한국   대만   중국   일본 
Грофови?а Триполи ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Грофови?а Триполи

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Грофови?а Триполи
Comitatus Tripolitanus
Грб Грофовије Триполи
Грб

Грофови?а Триполи 1135.
Географи?а
Континент Ази?а
Реги?а Блиски исток
Главни град Триполи
Друштво
Службени ?език Латински , Стари Француски , Грчки , Итали?ански , Арапски
Религи?а Католицизам
Политика
Облик државе Грофови?а
 ?  Гроф Триполи?а
Истори?а
Истори?ско доба Разви?ени сред?и ви?ек
 ? Оснива?е 1109
 ? Укида?е 1289
Дога?а?и  
 ?  Крсташки ратови 1103
 ? Осво?ена од стране Мамелука 27. април 1289. 
Зем?е претходнице и наследнице
Грофови?е Триполи
Претходнице: Наследнице:
Фатимидски Калифат Мамелуци (Каиро)

Грофови?а Триполи ?е била крсташка држава на простору данаш?ег Леванта са престоницом у Триполи?у . Простирала се на територи?ама данаш?ег северног Либана и западне Сири?е .

Грофови?а Триполи ?е послед?а крсташка држава на подруч?у Блиског истока. Настала ?е 1109. године након осва?а?а града. Осва?а?е ?е започео Ремон од Сен Жила , а завршио Бертранд од Тулуза поставши тако ?ен први владар. У почетку, он ?е био вазал ?ерусалимског кра?а Балдуина . У 13. веку, грофови?а Триполи пада у вазалан однос под Кнежевину Антиохи?у . Средином 13. века, Боемунд VI дао ?е вазалну заклетву монголском владару. Због тога ?е грофови?у напао мамелучки султан Куалавун и срушио ?е 1289. године.

Вазалства [ уреди | уреди извор ]

Грофови?а Триполи била ?е ?ако слаба, па се због тога увек прикла?ала мо?ни?им суседима. 1109. године поста?е вазал ?ерусалимског кра?евства . У бици код Хатина (1189) ?ерусалимско кра?евство дефинитивно губи мо?. Саладинове трупе улазе у ?ерусалим. Седиште државе ?е тада пребачено у Акру . Седам година рани?е, Кнежевина Антиохи?а ослободила се византи?ског утица?а и тако постала на?мо?ни?а крсташка држава. Тако грофови?а Триполи поста?е вазал Антиохи?е. Вазалство ?е тра?ало све до пада Антиохи?е 1268. године. Триполи ?е доживео исту судбину 1289. године, а Акра ?е осво?ена 1291. године.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]