Гласинац
(Гласиначка висораван и Гласиначко по?е, рани?е и
Гласинци
) ?е висораван на подруч?у
општине Соколац
у источном делу
Републике Српске
, на планини
Романи?и
, са пространим по?ем површине 22 km², дужине 7 km, на
надморско? висини
изнад 800 метара.
Гласинац ?е у далеко? прошлости био раскрш?е важних путева ко?и су спа?али долине река
Босне
и
Дрине
. Висораван се састо?и од пространих ливада и паш?ака, карактеристичним за источни део
Босне
, чи?е ?е дно махом састав?ено од тврдих непропуст?ивих стена. Гласиначка висораван окружена ?е четинарским шумама и врховима Романи?е, Богови?ке планине, Градине, Рабра, Црног врха, Копита, Крате?а
На овом подруч?у налазе се и знача?на археолошка налазишта. Познато налазиште су и сред?овековне
некрополе
, као што ?е некропола у месту ко?е се данас зове Црквина, недалеко од раскрш?а у
Подромани?и
. По преда?у, ту ?е била
црква
са гроб?ем.
Сте?ци
су разноврсних облика, а неки су са
орнаментима
.
Овде ?е била
Битка на Гласинцу (1878)
.
Пошто ?е у суши 1928. страдало много стоке, водовод ?е направ?ен 1934.
[1]
Гласиначка култура око 300. године п. н. е.
Гласинац ?е археолошко налазиште европског знача?а, познато од кра?а
XIX века
. Истражива?е ?е започело (
1886
?
91.
на
Гласиначком по?у
, а било ?е касни?е проширено до
Праче
и
Дрине
, па ?е археолошки по?ам (гласиначко подруч?е), знатно шири од географског. Евидентирано ?е око 50 праистори?ских градина и више од 1.200
тумулуса
(гробних хумки), концентрисаних у групе и
некрополе
, од ко?их су на?важни?е: Талине, Лазе, Кусаче, Чаворине, Потпе?ине, Читлук, Марави?и, Пла?е, Брез?е, Или?ак, Русанови?и, Госи?а, Осово, Бранкови?и, С?еверско, Претежан део тумулуса ?е истражен, а од градина ископаване су Кусаче, Кошутица, Кади?а брдо, Или?ак, Лозник и неке друге.
Истражива?ац су водили
?ор?е Стратимирови?
,
?иро Трухелка
,
Ве?сил ?урчи?
, и на?више
Фра?о Фиала
, а у нови?е време
Бориво? Чови?
и Б. Говедарица.
Хронологи?у гласиначких налаза израдили су
Ало?з Бенац
и
Бориво? Чови?
. На?стари?е насе?ава?е на Гласинцу пада у
енеолитско
доба. Затрим следе:
- Рано
бронзано доба
Гласинац I
: 1800 до 1500. п. н. е.; становништво су номадски сточари, хетерогеног порекла, прилично малобро?ни.
- Сред?е бронзано доба
Гласнац II
: 1500 до 1300. п. н. е. насе?еност ?е ретка, као и рани?е.
- Касно бронзано доба
Гласнац III
: 1300 ? 800. п. н. е. наста?е стабилизаци?а, насе?ава се више градина, а бро? становника расте.
На?ве?и процват пада у
же?езно доба
-
Гласинац IV
: 800 до 500. п. н. е. и
-
Гласинац V
: 500. п. н. е. до 250. п. н. е. из ко?ег потиче на?више градина и гробова и тада се дефинитивно кристалише гласиначка култура же?езног доба.
По све географском простира?у она ?е много шира од гласиначког подруч?а, ?ер обухвата ?ош и ?угозападну
Срби?у
,
источну Херцеговину
и
Црну Гору
, а
Мати-култура
у североно? и сред?о?
Албани?и
управо ?е ?ужни огранак гласиначке културе.
- ^
"Време", 24. окт. 1934