Галиле?ско ?езеро
Галиле?ско ?езеро
Координате	32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И  /  32.833333° С; 35.583333° И  / 32.833333; 35.583333 32° 50′ 00″ С; 35° 35′ 00″ И  /  32.833333° С; 35.583333° И  / 32.833333; 35.583333
Тип	мономиктичко
Притоке	?ордан
Отоке	?ордан
Зем?е  басена	Израел
Макс.  дужина	21 km
Макс.  ширина	13 km
Површина	161?169 km 2
Прос.  дубина	25,6 m
Макс.  дубина	43 m
Запремина	3,6?4,3 km 3
Над. висина	?213 до ?208,8 m
Галиле?ско ?езеро
Водена површина на Викимеди?ино? остави

Галиле?ско ?езеро ( хебр. ??? ????? ? ?ам кинерет = ?море Кинерет“ (прим. кинерет на хебр. значи ?виолиница“), арап. ????? ?????? ? буха?рат табари?а , или ??? ????????? ? бахр ат-табари?а?ин = ??езеро Тибери?адско“), назива се ?ош Галиле?ско море , Кинеретско море , Тибери?адско ?езеро и Генезаретско ?езеро , на?ве?е ?е слатководно ?езеро на територи?и Израела .

Назив Галиле?ско добило ?е по покра?ини Галиле?и у ко?о? се налази. Генезарет ?е ?егово стари?е име према граду ко?и ?е посто?ао уз ?егову обалу, а Тибери?адско се називало од 1. века по граду Тибери?ади . Кинерет ?е ?егово данаш?е службено име.

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Галиле?ско ?езеро дуго ?е 21, а широко око 13 километара. Површина му ?е 166 km². Дубоко ?е 48 метара. Налази се 212 метара испод нивоа мора, што га чини другим на?нижим на свету (на првом ?е месту Мртво море ). У ?ега се на северу улива и на ?угу из ?ега истиче река ?ордан ко?а се касни?е улива у Мртво море.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Антика [ уреди | уреди извор ]

На североистоку ?езера прона?ени су остаци библи?ског града Кинерет, ко?и научници датира?у у сред?е и позно бронзано доба . Галиле?ско ?езеро лежи на древном римском путу via maris , ко?и ?е повезивао Египат са северни?им римским провинци?ама.

Римско царство [ уреди | уреди извор ]

Галиле?ско ?езеро споми?е се у делима историчара ?осифа Флави?а , али и у ?еван?е?има . По ?еван?е?има, Христос уз ?ега деловао: ту ?е ходао по води, позвао 5 апостола ( Андри?у , Петра , ?акова , ?ована и Мате?а ), нахранио пет хи?ада ?уди, а на брду изнад ?ега ?е одржао беседу на гори , поми?е се и град Далманута на обали ?езера.

Нови?е доба [ уреди | уреди извор ]

Почетком 20. века ?евре?и су почели досе?ива?е на ?езеро, види ционизам , 1909 . основан ?е први кибуц .

Године 1947 . основана ?е држава Израел ко?а ?е обухватала и Галиле?ско ?езеро.

Североисточну обалу заузела ?е Сири?а 1948 .

Израел га ?е целог заузео 1967 , као и Голанску висораван уз источну обалу ?езера. Сири?а и до данас захтева североисточну обалу ?езера. На обалама ?е смештено више кибуца ко?и се баве туризмом и по?опривредом (нпр. узго? банана). По ?ему дневно плови око 230 бродова, а туризам ?е ?ако разви?ен.

Галиле?ско ?езеро, панорама

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Галиле?ско ?езеро на Викимеди?ино? остави .

• World Lakes Database entry: Галиле?ско ?езеро
• Bibleplaces.com: Фотографи?е галиле?ског ?езера