Готи ( гот. ???????????? ) су били источно германско племе пореклом из Скандинави?е ( Готланд , т?. ?еталанд ), ко?е ?е у 3. и 4. веку упало у Римско царство и касни?е прихватило ари?анство. У 5 . и 6. веку су се поделили на Визиготе и Остроготе и успоставили две ?аке и мо?не државе на територи?и Римског царства ? Визиготи на Ибери?ском , а Остроготи на Апенинском полуострву .

Истори?а Гота [ уреди | уреди извор ]

У 2. веку Готи су напустили сво?у прапосто?бину ко?а се налазила негде на територи?и данаш?е Шведске и кренули ка ?угу. Прво су прешли Балтичко море а затим су следили ток Висле да би потом ушли у пределе око Дунава . Дунавом су стигли до Црног мора . На свом путу оставили су за собом многа сродна племена: Скире и Гепиде на Висли , Херуле и Руге у Померани?и , Бургунде у долини Лабе и Вандале на уш?у Дунава). Успут су изгубили етничко ?единство што ?е било последица унутраш?их сукоба унутар клана. Након коначне поделе, Остроготи су се населили на истоку, изме?у Дона и Д?епра , а Визиготи на западу, изме?у Д?епра и Тисе .

Додир са Римским царством [ уреди | уреди извор ]

Веома брзо, Готи су стекли ?аку династичку организаци?у ко?а им ?е омогу?ила да продиру брже и снажни?е од осталих племена. Напали су територи?у Римског царства први пут 238 . године. Године 267 . започели су прву велику варварску инвази?у Римског царства. Читаве провинци?е су биле скоро потпуно опустошене: Македони?а , Понт , Ази?а . Годину дана касни?е 268 . године претрп?ели су велики пораз у бици код Ниша и одбачени преко Дунава. ?една група Гота ?е успоставила независно кра?евство у Даки?и , ко?у ?е цар Аурели?ан препустио варварима. Ти су Готи добили назив Визиготи (звани ?ош и Западни Готи). Друга група Гота, Остроготи (звани ?ош и Источни Готи) успоставила ?е кра?евство дуж Црног мора . Остроготи су тиме остали у старом кра?евству, а Визиготи се преселили на подруч?е Даки?е . Не зна се колико су дуго остали, с обзиром да су били полуписмен народ. Године 214. их ?е поразио цар Каракала .

У контакту са Римским царством, Готи су прихватили одре?ене цивилизаци?ске тековине римске државе. Многи од ?их, поготову Остроготи, прик?учили су се римским леги?ама. Визиготи су с друге стране, око 247 . године завршили окупаци?у Даки?е и отпочели инвази?у на Балкан и Византи?у с ?едне стране, и на Итали?у и Панони?у , с друге стране.

Против ?их су се борили цареви Клауди?е II Готски и Луци?е Домици?е Аурели?ан . Ова два цара су успела да зауставе инвази?е и да скоро два века одгоде визиготски продор на запад. Касни?е су склопили савез са Константином и прихватили хриш?анство захва?у?у?и Улфили ко?и ?е превео Библи?у на готски ?език. ^[1]

Ратови изме?у римских царева и готских владара током скоро целог века опустошили су Балкан и територи?е на североистоку Медитерана. Друга племена су се у?единила са Готима и под во?ством великог Херманарика успоставили 350 . године кра?евство ко?е се простирало од Балтичког мора до Црног мора у ком су им поданици били Словени и угрофински и ирански народи .

Хунске инвази?е и период успона [ уреди | уреди извор ]

Око 370. године Хуни су упали у кра?евство кра?а Херманарика и растерале сва готска племена, због чега се кра? убио.

Визиготе су Хуни протерали преко Дунава 376 . године и они су 9. августа 378 . године у бици код Хадри?анопо?а победили Рим?ане и убили цара Валенса . Затим су Визиготи живели у До?о? Мези?и , да би 395. године, под во?ством Алариха I , оп?ачкали Грчку , затим прешли у Итали?у и 410 . године осво?или Рим . Прешли су потом у Гали?у и Хиспани?у и око 418 . године населили су се изме?у Гароне и Лоаре , са главним градом Тулузом . Године 475 . Визиготи су основали независно кра?евство . После пораза ко?и су претрпели од Франака ко?е ?е предводио Хлодовех 507 . године, Визиготи су морали да напусте Гали?у. Остала им ?е Хиспани?а ко?ом су владали док ?ихову државу нису уништили Маври 711 . године.

