има.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Стамболи?, Милош, ур. (1986). Речник к?ижевних термина . Београд: Нолит. стр. 125. ISBN   86-19-00635-5 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]