Врховни штаб НОВ и ПО?

Врховни штаб НОВ и ПО?
Врховни штаб НОВ и ПО?
	?угословенска партизанска застава
Основана	27. ?ун 1941 .
Распуштена	1. март 1945
Во?ство
Главнокоманду?у?и	?осип Броз Тито
Начелник штаба	Арсо ?ованови?
Сродни чланци
Истори?а	НОВ и ПО ?угослави?е ; Саветова?е Главног штаба 1941. ; Прате?и бата?он Врховног штаба ; Официрска школа Врховног штаба ;

Врховни штаб Народноослобилачке во?ске ?угослави?е и партизанских одреда ?угослави?е (скра?ено Врховни штаб НОВ и ПО? ) био ?е врховно во?но руководство Народноослободилачког покрета (НОП) и имао ?е улогу руково?е?а оружаним снагама Народноослободилачке во?ске и партизанских одреда ?угослави?е (НОВ и ПО?) током Народноослободилачког рата од ?ула 1941. до ма?а 1945. године. ^[1]^[2]^[3]

Формиран ?е 27. ?уна 1941, на седници Политбироа Централног комитета Комунистичке парти?е ?угослави?е , под називом Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда ?угослави?е (скра?ено Главни штаб НОПО? ), а у току рата ?е николико пута ме?ао назив . Марта 1945. реорганизован ?е у Генералштаб ?угословенске арми?е , када ?е постао непосредни орган Повереништва народне одбране у Привремено? влади ДФ ?угослави?е .

Народноослободилачком борбом ?е руководио преко главних, обласних и оперативних штабова; непосредно потчи?ених штабова одреда , бригада , дивизи?а и корпуса или посебно формираних оперативних група . Везу са потчи?еним штабовима одржавао ?е у почетку рата преко сво?их специ?алних делегата и курира, а касни?е радио-везом. Са доласком савезничких во?них миси?а , успоставио ?е везу са Савезницима , ко?а ?е кориш?ена за ускла?ива?е операци?а и за организаци?у допрема?а матери?алне помо?и. Током читавог рата издавао ?е сво? Билтен .

Боравио ?е на?пре у окупираном Београду , до половине септембра 1941, а потом на ослобо?ено? територи?и ? западне Срби?е (Крупа?, Ужице ), Сан?ака ( Нова Варош ), источне ( Иванчи?и , Фоча ) и западне Босне ( Биха? , Босански Петровац , Дрвар , ?а?це , Милиниште ), Црне Горе ( Жаб?ак ) и Далмаци?е ( острво Вис ). Од октобра 1944. до кра?а рата седиште Врховног штаба било ?е у ослобо?еном Београду . Командант Врховног штаба и Врховни командант НОВ и ПО? био ?е маршал ?угослави?е ?осип Броз Тито , а о безбедности Врховног штаба бринуо ?е Прате?и бата?он Врховног штаба .

Називи [ уреди | уреди извор ]

Врховни штаб ?е прате?и разво? оружаних снага Народноослободилачког покрета више пута у току рата ме?ао сво? назив:

Главни штаб Народноослободилачке во?ске и партизанских одреда ?угослави?е (скра?ено Главни штаб НОПО? ; словен. Glavni ?tab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie ; мкд. Главниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на ?угослави?а ) ? назив Штаба од формира?а 27. ?уна 1941. ^[4] до саветова?у у Столицама , 26. септембра 1941. године. ^[5]

Врховни штаб Народноослободилачких партизанских одреда ?угослави?е (скра?ено Врховни штаб НОПО? ; словен. Vrhovni ?tab Narodnoosvobodilnih partizanskih odredov Jugoslavie ; мкд. Врховниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди на ?угослави?а ) ? назив Штаба од саветова?а у Столицама, 26. септембра 1941. до формира?а Доброво?ачке во?ске ?угослави?е, 11. ?ануара 1942. године. ^[6]

Врховни штаб Народноослобдилачке партизанске и доброво?ачке во?ске ?угослави?е (скра?ено Врховни штаб НОП и ДВ? ; словен. Vrhovni ?tab Narodnoosvobodilne partizanske in prostovoljne vojske Jugoslavije ; мкд. Врховниот штаб на Народноослободилетни партизански одреди и доброволна во?ска на ?угослави?а ? назив Штаба од формира?а Доброво?ачке во?ске, 11. ?ануара 1942. до ствара?а Народноослободилачке во?ске ?угослави?е (НОВ?), 1. новембра 1942. године. ^[7]