Остроготи и Визиготи су били у?еди?ени у 6. веку под во?ством остроготског кра?а Теодорика Великог , ?унака германске епске поези?е, ?едне од главних личности Европе након хунског расула.

Од 455 . до 489 . године Остроготи су живели у балканским провинци?ама, да би потом, под во?ством Теодориком кренули у Итали?у . Тамо су основали сво?е кра?евство.

Византи?а против Острогота [ уреди | уреди извор ]

Након смрти Теодорика, политичку контролу над Остроготима ?е преузела ?егова к?ерка Амаласунта , ко?а ?е владала у име кра?а детета, Аталарика, све док ова? ни?е умро 534. Након смрти свог сина, регента Амаласунта ?е морала да потхитно потражи новог кра?а како би могла да настави да управ?а државом. Одабрала ?е Теодата, са ко?им ?е склопила брак кра?ем 534. године. Ова? се убрзо склонио из палате у Равени и наредио убиство сво?е жене у априлу 535. године. Вероватно га ?е на то наговорила Теодора ко?а ?е тражила изговор како би ?устини?ан I могао да интервенише.

Те исте године ?устини?анов во?сково?а Велизар ?е заузео Сицили?у , а Гепид Мунд Далмаци?у . Неда?е кроз ко?е ?е пролазило царство, као побуна у Африци и повратак територи?а у Далмаци?и под германску власт, навели су Теодата да прекрши та?но склоп?ени уговор о преда?и Итали?е Византи?и ко?и ?е потписала Амаласунта са ?устини?аном и да се супротстави ?устини?аново? во?сци.

?устини?ан ?е реорганизовао во?ну хи?ерархи?у како би могао да поднесе Велизарове походе на Итали?у, ?ер ?е Мундо погинуо у нападу на Далмаци?у. На ?егово место поставио ?е Константини?ана ко?и ?е поново предузео напад на Далмаци?у, повратио Салону и избацио Остроготе из региона. Велизар ?е окупирао Напу?, а почетком децембра 536 . и Рим. Теодат, пре пада Рима, био ?е сме?ен и на ?егово место ?е дошао Витигес , ко?и ?е прво побегао из Рима пред Велизаровим снагама, а онда организовао опсаду града ко?а ?е тра?ала од ?ануара 537 . до марта 538 . Кад ?е добио по?ача?е из Константинопо?а, Велизар ?е прешао ?е у офанзиву. Ослобо?ени су Римини , и Медиоланум ( Милано ).

Следе?е године ( 540 ) у рат су ушли и Франци и заузели Милано. Велизар ?е заузео престоницу остроготског кра?евства Равену и заробио готског кра?а Витигеса. Готи су понудили Велизару да он буде западни цар, али ?е ова? то одбио. Та готска понуда ?е вероватно изазвала сум?у код ?устини?ана о Велизару, па ?е одлучио Велизара поша?е да рату?е у Перси?и и Сири?и.

Цена осва?а?а остроготског кра?евства се можда може сматрати претераном. У во?ним походима главна жртва било ?е италско становништво ко?е ?е претрпело униште?е свог друштвеног, политичког и продуктивног ткива и ко?а ?е плус била покошена епидеми?ом куге. Двадесет година сталних борби убрзало ?е прелазак на сред?овековну организаци?у друштва. Рим ?е изгубио урбани карактер и престао да представ?а центар медитеранског света.

Прагматична санкци?а из 554, ко?ом ?е Итали?а опет постала део Римског царства, ратификовала ?е ситуаци?у de facto тако што ?е дала контролу бискупима над разним аспектима световног живота (као на пример рад цивилних суди?а) и администеаци?е градова, чиме су они постали одговорни за снабдева?е, обезбе?е?е ?авних послова, иако нису имали приступа царским функци?ама.

Са пропаш?у Осроготског царства, Остроготи су нестали са истори?ске сцене. На?вероватни?е ?е да су се стопили са римском цивилизаци?ом. Група ко?а се на?дуже одржала били су Остроготи с Крима ко?и су изгубили независност 1475. пред турском на?ездом. ?ихов ?език ?е потпуно нестао тек у 18. веку.

