Грнчарство ?е ?едно од на?стари?их заната ко?има се човек бави од давнина. Основни поступак ?е да се изабере одговара?у?а врста зем?е ко?а се потом помеша са водом и добро премеси. Доби?а се тестаста маса ко?а се потом облику?е у различите облике. ^[1]

Грнчари?а су производи посуде од печене глине. ^[2] Производ?а грнчари?е назива се грнчарство . Дефиници?а грнчари?е ко?у користи Америчко друштво за тестира?е и матери?але ( ASTM ) ?е ?сви печени керамички производи ко?и садрже глину , осим техничких, структурних и ватросталних производа.” ^[3] Грнчарски производи су печени керамичарски радови различите бо?е од различитих врста глина. Они могу бити глазирани или пак неглазирани, а ствара?у се ручно на грнчарском кругу, али и одлива?ем у калупима. Они се пеку у разним типовима пе?и. Типични грнчарски производи су;

• теракота ? неглазиране вазе, скулптурице, посуде за цве?е...
• ма?олика ? украсни предмети, посуде, вазе ко?е су украшаване покривном оловном глазуром...
• лонци за кува? ? ко?и не сме?у да има?у оловну глазуру ко?а ?е отровна...
• керамика за завршне радове у гра?евинарству- разни ре?ефи и сл.
• ка?еви и делови за израду пе?и...

Грнчари?а ?е ?едан од на?стари?их ?удских изума , ко?и води порекло из неолитског периода, са керамичким об?ектима попут оних из Гравети?енске културе. Фигура Вестонишке Венере откривена у Чешко? и датира уназад до 29.000?25.000. п. н. е. ^[4] Грнчарске посуде ко?е су откривене у ?ангси у Кини су из периода око 18.000. п. н. е. Рана неолитска грнчари?а ?е на?ена на местима као што су ?омон ?апан (10.500. п. н. е.), ^[5] Руски далеки исток (14.000. п. н. е.), ^{[6] [7]} подсахарска Африка и ?ужна Америка .

На?стари?и производи су били ручно формирани, украшавани су жлебовима и нису били глазирани, а касни?е су били изра?ивани на грнчарском кругу ко?и се покретао руком или ногом и био ?е познат у пред?о? Ази?и и Египту пре 3.500. године п. н. е, а у Европи пре 1.000. године п. н. е. Код словенске керамике се одома?ио тек у 11 ? 12. веку . Производи су били глазирани и осликани. У грнчарству су се прославили углавном Грци . Сред?овековна грнчари?а се изравнавала са савременим грнчарским производима уметничких заната. Посуде племенитих форми су биле украшаване жлебовима и пластичним украсима ко?е су биле стваране утискива?ем форми ко?е су били од ?удских и животи?ских главица до плодова малина. У нови?е време ожив?ава грнчарска декоративна пластика.

Грнчари?а се прави формира?ем керамичких (обично глинених) об?еката же?еног облика и ?иховим загрева?ем до високих температура у килну , чиме се укла?а сва вода из глине, и индуку?у се реакци?е ко?е доводе до перманентних примена. Тиме се пове?ава ?ачина и тврдо?а, и уста?у?е се облик. Глинено тело се може декорисати пре или након пече?а. Пре процеса обликова?а, глина се мора припремити. Меше?е помаже у осигурава?у равномерне влажности у целокупно? маси. Ваздух зароб?ен унутар глинене масе се мора уклонити. То се назива ?деоваздушава?ем” и може се остварити било помо?у машине зване вакуумски паг или ручно путем меше?а. Меше?е исто тако може да помогне у остварива?у равномерног садржа?а влаге. Након припреме глинене масе, она се облику?е применом мноштва техника. Након обликова?а, предмети се суше и затим пеку.

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

У српском ?езику данас се користе три различита термина за израду предмета од печене глине. То су лончарство , грнчарство и керамика . Ови термини ко?и су иначе различитог порекла не само да су одома?ени у свакодневно? употреби ве? и у литератури. ^[8]

Злакусани (занатли?е из села Злакусе ко?и припада?у ужичком центру грнчарства) сво? занат назива?у лончарство по имену основног суда ко?и производе (лонац), док ?е у централно?, источно? и ?ужно? Срби?и уобича?ен израз грнчарство (по речи грне ко?у су пиротски ма?стори употреб?авали за означава?е основног суда ко?и су изра?ивали у сво?им радионицама). У по?единим кра?евима су се у двадесетом веку под?еднако употреб?авала оба термина, али данас преовла?у?у термини ?грнчар? и ?грнчарство? а лончарство ?е синоним.