Врховни штаб Народноослободилачке во?ске и партизанских одреда ?угослави?е (скра?ено Врховни штаб НОВ и ПО? ; словен. Vrhovni ?tab Narodnoosvobodilne vojske in partizanskih odredov Jugoslavije ; мкд. Врховниот штаб на Народноослободилетна во?ска и партизански одреди на ?угослави?а ) ? назив Штаба од ствара?а Народноослободилачке во?ске, 1. новембра 1942. до реорганизаци?е и преименова?а у Генералштаб ?угословенске арми?е (скра?ено Генералштаб ?А ; словен. General?tab Jugoslovanske armade ; мкд. Генералштабот на ?угословенската арми?а ) 1. марта 1945. ^[8] када ?е постао непосредни орган Повереништва народне обдбране у Привремено? влади Демократске Федеративне ?угослави?е (ДФ?).

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

Октобра 1940 . године на Пето? зема?ско? конференци?и Комунистичке парти?е ?угослави?е одржано? у Дубрави , код Загреба , формирана ?е при Централном комитету Во?на комиси?а ( словен. Voja?ke komisije ; мкд. Воена комиси?а ), ко?а ?е имала задатак припрема отпор на во?ном плану и успостави контакте с антифашистички ори?ентисаним официрима у ?угословенско? во?сци . Тако?е и при Централном комитету КП Хрватске и КП Словени?е , као и при осталим Покар?инским комитетима КП?, формиране су во?не комиси?е. Одмах после конференци?е почео ?е по?ачан рад у во?сци.

У току Априлског рата 1941. године, Политбиро ЦК КП? ?е на сво?о? седници, одржано? 10. априла, формирао Во?ни комитет ( словен. Voja?ki komite ; мкд. Воениот комитет ) ко?и ?е имао задатак да организу?е пружа?е отпора непри?ате?у. На челу комитета налазио се генерални секретар ЦК КП? ?осип Броз Тито . После окупаци?е Кра?евине ?угослави?е, од стране сила Осовине , почетком ма?а одржано ?е у Загребу Ма?ско саветова?е ЦК КП? , на коме ?е одлучено да се по узору на Во?ни комитет при ве?ем бро?у покра?инских, обласних и других нижих парти?ских органа формира?у во?ни комитети чи?и би задатак био да раде на припремама оружаног устанка .

Формира?е Главног штаба [ уреди | уреди извор ]

Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда ?угослави?е (ГШ НОПО?) формиран ?е 27. ?уна 1941. на седници Политбироа ЦК КП? одржано? у Београду и представ?ао ?е на?више во?но руководство Народносослободилачког покрета (НОП).

Дотадаш?и председник Во?ног комитета и генерални секретар ЦК КП? ?осип Броз Тито преузео ?е дужност команданта Главног штаба, а за чланове Главног штаба, тада су именовани сви чланови Политбироа ЦК КП?: Милован ?илас, Едвард Карде?, Раде Кончар , Франц Лескошек Лука , Иван Милутинови? и Александар Ранкови? Марко , као и чланови ЦК КП? Светозар Вукманови? Темпо , Сретен Жу?ови? Црни и Иво Лола Рибар .

Инструктори и делегати ЦК КП? и ГШ НОПО? [ уреди | уреди извор ]

Главни штаб НОПО? и Централни комитет КП? упутили су, ?уна 1941, делегате и инструкторе у све кра?еве ?угослави?е . Због карактера и услова во?е?а рата, ти делегати су имали специфичну парти?ску и во?ну улогу. Они ко?и су били чланови на?ужег руководства били су делегати ЦК КП? и ГШ НОПО?, док су сви остали имали улогу инструктора Централног комитета са ма?им овлаш?е?има. Делегати ЦК КП? и ГШ НОПО? имали су задатак да за?едно са покра?инским руководствима организу?у устанак и да руководе ослободилачком борбом . У сво?ству делегата ЦК КП? и ГШ НОПО?, ме?у првима, су упу?ени: Владо Попови? у Хрватску , Светозар Вукманови? Темпо у Босну и Херцеговину , Милован ?илас у Црну Гору , а Драган Павлови? Ши?а , у сво?ству инструктора, у Македони?у . Чланови ЦК КП? и ГШ НОПО? Сретен Жу?ови? Црни и Франц Лескошек Лука , били су у?едно и команданти покра?инских руководстава на терену, Жу?ови? у Срби?и , а Лескошек у Словени?и .

Делегати и инструктори ЦК КП? и ГШ НОПО? имали су на?одговорни?е функци?е у покра?нама. Они су у име Главног штаба издавали директиве, наре?ивали, проучавали ситуаци?у и регулисали сва битна пита?а. Тиме ?е руководе?и центар преко сво?их чланова остварио сво?е присуство, руково?е?е и утица? на разво? ослободилачке борбе у читаво? зем?и. Главни штаб и ЦК КП? нису имали никаквих техничких средстава за брже одржава?е веза са покра?инским руководствима и делегатима, ве? су помо?у курира повремено одржаване везе, преко посто?е?их парти?ских канала, што ?е било доста нередовно, несигурно и рискантно.

