Гу?арат ??????
Лого {{{caption2}}}
Држава	Инди?а
Админ. центар	Гандинагар
Службени ?език	гу?арати и хинди
Површина	196.024 km 2
Становништво	2011.
? бро? ст.	60.439.692
? густина ст.	308,33 ст./km 2
Званични веб-са?т

Гу?арат ?е савезна држава Инди?е са површином од 196.024 km² и 60.439.692 становника (ста?е: 1. ?ан. 2011). Гу?арат ?е индустри?ски на?разви?ени?а држава Инди?е. Оствару?е 19,8% укупне инди?ске индустри?ске производ?е. Гу?арат се граничи са Пакистаном , те инди?ским државама Ра?астаном на североистоку, Мад?а Прадешом на истоку и Махараштром на ?угу. Арапско море ?е на западно? обали државе. Главни град Гу?арата ?е плански град Гандинагар, ко?и ?е заменио бивши главни град Ахмедабад , ко?и ?е и да?е комерци?ални центар Гу?арата.

Сурат представ?а светски центар реза?а и бруше?а ди?аманата. Ту се реже и бруси 90% светске производ?е ди?аманата или 55% светске вредности ди?аманата, што Инди?и доноси 8 мили?арди $. ^[1]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Многа насе?а Харапа цивилизаци?е на?ена су у Гу?арату. На?знача?ни?а ?е била трговачка лука Лотал. Обални градови Гу?урата служили су као луке и трговачки центри током Маур?а и Гупта царстава. Када ?е пропало Гупта царство у 6. веку Гу?арат ?е напредовао као независно Хинду царство. Маитрака династи?а ?е владала од 6. до 8. века. Прве перси?ске зороастри?ске избеглице стижу 775 . Арапски владари Синда осво?или су 770 . главни град Гу?арата Валаби и тиме ?е окончан период династи?е Маитрака. Соланки клан од Ра?пута владао ?е Гу?аратом од 960 . до 1243 . Гу?арат ?е постао центар инди?ске океанске трговине. Махмуд ал Газни ?е разорио 1026 . Сомнат храм у Гу?арату. Султан Делхи?а Ала уд дин Кил?и разорио ?е Анхилвару (Патан) и осво?ио Гу?арат, ко?и поста?е део Делхи?ског султаната. Када ?е Тимур Ленк осво?ио Делхи и ослабио султанат, муслимански гувернер Гу?арата успостав?а Гу?аратски султанат, ко?и оста?е независтан до 1576 . Главни град Гу?арата поста?е Ахмедабад . Камба? поста?е на?важни?и трговачки центар. Могулски цар Ахбар Велики осва?а 1576. Гу?арат, ко?и поста?е део Могулског царства . Марате су осво?иле источни и средиш?и Гу?арат у 18. веку, ко?и ?е тада постао део царства Марата .

Португал ?е био прва колони?ална сила, ко?а ?е стигла у Гу?арат, осва?а?у?и неколико енклава на обали Гу?арата (Даман и Диу и Дадра и Нагар Хавели ). Британска источноинди?ска компани?а успоставила ?е 1614 . фабрику у Сурату , што ?е била ?ихова прва база у Инди?и. Током Другог Англо-Маратског рата Британска источноинди?ска компани?а заузима велики део Гу?арата од Марата. Многи локални владари призна?у британски суверенитет у замену за аутономи?у. Гу?арат долази под управу Бомба?ског председништва . На?ве?и бро? бораца за инди?ску слободу и независност долази из Гу?арата. Одатле су Махатма Ганди , Сардар Пател, Морар?и Деса? , Нархари Парик и Махадев Деса?.

Модерна држава Гу?арат наста?е 1960. од дела Бомба?ске државе у ко?ем се говорило гу?аратски, а маратски део ?е постао део Махараштре. Разорни зем?отрес ?е погодио Гу?арат 26. ?ануара 2001 . Било ?е око 20.000 мртвих и 200.000 ра?ених.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

На?западни?а ?е инди?ска држава. На западу и ?угозападу ?е Араби?ско море , а Пакистан ?е на северу. Ра?астан ?е североисточно, Мад?а Прадеш ?е источно, а Махараштра ?е ?ужно. Ре?еф ?е низак, а клима ?е различита у различитим деловима. На северозападу ?е пусти?ска клима, а велика влага посто?и у ?ужним дистриктима због монсуна . На реци Нармади изгра?ена ?е на?ве?а брана у Инди?и, тако да су водом опскрб?ени сушни делови Гу?арата. Гу?арат има 1600 km обале.

На?ве?е реке су Нармада , Сабармати , Махи, Тапи, Пурна и Дарманганга. Посто?е бро?ни национални паркови. На?ве?и градови су Ахмедабад , Вадодара , Сурат , Ра?кот , Бавнагар , ?амнагар и ?унагад . Ахмедабад ?е комерци?ални центара и шести на?ве?и град у Инди?и.

Економи?а [ уреди | уреди извор ]

Гу?арат ?е индустри?ски на?разви?ени?а држава Инди?е . Оствару?е 19,8% укупне инди?ске индустри?ске производ?е. Гу?арат представ?а на?просперитетни?у државу Инди?е са ГДП по становнику 2,47 пута ве?им од просека Инди?е. Сурат представ?а главни инди?ски центар глобалне трговине ди?амантима . Сурат представ?а светски центар реза?а и бруше?а ди?аманата првенствено због ?ефтине радне снаге, због ко?е се исплати резати и брусити и ?ако малене ди?аманте. Ту се реже и бруси 90% светске производ?е ди?аманата или 55% светске вредности ди?аманата, што Инди?и доноси 8 мили?арди $. На око 50 km од Бавнагара у Камбе?ском заливу налази се на?ве?и светски центар реза?а старих бродова. Стари бродови из целог света се ту довозе и режу се на комаде.

Од 1994. до 2002. Гу?арат ?е остварио изузетно високе стопе расту од 12,4% годиш?е. Извоз Гу?арата ?е 21% инди?ског извоза.

Школство и наука [ уреди | уреди извор ]

Гу?арат има 13 универзитета. Инди?ска организаци?а истражива?а космоса налази се у Ахмедабаду и први ?е космички истраживачки центар у Инди?и. Викрам Сараба? ?е основао 1947. физичку истраживачку лаборатори?у у Ахмедабаду, ко?а ?е била колевка космичких истражива?а у Инди?и.

Демографи?а [ уреди | уреди извор ]

Службени ?език ?е гу?арати ?език . Доминантна религи?а ?е хиндуизам , а посто?е и знача?ни проценти припадника ислама, зороастре?ства и хриш?анства. Ве?ина ?уди у Гу?арату су вегетари?анци. Пошто ?е држава разви?ени?а од осталих делова Инди?е има много досе?еника из других делова Инди?е, ко?и су дошли да ту раде. Посто?ала ?е дуга истори?а толеранци?е, све до наси?а 2002. у Гу?арату, када ?е било 1.000 мртвих .

Извори [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Гу?арат на Викимеди?ино? остави .