Грнчар

Грнчар ?е данас, уобича?ен термин за ма?стора ко?и изра?у?е предмете од глине и пече их у посебно? грнчарско? пе?и, како код градских тако и код сеоских занатли?а. ^{[9] [10]}

Према подацима ко?е ?е прикупио Трубачев, грнчар ? гончар ?е био назив за изра?ивача глинених посуда у свим источнословенским ?езицима , док се у ?ужнословенско? вари?анти, иначе веома богато? по оригиналности налази и именица ?лончар, касни?ег порекла (1опьсь) , ко?а према овом аутору представ?а сво?еврсну културну иноваци?у, насталу према форми речи ?грнчар”. ^[11]

Како се некада глина газила ногама, а потом млела у ручним пресама, што ?е био веома тежак и доста пр?ав посао, грнчаре су често називали ?ка?авци“.

Лончар

Лончар ?е на?стари?и термин у ?ужнословенско? вари?анти ?езика и у употреби ?е у пиротском , пот пе?ком али и другим кра?евима Срби?е . ?едан од на?стари?их лочарских еснафа у Срби?и, био ?е она? основан у Пироту под називом ?Лочарски еснаф у Пироту” ?ош 1840. године. ^[12]

Ипак треба допустити могу?ност и да касни?и назив ?лончар“ заправо указу?е на диференци?аци?у у оквиру грнчарског заната, одва?а?ем изра?ивача посуда у засебну групу, или пак поделу према врсти посуда.

Керамичар

Термин ?керамика“ ?е нови?ег датума. Суде?и по по?единим сачуваним називима, изгледа да се назив ?грнчар” односио не само на произво?аче посуда, ве? и остале керамике, и као такав оста?е дуго у употреби. Матери?ални налази и нешто касни?и називи, у вези обраде керамике указу?у макар на две основне групаци?е: грнчаре ко?и су производили посу?е и друге предмете и грнчаре ? керамичаре, ко?и производе техничку грнчари?у, попут цеви, опеке или плочице.

Фазе производ?е [ уреди | уреди извор ]

Глинени производи поприма?у различите физичке карактеристике током израде керамике.

• Предмети од сирове глине. При дово?ном садржа?у влаге, предмети су у овом ста?у веома пластични (они су мекани и савит?иви, и стога се могу лако деформисати при рукова?у).
• Отврднути глинени предмети су делимично осушени. У ово? фази глинени предмети има?у око 15% влаге. Они су у овом ста?у веома чврсти и мало? мери флексибилни. Обрезива?е и додава?е ручке се обично врше у ово? фази.
• Потпуно исушени предмети има?у садржа? влаге од или близу 0%. Они су спремни за третман у пе?и.
• Бисквит ^{[13] [14]} се односи на глину након што ?е предмет обликован у же?ену форму и испечен у пе?и први пут, што ?е познато као ?бисквитно пече?е”. Овим се глинени предмет ме?а на неколико начина. Минералне компоненте глине подлежу хеми?ским променама чиме се ме?а бо?а глине.
• Глазурно пече?е ?е финална фаза у производ?и дела грнчари?е. Глазура се може применити на бисквитну форму и предмет се може декорисати на неколико начина. Након тога предмет се ?глазурно пече”, што узроку?е топ?е?е глазурног матери?ала, и ?егово приа?а?е за предмет. Глазурно пече?е исто тако ?ош више отврд?ава предмет пошто се хеми?ски процеси у глини настав?а?у.