Ратни пут Врховног штаба [ уреди | уреди извор ]

Главни штаб НОПО? формиран ?е у окупираном Београду , ко?и ?е остао ?егово седиште све до половине септембра 1941. године. Због тешко?а илегалног боравка чланова Главног штаба у окупираном граду, као и због потребе директног командова?а бро?ним партизанским ?единицама на терену, чланови Штаба су одлучили да пре?у на ослобо?ену територи?у западне Срби?е. У седишту Главног штаба, док ?е боравио у Београду , поред команданта, била су ?ош три члана: Иван Милутинови? и Александар Ранкови? и Иво Лола Рибар , док су остали чланови заузимали на?одговорни?е дужности на терену. После напушта?а Београда, чланови Главног шатаб су одво?ено путовали до ослобо?ене територи?е, а поново су се окупили у ослобо?еном Круп?у , кра?ем септембра 1941. године. У периоду до преласка у ослобо?ено Ужице , 15. октобра, Главни штаб ?е боравио у селима у околини Ва?ева и Круп?а.

У засеоку Столице, код Круп?а, одржано ?е 26. септембра 1941. во?но-политичко саветова?е Главног штаба са непосредним руководиоцима устанка из Срби?е, Хрватске, Босне и Херцеговине и командантима неких партизанских одреда из Срби?е . На саветова?у ?е одлучено да се у свим покра?инама формира?у Главни штабови, а Главни штаб НОПО? ?е преименован у Врховни штаб.

Непосредно после саветова?а у Столицама Врховни команданат ?осип Броз Тито издао ?е неколико упутстава од општег знача?а, као што су: Упутство о начину одбране ослобо?ене територи?е , Упутство о начину осва?а?а насе?еног места и Упутство о борбено? обуци партизана . То су били први теоретски матери?али за потребе старешинског кадра о изво?е?у по?единих партизанских борбених рад?и. Ова упутства имала су тра?ни карактер и знача?, ?ер ?е у ?има на конкретним примерима разра?ивана партизанка тактика.

У периоду од половине октобра до кра?а новембра 1941. године Врховни штаб се налазио у ослобо?еном Ужицу . Поред Врховног штаба, овде се налазио Централни комитет КП? , Централни комитет СКО? , Главни штаб НОПО Срби?е , Главни народноослободилачки одбор Срби?е , као и друге институци?е Народноослободилачког покрета . У граду ?е посто?ала фабрика оруж?а , радионица оде?е и обу?е и штампари?а листа Борба . Ужице ?е постало центар устанка, одатле су све партизанске ?единице биле снабдеване оруж?ем и муници?ом, оде?ом и обу?ом, пропагандним и агитационим матери?алом.

После Прве непри?ате?ске офанзиве , децембра 1941, Врховни штаб се са главнином партизанских ?единица повукао у Сан?ак , а одатле у источну Босну. Ту ?е дошло до реорганизаци?е партизанских ?единица. Формира?е Прве пролетерске и других бригада, као и израда Статута пролетерских ударних бригада одражава ново поглав?е у разво?у устанка. На основу тог документа у току рата формирано ?е 240 бригада Народноослободилачке во?ске . Кроз борбе Прве пролетерске бригаде у источно? Босни, почетком 1942, Врховни штаб ?е лично проверио сврсисходност, ва?аност, организаци?у и формаци?у бригаде кроз борбена де?ства, па су након тога издали наре?е?е за формира?е нових бригада, ?ер су бригаде показале све предности над одредима.

Кра?ем ?ануара 1942. Врховни штаб ?е прешао у Фочу , ко?а ?е постала центар Народноослободилачког покрета све до ма?а 1942. године. Одатле су успостав?ене везе са Главним штабовима непосредно и преко илегалних канала у Сара?еву , Загребу и Београду. Извршене су анализе и уопштена искуства из дотадаш?их борби, па су на основу проце?ене ситуаци?е и у овом периоду донете знача?не одлуке.

