Де?вид Малет Армстронг
Де?вид Малет Армстронг
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1926-07-08 ) 8. ?ул 1926.
Место ро?е?а	Мелбурн , Аустрали?а
Датум смрти	13. ма? 2014. ( 2014-05-13 )  ( 87 год. )
Место смрти	Сидне? , Аустрали?а
Образова?е	Универзитет у Сидне?у
Филозофски рад
Утица?и од	?он Андерсон

Де?вид Малет Армстронг ( енгл. David Malet Armstrong ; Мелбурн , 8. ?ул 1926 ? Сидне? , 13. ма? 2014 ) ?е аустрали?ски филозоф , чи?и се на?ве?и дио д?ела концентрише на ум , и научну метафизику . Био ?е професор на Универзитету у Сидне?у , све док се ни?е сам повукао из универзитетског живота. ?егова филозофска мисао се истиче као компромис са физикалним третманом сви?ести и тако?е, по реалистичком третману универзално схва?ених и прихва?ених ври?едности. ?егово д?ело и рад се сврстава у функционализам , актуализам и матери?ализам .

У свом д?елу ? Матери?алистичка теори?а ума “ ( енгл. A Materialist Theory of the Mind ), разви?а ?едну теори?у на научно? бази, у ко?о? каже да су ментална ста?а идентична одре?еним физичким ста?има. У д?елу ?Универзале и научни реализам“ ( енгл. Universals and Scientific Realism ), као и ?Шта ?е закон природе“ ( енгл. What is a Law of Nature ), заузима став по ко?ем научно прихват?ива онтологи?а мора садржати универзале, да би могла об?аснити статус природних закона. Армстронг сматра да те исте законе треба интерпретисати као исказе, ко?и успостав?а?у односе зависности изме?у универзала, при?е него чисте регуларности ме?у особеностима. У било ко?ем случа?у, Армстронг ?едино призна?е посто?а?е оних универзала, ко?е су потребне за научна об?аш?е?а. Усва?а ?едан ?аристотелски реализам“ (супротан оном ≫трансценденталном≪, или ≫платонском≪ реализму), и одби?а да прихвати универзале ко?е нису матери?а , негира?у?и тако?е, било какву могу?ност посто?а?а нематери?е било гд?е у простору и времену .

У скори?е ври?еме, се може вид?ети на ко?и начин интегрише ?егов физикализам научне инспираци?е, као и ?егов реализам, унутар ?едне врсте генералне онтологи?е ста?а ствари. То се ?асно види у A World of States of Affairs . У овом д?елу брани фундаментални принцип по ко?ем, свака истина мора да буде у функци?и посто?а?а неког ста?а ствари, сматра?у?и да су таква ста?а, више него универзале и особености, камени теме?ци од ко?их се састо?и и сама стварност . Унутар те онтологи?е, ко?а умногоме подс?е?а на Винтгеншта?нов Трактатус, потреба и могу?ност се сусре?у преко принципа комбинаторике. Армстронг ?е ту теори?у изразио у Комбинаторна теори?а могу?ности ( енгл. A Combinatorial Theory of Possibility ). Ту ?е покушао да да економичне алтернативе са онтолошке тачке гледишта, реалистичко? концепци?и ко?у брани Давид Левис .

К?иге [ уреди | уреди извор ]

• Berkeley's Theory of Vision , ( 1960 )
• Perception and the Physical World , ( 1961 )
• Bodily Sensations , ( 1962 )
• A Materialist Theory of the Mind , ( 1968 )
• Belief, Truth and Knowledge , ( 1973 )
• Universals and Scientific Realism , ( 1978 )
• The Nature of Mind and Other Essays , ( 1981 )
• What is a Law of Nature , ( 1983 )
• A Combinatorial Theory of Possibility , ( 1989 )
• Universals: An Opinionated Introduction , ( 1989 )
• A World of States of Affairs , ( 1997 )
• The Mind-Body Problem: An Opinionated Introduction , ( 1999 )
• Truth and Truthmakers , ( 2004 )
• Sketch for a Systematic Metaphysics , ( 2010 )

Изабрани чланци [ уреди | уреди извор ]

• Природа ума (The Nature of Mind) , ( 1970 . године)

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• R.J. Bogdan, ed, D.M. Armstrong (Reidel, 1984 )
• J. Franklin, Corrupting the Youth: A History of Philosophy in Australia (Macleay Press, 2003 ), chs 9, 11, 12

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Увод у радове Де?вида Армстронга
• Curriculum Vitae - Биографи?а