Глина и минерални садржа? [ уреди | уреди извор ]

Посто?и неколико матери?ала ко?и се назива?у глином . Сво?ства по ко?има се разлику?у су: пластичност , малеабилност тела; мера у ко?о? они апсорбу?у воду; и скуп?а?е, мера у ко?о? се ?ихова величина редуку?е након укла?а?а воде. Различите глине се разлику?у по начину на ко?и оне одговара?у на пече?е. Глинени предмети се могу украсити пре пече?а. Пре неких процеса обликова?а, глина се мора припремити. Различите глине се састо?е од различитих типова и количина минерала што одре?у?е карактеристике резултира?у?е грнчари?е. Могу да посто?е регионалне вари?аци?е у сво?ствима матери?ала ко?и се користи за продукци?у грнчари?е, и то може да доведе до робе ко?а ?е ?единствена за дати локалитет. Уста?ена ?е пракса да се глина и други матери?али меша?у да би се произвели глинени предмети подесни за специфичне сврхе. За?едничка компонента глинених предмета ?е минерал каолинит . Друга минерална ?еди?е?а у глини могу да делу?у као флуксови ко?и снижава?у температуру витрификаци?е предмета. Ово ?е списак различитих типова глине ко?и се користе за грнчари?у. ^[15]

• Каолинит , се понекад назива кинеском глином , ?ер ?е први пут кориштен у Кини. Користи се за порцелан .
• Бол глина ?е екстремно пластична, ситнозрна седиментарна глина, ко?а може да садржи извесну количину органске матери?е. Мале количине се могу додати у порцелан да би се пове?ала пластичност.
• Ватростална глина има нешто нижи проценат флуксова од каолинита, али ?е обично сасвим пластична. Она ?е топлотно високо отпорна форма глине, ко?а се може комбиновати са другим глинама да би се пове?ала температура пече?а и може се користити као састо?ак за прав?е?е високотемпературних типова керамике.
• Високотемпературна глина ?е подесна за прав?е?е високотемпературне керамике. Ова глина има многе карактеристике ватросталне и бол глине, има фини?а зрна попут бол глине, али ?е отпорни?а на топлоту попут ватросталне глине.
• Обична црвена глина и шкри?аста глина садрже би?не и же?езно-оксидне нечисто?е, што их чини корисним за израду цигле, али су генерално неподесне за грнчари?у изузев под специ?алном условима одре?ених депозита. ^[16]
• Бентонит ?е екстремно пластична глина ко?а се може додати у малим количинама другим врстама глине да би се побо?шала пластичност.

Методи обликова?а [ уреди | уреди извор ]

Грнчари?а се може обликовати на више начина ме?у ко?има су:

• Ручно обликова?е ?е на?рани?и метод формира?а предмета од глине. Предмети се могу ручно конструисати из глинених намота?а , комбинова?ем са равним глиненим плочама, удуб?ива?ем глинених кугли или неком комбинаци?ом тих приступа. Делови ручно направ?ених посуда се обично спа?а?у помо?у шликера , водене суспензи?е глине. Глинени предмет се може украсити пре пече?а. Пре по?единих процеса обликова?а, глина се мора припремити као што ?е случа? са посу?ем. По?едини стурди?ски грнчари сматра?у да ?е ручно обликова?е примерени?е креира?у ?единствених уметничких радова.

• Грнчарско коло . У процесу обраде са грнчарским колом (ко?и се у енглеском ?езику назива throwing , што потиче од староенглеске речи thrawan са значе?ем ?окретати“ или ?обртати“, ^[17] ) глинена кугла се став?а у центар обртног точка, званог грнчарско коло, ко?и грнчар окре?е стопалом или електричним мотором промен?иве брзине. При овом процесу ротира?у?а мекана маса глине се облику?е притиска?ем, стиска?ем и нежним извлаче?ем навише и ка спо?аш?ости ради формира?а шуп?их предмета. Први корак ?е притиска?е округле глинене кугле наниже и ка унутра ради остварива?а перфектне ротационе симетри?е , што се назива ?центрира?ем”, и то ?е на?важни?а вештина ко?у ?е потребно савладати пре следе?их корака: отвара?е (прав?е?е централне шуп?ине у чврсто? глинено? кугли), прав?е?е пода (прав?е?е равног или заокруженог дна унутар посуде), извлаче?е (повлаче?е навише и обликова?е зидова до равномерне деб?ине), и обрезива?е или скида?е (укла?а?е сувишне глине при рафинаци?и облика или ради формира?а стопала ).