Византи?а против Визигота [ уреди | уреди извор ]

Кра?ем 552 . ?устини?ан ?е могао да сматра поход на Итали?у завршеним. Исте године ?е одговорио на позив у помо? ко?и му ?е упутио Визигот Атанагилд у размену за обалски део Хиспани?е од Валенси?е до Кадиза . ?устини?анова сарад?а ?е спречила гра?ански рат на полуострву и утицала да превагне Атанагилдова страна у сукобу око престола са другим кандидатом, Агилом . Али, територи?ална компензаци?а никада ни?е постала одскочна даска за да?е осва?а?е Хиспани?е. Заправо, зоне ко?е су потпале под византи?ску управу остале су у истим границама све до 552. године, када су почеле да се ме?а?у следе?их децени?а, нарочито током Леовигилдове владавине, па све до нестанка византи?ске провинци?е Спани?е 624 . године.

Готско друшво [ уреди | уреди извор ]

При првом сусрету са Римским царством , Готи су се одали п?ачки и пустоше?у римских територи?а. Кад су се населили у Даки?и, посветили су се рударству и трговини са Рим?анима.

Успостав?а?ем провинци?е Даки?е, долази до велике промене у економско? и друштвено? структури Гота. Готи су били полуномадски народ код ко?их су сви ?уди били слободни и имали иста права пред сво?им во?ама, сви су били ратници у пуно? снази. Касни?е су постали друштво посве?ено по?опривреди и у ма?о? мери сточарству, у ком су почеле да се поларизу?у касте. Тако с ?едне стране наста?е класа слободних се?ака ко?и нису ратовали, а с друге стране класа професионалних ратника ко?и су се потпуно посве?ивали во?но? припреми.

У овом периоду наста?е и аристократи?а ко?а се бави углавном трговином са Римским царством, делатнош?у ко?а ?о? доноси огромна богатства. Ова? прелазак готског друштва од полуномадске у зем?орадничку за?едницу доноси и нове во?не ци?еве ? код Гота се ?ав?а теж?а за осва?а?има нових плодних зем?ишта где би могли да се тра?но настане и да се баве по?опривредом.

Тако?е треба иста?и да су Готи радо прихватали технолошке новине, као што су узде, лук и стреле , ?аха?е и нове во?не тактике засноване углавном на ко?аницима наоружаним стрелом и луковима. Овим напретком и богатством стекнутим кроз трговину с Рим?анима, Готи су се претворили врло брзо у велику силу ко?а се истицала од осталих германских племена, што ?е довело до тога да постану проблем за Римско царство.

Ова? разво? готског друштва на економском и во?ном плану забринуо ?е Рим?ане, због чега ?е Аурели?ан 270 . године одлучио да призна Готима право да се настане у Даки?и . На та? начин Рим?ани су признавали Готе као суседни и при?ате?ски народ, иако су Готи и да?е повремено упадали на територи?у царства не обазиру?и се на склоп?ене споразуме.

Готски ?език [ уреди | уреди извор ]

Готски ?език припада групи германских ?езика ко?и су изумрли. За разлику од других источногерманских ?езика (бургундски, вандалски, херулски и рушки) од ко?их су до данаш?их дана остали само трагови (по?едина властита имена и понека именица), готски ?език ?е стигао до нас у фрагментима превода Библи?е ко?у ?е на готски ?език превео Улфила заслужан за евангелизаци?у и покрштава?е Гота. Улфила ?е био готски свештеник ко?и ?е 348 . године повео Готе хриш?ане са севера Дунава . Том приликом Готи су прешли на другу страну реке и стигли до Никопо?а беже?и пред прогонима хриш?ана под Атанариком .

Улфилино дело ?е од великог знача?а. Не само што ?е добро познавао сопствени ?език, ве? ?е тако?е одлично владао латинским и старогрчким ?езиком. Ме?утим, осим Библи?е, Готи нема?у других записа на свом ?езику. Пре преласка у хриш?анство, нису ништа бележили, нити су имали писмо. Због тога ?е Улфила прво морао да створи писмо, што ?е учинио на основу грчког алфабета, али са карактеристикама латинских и рунских карактера. Потом се посветио решава?у одре?ених семантичких проблема.

Иако ?е реч о веома ограниченим информаци?ама ко?е се налазе у Улфилином преводу, пошто ?е реч о ?езику само ?едне особе и преводу а не о оригиналном делу, готски ко?и знамо на основу тих информаци?а има фундаменталну улогу у лингвистичко? компараци?и индоевропских ?езика. Заправо, готски ?език ?е први документовани германски ?език.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Готи на Викимеди?ино? остави .