Организаци?а Врховног штаба [ уреди | уреди извор ]

У надлежности Врховног штаба улазили су послови оператине и обавешта?не службе, организаци?ски, мобилизаци?ски, наставни, позадински и др. У складу са разво?ем Народноослободилачке борбе , кра?ем 1942 . године у Врхоном штабу организовани су:

оперативни одсек (са секци?ама - за припрему и изво?е?е операци?а, за организаци?у, формаци?у и мобилизаци?у и наставу и обуку)
обавешта?ни одсек (са секци?ама - за прикуп?а?е података о непри?ате?у и за контрашпи?унажу)
економски одсек (са секци?ама - за наоружа?е и убо?ну опрему, за исхрану и дотур хране и за оде?у и обу?у)
во?носудски одсек (са секци?ама - гра?евинском, поштанско-телефонском, саобра?а?ном и индустри?ском)
санитетски одсек (са референтима - за санитет оперативне во?ске, за болнице, за епидемиолошги?у и за апотекарство) и
комиси?а за борбу против шпи?уна и пете колоне.

Ова организаци?а Врховног штаба остала ?е све до ?егове реорганизаци?е у Генералштаб ?угословенске арми?е , 1. марта 1945 . године.

Чланови Врховног штаба [ уреди | уреди извор ]

Приликом оснива?а Врховног штаба, ?уна 1941. за ?егове чланове именовано ?е десет чланова Централног комитета КП? (од првобитних десет чланова Врховног штаба тро?ица су погинула током рата). После саветова?а у Столицама , септембра 1941. у Врховни штаб ?е ук?учено и неколико во?них руководилаца, официра бивше ?угословенске во?ске , у сво?ству начелника Врховног штаба, ?егових помо?ника и руководилаца по?единих родова и стручних служби. До почетка ма?а 1942. састав Врховног штаба ?е проширен и на по?едине руководиоце из главних и оперативних штабова и из штабова по?единих ?единица. Чланови Врховног штаба НОВ и ПО? су били:

?осип Броз Тито , командант
Арсо ?ованови? , начелник штаба

Документа Врховног штаба [ уреди | уреди извор ]

Документа Врховног штаба НОВ?:

Наредба о оснива?у Прве пролетерске бригаде , децембра 1941. године
Указ о првим официрским чиновима у НОВ? , ма?а 1943. године.

Напомене [ уреди | уреди извор ]

^ реорганизован и преименован у Генералштаб ?угословенске арми?е (?А)

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Vojna enciklopedija 10 1975 , стр. 622.
^ Lensikon NOR 2 198 , стр. 1213.
^ Leksikon 1981 , стр. 1120.
^ Hronologija NOB 1963 , стр. 44.
^ Hronologija NOB 1963 , стр. 97.
^ Hronologija NOB 1963 , стр. 188.
^ Hronologija NOB 1963 , стр. 367.
^ Hronologija NOB 1963 , стр. 1079.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Hronologija oslobodila?ke borbe naroda Jugoslavije 1941?1945 . Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
Miljani?, Gojko (1975). Kadrovi revolucije 1941?1945 . Cetinje: Obod. COBISS.SR 518803033
Vojna enciklopedija tom X . Beograd. 1975. COBISS.SR 73016839
Leksikon Narodnooslobodila?kog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941?1945. tom II . Beograd?Ljubljana: Narodna knjiga?Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Vojni leksikon . Beograd: Vojnoizdava?ki zavod. 1981. COBISS.SR 41164039
Karovi?, Selim (1987). Titove ratne staze 1941?1945 . ?akovec: Zrinski. COBISS.SR 33023495

[1] реорганизован и преименован у Генералштаб ?угословенске арми?е (?А)

[FOOTNOTEVojna_enciklopedija_101975622-2] Vojna enciklopedija 10 1975 , стр. 622.

[FOOTNOTELensikon_NOR_21981213-3] Lensikon NOR 2 198 , стр. 1213.

[FOOTNOTELeksikon19811120-4] Leksikon 1981 , стр. 1120.

[FOOTNOTEHronologija_NOB196344-5] Hronologija NOB 1963 , стр. 44.

[FOOTNOTEHronologija_NOB196397-6] Hronologija NOB 1963 , стр. 97.

[FOOTNOTEHronologija_NOB1963188-7] Hronologija NOB 1963 , стр. 188.

[FOOTNOTEHronologija_NOB1963367-8] Hronologija NOB 1963 , стр. 367.

[FOOTNOTEHronologija_NOB19631079-9] Hronologija NOB 1963 , стр. 1079.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

п р у Главни штабови у Народноослободилачком рату
државни	Врховни штаб НОВ и ПО?
покра?ински	Главни штаб НОПО БиХ Главни штаб НОВ и ПО Во?водине Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохи?е Главни штаб НОВ и ПО Македони?е Главни штаб НОВ и ПО Сан?ака Главни штаб НОВ и ПО Словени?е Главни штаб НОВ и ПО Срби?е Главни штаб НОВ и ПО Хрватске Главни штаб НОВ и ПО Црне Горе и Боке