Знатна вештина и искуство су неопходни за прав?е?е лонаца прихват?ивог квалитета, и док посуде могу да има?у високу уметничку вредност, репродуктивност метода ?е мала. ^[18] Због ?ених наследних ограниче?а, ова техника се може користити ?едино за прав?е?е посуда са ради?алном симетри?ом на вертикално? оси . Оне се могу изменити путем утискива?а, испуп?ива?а, резбаре?а , жлеб?е?а , и засеца?а . Осим грнчарових руку ове технике користе алате, ук?учу?у?и лопатице, наков?е и ребра, и оне специфично диза?ниране за сече?е или пробада?е као што су ножеви, алати за полира?е, игле и жице. Глинени предмети се могу додатно модификовати причврш?ива?ем ручки, поклопаца, стопала и заперака.

• Гранулатно пресова?е: Као што име сугерише, ово ?е операци?а обликова?а грнчари?е пресова?ем глине у семисувом и гранулисаном ста?у у калупе . Глина се пресу?е у порозне калупе кроз ко?е се вода пумпа од високим притиском. Грануларна глина се припрема путем спре?ног суше?а чиме се формира фини и слободно проточни матери?ал са садржа?ем влаге изме?у 5 и 6%. Гранулатно пресова?е, тако?е познато као пресова?е праха , ?е у широко? примени у производ?и керамичких плочица и, све више, плоча.
• Ин?екционо ливе?е : Ово ?е процес формира?а облика за индустри?у посу?а ко?и ?е базиран да методу успостав?еном пре дуго времена за формира?е термопластике и неких металних компоненти. ^[19] Он ?е познат под називом Порцеланско ин?екционо обликова?е , или PIM ( енгл. Porcelain Injection Moulding ). ^[20] Ова? процес ?е подесан за масовну продукци?у предмета комплексних облика. ?една знача?на предност ове технике ?е да омогу?ава продукци?у чаша , ук?учу?у?и дршку, у ?еднократном процесу, и стога елиминише операци?у додава?а дршке и омогу?ава формира?е ?аче везе изме?у шо?е и дршке. ^[21] Маса ко?ом се пуне калупи ?е смеша од око 50 до 60% непечене масе у облику праха, за?едно са 40 до 50% органских адитива ко?и се састо?е од везива , лубриканата и пластификатора . ^[20] Ова техника ни?е тако широко кориш?ена као друге методе обликова?а. ^[22]
• Обрада ?игером и ?оли?ем : Ове операци?е се изводе на грнчарском колу и омогу?ава?у скра?ива?е времена неопходног за формра?е посу?а стандардног облика. Обрада ?игером ?е операци?а при ко?о? се обликовани алат доводи у контакт са пластичним глиненим комадом током формира?е, ко?и ?е постав?ен у ротира?у?и гипсани калуп на колу. ?игерски алат облику?е ?едно лице док калуп облику?е друго лице. Обрада ?ирегом се користи ?едино у продукци?и равног посу?а, као што су та?ири, док се слична операци?а, обрада ?оли?ем , користи у продукци?и посу?а са отвором као што су шо?е. Ове две операци?е су кориштене у продукци?и грнчари?е од 18. века. У индустри?ско? производ?и великих размера, ове операци?е су обично аутоматизоване, што омогу?ава ?ихово обав?а?е применом полуобучене радне снаге.
• Машина са ва?ком : Ова машина се користи за обликова?е жица на ротира?у?ем калупу, попут обраде ?игером и ?оли?ем, али при чему су ротациони алати за дава?е облика заме?ени фиксним профилом. Алат за ротационо обликова?е ?е плитки конус ко?и има исти ди?аметар као и посуда ко?а се формира и обликован ?е же?ену форму. Посуде се могу на ова? начин обликовати користе?и релативно неквалификовану радну снагу, у ?едно? операци?и са брзином од око дванаест комада у минуту, мада то варира у зависности од величине предмета ко?и се праве. Ове машине ?е развила фирма Service Engineers у УК непосредно након Другог светског рата, и оне су брзо нашле примену у производним постро?е?има широм света. Оне и данас представ?а?у доминантни метод за продукци?у посу?а. ^[23]
• Ливе?е притиском: Специ?ално разви?ени полимерни матери?али се користе за израду калупа ко?и су отпорни на спо?аш?е притиске до 4,0 MPa ? што ?е знатно више од гипсаних калупа код ко?их капиларне силе одговара?у притиску од око 0,1?0,2 MPa. Висок притисак омогу?ава знатно брже ливе?е и стога брже производне циклусе. Осим тога, примена ваздуха под високим притиском кроз полимерне калупе након ва?е?а одливка значи да се циклус може да започне одмах у истом калупу, за разлику од гипсаних калупа ко?и захтева?у дуготра?но суше?е. Полимерни матери?али има?у много ве?у издрж?ивост од гипса и стога ?е могу?е пости?и облике производа са бо?им димензионим толеранци?ама и далеко дужим тра?а?ем калупа. Ливе?е под притиском разви?ено ?е 1970-их година за производ?у санитарне опреме, а у скори?е време ?е нашло примену у изради стоног прибора. ^{[24] [25] [26]}
• РАМ пресова?е : Ова? метод се користи за обликова?е посу?а пресова?ем глиненог диска изме?у две порозне плоче у же?ени облик. Након пресова?а компресовани ваздух се продувава кроз поре и тиме се ослоба?а одливак.
• Слип ливе?е : Ова? приступ ?е идеално прилаго?ен прав?е?у предмета ко?и се не могу формирати путем других метода обликова?а. Маса за ливе?е се прави меша?ем глине са водом. Она се сипа у високо апсорптивни гипсани калуп. Вода бива апсорбована калупом остав?а?у?и слог глине ко?и покрива унутраш?е површине и поприма унутраш?и облик калупа. Сувишна ливна маса се одлива из калупа, ко?и се затим отвара и одливак се одва?а. ова? метод ливе?а налази широку примену у изради санитарних производа и тако?е се користи за израду ма?их предмета, као што су компликоване дета?не фигурине.

