Владимир Дворникови? ( Северин на Купи , 28. ?ул 1888 ? Београд , 30. септембар 1956 ) био ?е ?угословенски филозоф и етнопсихолог. ^[1]

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Гимнази?у ?е поха?ао у Земуну и Сара?еву . Филозофи?у ?е студирао у Бечу од 1906 . код В. ?ерусалима и Фридриха ?одла, гд?е ?е и докторирао 1911 . године. Због про?угословенске ори?ентаци?е аустроугарске власти су га прогнале да ради у Биха?у где се тако окупила знача?на интелектуална елита. У Загреб долази 1918 . године где ради у Музичко? школи.

Хабилитирао за зва?е доцента с тезом ?Наука и филозофи?а“ на Филозофском факултету у Загребу где ?е предавао теоретску и практичну филозофи?у као суплент што ?е и за истори?у филозофи?е, док ?е редовни професор истори?е филозофи?е био од 1925 . до 1926 . кад ?е принудно пензионисан. Иако пензионисан са 38 година настав?а неуморно да држи предава?а у Бечу , Цириху и Прагу , укупно више од 400.

Поново налази запосле?е 1933 . као помо?ник министра просвете ?угослави?е, али поново бива пензионисан у ?есен 1934 . године. После рата ради као научни радник у неким комиси?ама при Савету за гра?евинарство, а 1953/54 као професор у сред?о? школи. Пошто ?е проглашен за реакционарног мислиоца дела му више нису штампана. Повремено се издржавао прода?у?и сво?е аквареле. Умро ?е у Београду 30. септембра 1956. године.

Доде?ен му ?е Орден Светог Саве IV степена. ^[1]

О раду [ уреди | уреди извор ]

Године 1939, ?е об?авио дело Карактерологи?а ?угословена у намери да истакне примарне одлике колективног карактера како ?угословенских народа тако и етничких група. У поре?е?у са сличном студи?ом ?ована Цви?и?а Дворникови? иде и да?е, ?ер сматра да поред ре?ефа и климе на формира?е етнопсихолошких категори?а утичу ?ош и антрополошки, психолошки и истори?ски фактори. Сматра да ?е динарски антрополошки тип репрезентативан за ??угословенског човека“. ^[2]

Основне карактеристике ?еговог уче?а су одбацива?е етнопсихологи?е и карактерологи?е као научних дисциплина опису?у?и их као популарну или полунаучну психологи?у раса, толико оми?ену у време пред Други светски рат у научним круговима накло?еним нацистичким иде?ама. Важно ?е напоменути да се служио кранилоги?ом, ко?а свакако не сто?и у никакво? корелаци?и са менталним карактеристикама становништва. Ме?утим, на?тежи напади на ово дело су уследили после Другог светског рата . Оно ?е проглашено безвредном компилаци?ом ко?а ?е штетна по сво?им тумаче?има ?угословенским народима. Посто?е миш?е?а да ?е ова? став резултат марксистичког приступа у анализи научног стваралаштва Дворникови?а, а да ?е научна верификаци?а дати другу слику вредности ?еговог рада. ^[3]

За свог живота ?е об?авио преко 400 радова, к?ига, расправа, есе?а и студи?а.

Дела [ уреди | уреди извор ]

• Борба иде?а , Београд (1936)
• Карактерологи?а ?угословена , Космос, Београд 1939; Просвета 1990; Просвета 2000.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Живко Мики?

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Карактерологи?а ?угословена - Глава 13, посве?ена раду
• Биографи?а Владимира Дворникови?а
• Карактерологи?а ?угословена, тре?и пут (?Време“ бр. 488, 13. ма? 2000) Архивирано на са?ту Wayback Machine (14. ма? 2006)