Грофови?а ( ?ем. Grafschaft / gr?veschaft , ^{[1] [2]} од Graf ? ? гроф ”, висока и нас?една племи?ка титула ^[3] ) подруч?е ?е ко?им су током сред?ег ви?ека као монархови вазали владали грофови. ^[4]

Када су Нормани осво?или Енглеску, донели су та? термин са собом. Саксонци су ве? били успоставили округе ко?и су постали истори?ски окрузи Енглеске , назива?у?и их шире ; ^[5] при чему многа имена округа потичу од назива окружног града ( седишта округа ) са додатком речи шир : на пример, Глостершир и Вустершир . ^[6] Англосаксонски термини ерл и ерлдом су узети да су еквивалентни континенталним терминима ?гроф“ и ?грофови?а“ под осва?ачким Норманима, а временом су се ова два спо?ила и постала еквивалентна. Да?е, касни?е увезени термин постао ?е синоним за изворну староенглеску реч s??r ( [?iːr] ) или, у модерном енглеском , shire ? еквивалентну административну поделу кра?евства. Термин ?округ” ?е еволуирао, сходно томе, да означи ниво локалне администраци?е ко?и ?е био непосредно испод националне владе , унутар унитарног (нефедералног) система власти. Округ се касни?е тако?е другачи?е користио у неким федералним системима власти, за локалну административну поделу подре?ену примарном субнационалном ентитету, као што ?е провинци?а (нпр. Канада) или територи?ална ?единица тре?ег нивоа (NUTS 3).

У С?еди?еним Државама и Канади, основаним 600 година касни?е ^[а] на британским традици?ама, округи су обично административна подела постав?ена погодним географским разграниче?ем, ко?и у управ?а?у има?у одре?ене службенике (на пример шерифе и ?ихова оде?е?а ) као део државног и покра?инског механизма, ук?учу?у?и географски за?едничке судске системе. ^[7]

Округ се може да?е поделити на дистрикте, стотине , општине или друге административне ?урисдикци?е унутар округа. Округ обично, али не увек, садржи градове, насе?а, вароши , села или друге општинске корпораци?е , ко?е су у ве?ини случа?ева донекле подре?ене или зависне од окружних влада. У зависности од наци?е, општине и локалне географи?е, општине могу или не мора?у бити подвргнуте директно? или индиректно? контроли округа???функци?е оба нивоа се често консолиду?у у градску власт када ?е област густо насе?ена. ^[б]

Изван зема?а енглеског говорног подруч?а , еквивалент израза county се често користи да опише поднационалне ?урисдикци?е ко?е су структурно еквивалентне окрузима у односу ко?и има?у са сво?ом националном владом; ^[в] али ко?е нису увек административно еквивалентне окрузима на претежно енглеском ?езику.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Кори?ени грофови?а налазе се ?ош кра?ем Римског царства као comitatus . За ври?еме раног сред?ег ви?ека самостално су се прошилили на простору бивше римске провинци?е Гали?е . ?ихова територи?а се често подударала са римским административним ?единицама цивитас ( лат. civitas ). ^[8] Франци су разво?ем феудализма преузели та? облик управе и проширили га по читаво? континентално? Европи . Каролинзи су дуж сво?их граница ради одбране територи?е спа?али по неколико грофови?а у марке . ^[9]

У Светом римском царству , бро?ни царски грофови ( ?ем. Reichsgrafen ) владали су сво?им грофови?ама готово потпуно суверено све до Бечког конгреса 1815 . Након ?ега су насто?али сачувати сво?е привилиги?е, прогурава?у?и чланове сво?их породица у Ди?ете и осигуравши тако д?еломични имунитет пред судом.

У ди?еловима Европе гд?е племство ни?е имало велике феуде грофови су ?ош дуго задржали одре?ене феудалне привилеги?е над зем?ом и селима у сво?о? грофови?и, као што ?е право на се?ачке услуге, до повремених накнада за кориште?е шума, млинова, бунара и паш?ака. Та права су се временом сма?ивала, па су у велико? м?ери прекинута при?е или током 19. ви?ека .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Гроф

Напомене [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Меди?и везани за чланак Грофови?а на Викимеди?ино? остави