Археологи?а [ уреди | уреди извор ]

Истражива?е керамике може да помогне у стица?у увида у древне културе. Керамика ?е издрж?ива, а бар фрагменти често преживе дуго након што артефакти изра?ени од ма?е издрж?ивих матери?ала пропадну до те мере да су непрепознат?иви. У комбинаци?и са другим доказима, истражива?е артефаката керамике ?е од помо?и у разво?у теори?а о организаци?и, економском ста?у и културном разво?у друштава ко?а су произвела или стекла керамику. Истражива?е керамике тако?е може да омогу?и извлаче?е зак?учака о свакодневном животу културе, религи?и, друштвеним односима, ставовима према суседима и сопственом свету, као и о начину на ко?и култура схвата универзум.

Хронологи?е засноване на грнчарству често су есенци?алне при датира?у култура ко?е нису имале писмо, а често су од помо?и и у дава?у истори?ских култура. Анализа елемената присутних у траговима, углавном помо?у неутронске активаци?е , омогу?ава прецизно идентификова?е извора глине. Термолуминисцентно тестира?е се користити за процену датума послед?ег пуца?а. Испитива?ем грнчарских остатака из преистори?ског доба, научници су сазнали да приликом пече?а на на високим температурама, же?езни матери?али у глини бележе тачно ста?е магнетског по?а Зем?е у датом тренутку.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Библи?а каже да ?е Бог био први грнчар 2 када ?е Адама створио од зем?е, а да ?е Адам био други када ?е направио зем?ану зделу из ко?е ?е Аве? ?ео сочиво. За човека ко?и ?е преминуо српски народ често зна да каже да ?е ?отишао да прави лонце, односно претвори?е се у зем?у од ко?е ?е и постао, а од те исте зем?е ?е се правити грнчарски предмети. Ово сведочи да ?е човек ?е веома рано осетио потребу за судовима у ко?има ?е скуп?ати, преносити и чувати течност дуже времена.

Грнчарство на тлу сред?овековне Срби?е [ уреди | уреди извор ]

Према археолошким подацима, а на основу обележ?а грнчари?е, трагова грнчарске делатности на терену и по?единачним поменима, утвр?ено ?е да се по?едини центри у Срби?и, налазе на поседима манастира, попут Студенице, Сопо?ана. Милешеве, Градца, Ба?е, или св. Архан?ела, и др., а важни?е радионице лоциране су и у околини знача?них утвр?ених насе?а: Новог Брда, Крушевца, Стала?а, Београда, Смедерева и Ниша. Досадаш?а испитива?а новобрдске керамике указу?у и да ?е иста печена на температурама 800-900°, те да ?е рад локалних радионица. Сличне температуре у сличном временском периоду бележи се изме?у осталих и на локалитету Ре?ина градина (Рас).315 Важност глинених посуда, као ватросталног техничког матери?ала у металурги?и, али и у свакодневно? употреби, можда ?е додатно условила и успостав?а?е локалних радионица, у близини расту?их рударских насе?а у сред?овековно? Срби?и.

