Во?на истори?а Кине
(
енгл.
Military history of China
) обухвата период од формира?а првих држава у бронзано доба (кра?ем 3. милени?ума пре н.е) до данас.
[1]
Могу?и распон
династи?е Ши?а
(око 2000. п. н. е).
Први трагови човека у Кини потичу из
палеолита
(
лат.
Sinanthropus pekinensis
). Цивилизаци?а неолита била ?е разви?ена, али ни?е била изнад осталих цивилизаци?а тога времена. Истори?а Кине до 2. милени?ума п. н. е. обави?ена ?е маглом легенди, ко?е често деманту?у археолошки налази, али су и они недово?ни за ?асни?у реконструкци?у истори?ског разво?а у овом периоду.
[1]
Са нешто више сигурности може се потврдити преда?е о
династи?и Ши?а
(
енгл.
Hsia
), чи?а ?е власт кра?ем 3. и у прво? половини 2. милени?ума п. н. е. обухватала ?ужни део провинци?е
Шан-Ши
.
[1]
Династи?а Шанг (1500?1050. п. н. е.)
[
уреди
|
уреди извор
]
На?ве?и територи?ални распон
династи?е Шанг
(1500-1050. п. н. е.).
Око 1500. ста?е се на сигурни?е истори?ско тле, захва?у?у?и знача?ним археолошким откри?има, нарочито у ре?ону данаш?ег
Ан-?анга
у провинци?и Хо-Нан. У том периоду владала ?е
династи?а ?ин или Шанг
. Држава те династи?е, на?пре ограничена на територи?у сред?ег тока реке
Хоангхо
, постепено се ширила, потчи?ава?у?и и асимилу?у?и околна племена нижег разво?а, тако да кра?ем 2. милени?ума обухвата на?ве?и део Велике кинеске равнице, на ?угу оме?ен северним границама данаш?их провинци?а
?анг-Ши?а
и
Ху-Нана
, а на западу источним границама
Сичуана
.
[1]
Друштвено уре?е?е било ?е у прелазно? етапи, од првобитне за?еднице у
робовласничко уре?е?е
. Зем?опоседничка аристократи?а господарила ?е масама зем?орадника из сво?их утвр?ених градова (замкова). Могу се идентификовати и робови, на?чеш?е ратни зароб?еници. Робови се користе у сточарству, лову, а вероватно у зем?орад?и и ста?а?ем делу во?ске. Власт кра?а (
ван
), ко?и ?е на челу хи?ерархи?е, ограничена ?е саветима аристократа.
[1]
За династи?е Шанг посто?ала ?е
ста?а?а во?ска
кра?а и ?ему подре?ених старешина области. У доба мира она ?е чувала унутраш?и ред и одговарала за личну безбедност кра?а и високе аристократи?е. Главну во?ну снагу државе чинила ?е пешади?а састав?ена од се?ака дизаних на оруж?е за време рата.
[1]
Бронзана коп?а из времена
династи?е Шанг.
Бронза, ко?а се пре династи?е Шанг ретко користи, сада ?е широко у употреби, што пове?ава разноликост и квалитет оруж?а. Во?ска ?е наоружана коп?ем, секиром, ножем, луком и стрелом.
[1]
Лук и стрела су главно оруж?е. Они има?у велики знача? у друштвеном животу уопште. Законик из времена династи?е Шанг, поред одредаба о браку, посетама и посмртним обредима, дета?но се бави утакмицама у га?а?у стрелом, ко?е су се изводиле на?чеш?е у време народних празника, а биле су ук?учене и у програме дворских церемони?а. Резултати га?а?а стрелом били су одлучу?у?и чинилац при избору ратника за старешинске дужности.
[1]
Сачуване су разне врсте лукова и стрела из периода династи?е Шанг: врло ?едноставни, вероватно за обичне во?нике, и вешто изра?ени и украшени, за кра?а и аристократи?у. У основи, кинески лук ?е био врло велики и врло рано се развио у самострел.
[1]
Поред лука, ко? ?е био основни елемент ратова?а. ?ав?а?у се бо?не двоколице, ко?е претходе ко?ици. Двоколице су лаке и има?у дрвене точкове. На?чеш?е су двопрежне, мада их има и са 4 ко?а. На ?има су два во?ника, вероватно борац и возач. На?вероватни?е да се аристократи?а борила на колима, а остали пешке.
[1]
Династи?а Чоу (1050?221. п. н. е.)
[
уреди
|
уреди извор
]
У послед?ен веку 2. милени?ума п. н. е.
династи?у Шанг
слабе устанци вазалних племена и се?ака. ?ако ратничко племе Чоу () из долине реке
Ве? Хо
, прелази око 1050. п. н. е.
Хоангхо
под сво?им во?ом
Ву Вангом
на челу савеза побу?ених племена. У провинци?и Хо-Нан туче послед?ег кра?а династи?е Шанг и успева да загосподари ?еговом територи?ом. Тиме почи?е владавина
династи?е Чоу
.
