한국   대만   중국   일본 
Даглас А-26 ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Даглас А-26

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Даглас А-26
Даглас А-26
Опште
Димензи?е
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производ?е 1943.
Дужина 15,24
Размах крила 21,34
Висина 5,64
Површина крила 50,17
Празан 10.365
Нормална полетна 12.519
Макс. маса при узлета?у 15.900 kg
Клипно-елисни мотор 2 x Прат&Витни Р-2800 Pratt & Whitney R-2800
Снага 2 x 2.000 КС или 1.500 kW
Макс. брзина на H опт 570 km/h km/h
Макс. брзина на H=0 457 km/h
Тактички ради?ус крета?а 2.300 km
Долет 5.150 km
Плафон лета 6.700 m
Брзина пе?а?а 384 m/min

А-26 Инве?дер ( енгл. A-26 Invader ) ?е био амерички бомбардер из периода Другог св?етског рата и касни?ег. Производила га ?е фабрика Даглас од 1943. до 1946.

Про?ектова?е и разво? [ уреди | уреди извор ]

Инве?дер ?е ?едан од само неколико авиона ко?и ?е био у потпуности диза?ниран, разви?ен, произведен у ве?ем бро?у и кориштен у току Другог св?етског рата. Диза?ниран ?е од стране познатог Ед Ха?немана као наследник Даглас ДБ-7 бомбардера, користе?и нови ?ачи Прат&Витни Р-2800 мотор. Био ?е први бомбардер са крилом ламинарног стру?а?а и да?ински контролиsане куполе с митра?езима . Рад на про?екту ?е почео ?ош 1940. године. Био ?е про?ектован угледа?у?и се на Де Хевиланд DH.98 Москито а базира?у?и се на позитивним искуствима са авионом Даглас А-20 . Први лет прототипа ?е изведен 10. ?ула 1942. године, а авион ?е ушао у сери?ску производ?у 1943. У току тестира?а авиона откривени су структурни недостаци на пред?о? нози ста?ног трапа и к?уна авиона, проблеми са хла?е?ем мотора, кочиони систем итд. Сви ови недостаци су откло?ени и производ?а ?е почела 1943. године и авион ?е ук?учен у ратне операци?е 1944. године. Ово каш?е?е ?е проузроковано и делом ?ер су производни капацитети Дагласа били пребукирани производ?ом осталих авиона за ратне потребе. У току свог дуговечног живота ова? авион ?е имао доста разних вари?етета.

Вари?анте авиона Даглас А-26 [ уреди | уреди извор ]