У 14. и 15. веку грнчарски занат не само да ?е био толико разви?ен да ?е свако ве?е насе?е имало сво?у радионицу ко?а ?е снабдевала локално становништво, ве? се у то време, истиче и рад радионица у близини престолница. На основу налаза керамике у Крушевцу, ^[27] и ?еног поре?е?а са оном из Стала?а, у ком се претпостав?а посто?а?е грнчарске радионице, а у ком ?е или у чи?о? близини ?е посто?ала и посебна радионица, ко?а ?е радила и само за властелу, претпостав?а се да ?е ових радионица било и у самом Крушевцу или у ?егово? непосредно? близини. ^[28] Са пресе?е?ем престолнице и двора, из Крушевца у Београд, нов стил се ?ав?а паралелно и у Београду и касни?е Смедереву, ^[29] до чега долази и услед пресе?ава?а дела занатли?а, па и грнчара у нови стони центар. У коликом проценту су се грнчари ?ав?али у оквиру ма?сторских села, посве?ених ?едном занату, ни?е познато, али о ?иховом посто?а?у сведоче топоними. ^[30]

Проналаском грнчарског точка поступак израде предмета ко?и су округли ?е веома убрзан. То се пре свега односи на посуде као што су вазе, лонци и сл... По завршетку израде предмета, исти се остав?а у хладовину, на прома?у, да се суши. Ако се жели добити глазура и бо?а на готовом производу, онда се он премазу?е, осликава, матери?алима ко?и има?у функци?у бо?е. Грнчари?а се потом пече у специ?алним пе?има (на дрва - примитивни?е или електричну стру?у - модерни?е). У зависности од технологи?е пече?а и величине предмета, оно може тра?ати од неколико сати до неколико дана.

После пече?а, хла?е?е мора бити поступно да предмети не би попуцали. То се и поред на?ве?е паж?е ипак дешава, а обим штете, зависи од вештине грнчара ко?и то ради.

У Срби?и ?е на?познати?а грнчари?а из околине Ужица . Недалеко од Ужица у селу Злакуса посто?и веома квалитетна глина ко?а се меша?ем са кварцним млевеним каменом користи за израду лонаца, пека (тепси?а за месо)... Надалеко ?е чувен во?нички пасу? , свадбарски купус и други ужички специ?алитети печени у то? грнчари?и ?ер тиме доби?а?у посебан укус.

Посто?и велики бро? уметника ко?и се баве грнчари?ом. Они себе назива?у керамичарима .

На?фини?и тип грнчари?е ?е порцелан , ко?и ?е на?тежи за израду, на?фини?и и на?скуп?и. Чувен ?е чешки и кинески порцелан.

Грнчарска слава

Лончарска слава ?е на тлу Срби?е Свети Спиридон , ко?а увек пада у оквиру божи?ног поста 12/25. децембра и непокретан ?е празник. Поред грнчара, овог свеца славе и неки други еснафи (мутав?и?е, ткачи и ковачи).

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Предмет са поставке Народног музе?а у Пожаревцу
• 
  Предмет са поставке Народног музе?а у Пожаревцу
• 
  Предмет са поставке Народног музе?а у Пожаревцу
• 
  Предмет из збирке грнчари?а Народног музе?а у Лесковцу . Припада етнолошком одсеку.
• 
  Грнчарски производи из нишког кра?а
• 
  Посуде за припрему и сервира?е хране

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Керамика (матери?ал)
• Грнчарство
• Производни процес у лончарству
• Грнчарски занат у Нишу

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Грнчарство на Викимеди?ино? остави .

• Грнчари?а - стари занати (АгроТВ - Званични канал)
• Грнчари?а - Злакуса (АгроТВ - Званични канал)
• Pottery manufacture in recent past
• Stoke-on-Trent Museums - Ceramics Collections Online
• Ancient pottery in Canada
• Pottery Tools
• Три лица традиционалне керамичке производ?е у Срби?и