[1]
Сачувани писани извори разби?а?у маглу кинеских преда?а и омогу?ава?у да се са династи?ом Чоу, а нарочито од 9. века п. н. е, у?е у истори?ско доба Кине и да се са дово?но сигурности реконструише ?ена во?на и политичка истори?а. Владавина династи?е Чоу дели се, обично, временски на
Западни Чоу
(1050-720. п. н. е.) и
Источни Чоу
(720-221.п.н.е).
[1]
Западни Чоу (1050?720. п. н. е.)
[
уреди
|
уреди извор
]
Западни Чоу задржао ?е сво?у стару престоницу у Шанси?у, али ?е врло брзо проширио територи?у под сво?ом доминаци?ом. Далеко се разливши ван граница претходне династи?е, пренео ?е утица? кинеске цивилизаци?е на север до Ман?ури?е, а на ?уг до северних граница провинци?е
Квантунг
. Касни?е, ослаб?ен унутраш?им борбама, Западни Чоу ни?е могао да издржи снажан притисак номадских племена са севера. Престоница династи?е Чоу премешта се око 720. п. н. е. у
Ло?анг
(сз. део провинци?е Хо-Нан).
[1]
Источни Чоу (720?221.п.н.е).
[
уреди
|
уреди извор
]
После пада Западног Чоуа, власт кра?ева те династи?е поста?е номинална. Кина ?е поде?ена на око 20 кнежевина и кра?евина. Период Источног Чоуа ?е непрекидна борба ?ихових династа.
[1]
Потчинивши остале, кра?ем 5. и почетком 4. века п. н. е. формира?у се три државе, познате у истори?и као
рату?у?е кра?евине
: ?и (Qi), Чу (Chu) и ?ин (Qin). ?ихова ме?усобна борба испуни?е послед?а два века владавине династи?е Чоу.
[1]
Западни Чоу ?е у основи био робовласничка држава. Касни?е, а нарочито у доба рату?у?их кра?евина, ве? се формира
феудално друштвено уре?е?е
. Не може се тачно одредити прелаз из ?едног у друго друштвено уре?е?е, ?ер су ме?усобно испреплетени кроз читаву владавину династи?е Чоу, ко?а, у основи представ?а источну деспоти?у (по речима
Фридриха Енгелса
), с ?асно израженом централизаци?ом власти у рукама кра?ева-деспота, на?пре (до 720. п. н. е.) на читаво? територи?и кинеске државе, а касни?е унутар по?единих кра?евина и кнежевина.
[1]
Организаци?а во?ске династи?е Чоу, ?ено наоружа?е и борбени поступци остали су, у основи, у оквирима претходне династи?е, само су усавршени. И да?е ?е главни извор во?не снаге село, али се сада тачно одре?у?е колико ?е ко?а општина дати ратника. Во?ска ?е организована по петорном систему. На?ве?а ?единица ?е одред (
cin
) ?ачине око 12.500 ?уди; састо?и се из пет
ши?а
. На?ма?а ?единица ?е оде?е?е (
u
) од 5 во?ника. Из неких извора се зак?учу?е да се читава во?ска постро?ава за борбу у облику великог квадрата, а да су се одреди унутар квадрата постро?авали у
каре
. Све ?е ве?и знача? бо?них двоколица, ко?е чине ударну снагу во?ске. Однос пешака и бо?них двоколица ме?а се у корист кола. ?едном приликом на 100.000 ?уди било ?е 10.000 двоколица: бро?ке се могу узети с резервом, али се доби?а однос изме?у ?уди и кола. Двоколице су обично четворопрежне и са 3 во?ника.
[1]
?едан гвоздени (лево) и два бронзана мача из
периода зара?ених држава
.
Знача?ан напредак у изради оруж?а омогу?ен ?е обрадом гвоздене руде. Први предмети изра?ени од гвож?а у Кини потичу из друге половине 6. века п. н. е. Челик се по?ав?у?е кра?ем наредног века. Врсту и сво?ства оруж?а наме?е борба са бо?ним двоколицама и против ?их. Изра?у?у се коп?а, секире са дугом дршком, дуги мачеви. Лук и стрела се усавршава?у.
[1]
У доба династи?е Чоу знатно се развило утвр?ива?е, као последица дугих ме?усобних ратова, а и непрекидних насрта?а ратничких номадских народа централне и североисточне Ази?е на богате кинеске области. Поред утвр?ива?а градова, гра?ене су и дуге утвр?ене лини?е. На?познати?а од ?их ?е
Кинески зид
, ко?и ?е почео да се гради за време династи?е Чоу. Има података и о кориш?е?у по?ске фортификаци?е. Утвр?ени градови наметнули су примену опсадне технике, нарочито покретних мостова и бацачких справа.
[1]
- ^
а
б
в
г
д
?
е
ж
з
и
?
к
л
?
м
н
?
о
п
Гажеви?, Никола (1972).
Во?на енциклопеди?а (к?ига 4)
. Београд: Во?ноиздавачки завод. стр. 323?324.