  • XA-26 - основни прототип,
  • XA-26A - прототип двоседа но?ни ловац,
  • XA-26B - троседа вари?анта наоружана топом од 75mm у носу авиона,
  • A-26B - основна вари?анта лаког бомбардера наоружана са 6 или 8 митра?еза у носу авиона од 12,7mm,
  • TB-26B - ненаоружана вари?анта авиона наме?ена обуци пилота заснована на моделу авиону A-26B,
  • VB-26B - транспортна вари?анта авиона заснована на моделу авиону A-26B,
  • A-26C - наоружана вари?анта авиона са 2 митра?еза у носу авиона од 12,7mm и застак?еним носом авиона,
  • RB-26C - ненаоружана вари?анта авиона A-26C изви?ачка вари?анта,
  • TB-26C - ненаоружана вари?анта авиона наме?ена обуци пилота заснована на моделу авиону A-26C,
  • XA-26D - прототип лаког бомбардера са моторима P&W R-2800-83 са 6 митра?еза по 3 у крилима од 12,7mm,
  • XA-26E - прототип лаког бомбардера сличан прототипу XA-26D са стакленим носом ала A-26C,
  • XA-26F - прототип лаког веома брзог бомбардера са четворокраком елисом и моторима P&W R-2800-83 од 2.100 KS и ?едним млазним мотором ?енерал Електрик GE-J-31 на зад?ем делу трупа,
  • A-26Z - предложена послератна производ?а модела A-26C са моторима P&W R-2800-83 редиза?нираним кокпитом и резервоарима у крилима,
  • A-26G - предложен модел A-26Z са незастак?еним носом,
  • A-26H - предложен модел A-26Z са застак?еним носом,
  • JD-1 - морнаричка ознака авиона A-26B и A-26C наме?ена за вучу мета, касни?е (1962.) препро?ектован у модел UB-26J,
  • JD-1D - морнаричка ознака авиона A-26B и A-26C безпилотна лет?елица, касни?е (1962.) препро?ектован у модел DB-26J,
  • YD-26K - прототип лаког бомбардера модификован A-26 у Mark Engineering Company дуплиран кокпит, резервоари горива у крилима, мотори P&W R-2800-103W, оклоп?ена крила и труп авиона, ве?а површина вертикалног пера?а, побо?шана авионика и 8 (по 3 у крилима) митра?еза од 12,7mm,
  • B-26K - производна верзи?а лаког бомбардера YD-26K Mark Engineering Company, мотори P&W R-2800-52W од 2.500 hp, и укло?ена 6 митра?еза у крилима од 12,7mm редиза?ниран у A-26А,
  • RB-26L - ненаоружана вари?анта авиона - но?на фото изви?ачка вари?анта направ?ена само 2 примерка,
  • B-26N - незванична вари?анта авиона B-26C изра?ена за француско ратно вездухопловство опрем?ена радаром Al Mk X, са 2 митра?еза од 12,7mm и сери?е ракета.

У борби [ уреди | уреди извор ]

Бомбардер А-26/B-26 у лету

Борбене миси?е су почеле са 9. ваздушном арми?ом у новембру 1944. у Европи , гд?е ?е бачено 18000 тона бомби. Године 1948., Мартин B-26 Мародер ?е повучен из употребе и А-26 ?е добио ново име B-26. Преко 450 ново означених B-26 ?е кориштено у Коре?ском рату . Касни?е су употреб?авани и у Ви?етнаму , гд?е се испоставило да ?е ?ихова мала брзина предност ко?а омогу?у?е прецизни?е га?а?е и подршка у борби код герилског начина ратова?а.

Године 1977. ?ош уви?ек ?е А-26/Б-26 био у наоружа?у 6 зема?а. Авион се користио више децени?а што ?е веома дуго за живот бомбардера. Ово му ?е омогу?ило пре свега, брзина, велика ватрена мо? и прежив?ава?е у веома тешким условима.

Наоружа?е (А-26Б) [ уреди | уреди извор ]

  • Стре?ачко: 10 митра?еза 12.7 mm, 6 у носу и по два у дви?е куполе
  • Бомбе: до око 2700 kg

Зем?е ко?е су користиле ова? авион [ уреди | уреди извор ]

Бомбардер А-26.
Бомбардер А-26 - Кокпит.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II . Salamander Books. ISBN   9781840650921 .  
  • Mesko, Jim (1980). A-26 Invader in action (на ?езику: (?език: енглески) ) (Carrollton изд.). Texas: Squadron/Signal Publications. ISBN   978-0-89747-093-3 .  
  • O'Leary, Michael (2002). Database: Douglas Invader (на ?езику: (?език: енглески) ) (Aeroplane Vol. 30, No.5, изд.). London: IPC. стр. 37?58. ISBN   978-0-89747-093-3 .  
  • Thompson, Scott (2002). Douglas A-26 and B-26 Invader (на ?езику: (?език: енглески) ). Ramsbury, Marlborough, Wiltshire,: Crowood Press Ltd. ISBN   978-1-86126-503-6 .  
  • Winchester, Jim (2004). "Douglas A-26 Invader." Aircraft of World War II (на ?езику: (?език: енглески) ). London: Grange Books. ISBN   978-1-84013-639-5 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]