Ова? чланак садржи списак литературе , сродне писане изворе или спо?аш?е везе , али ?егови извори оста?у не?асни, ?ер нису унети у сам текст . Помозите у ?еговом побо?шава?у наво?е?ем прецизни?их извора. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Владимир ?ованови?
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1833-09-28 ) 28. септембар 1833.
Место ро?е?а	Шабац , Кнежевина Срби?а
Датум смрти	3. март 1922. ( 1922-03-03 )  ( 88 год. )
Место смрти	Београд , ?угослави?а
Држав?анство	Срби?е
Народност	српска
Религи?а	православна
Универзитет	Београдски Лице?
Професи?а	политичар, професор Политичке економи?е
Породица
Супружник	?елена ?ованови? ро?. М. Маринкови?
Деца	Слободан ?ованови? Правда М. Ристи?, ро?. ?ованови?
Политичка кари?ера
Политичка странка	Либерална странка
Мандати министар финанси?а 24. април 1876. године ? 21. октобар 1880. године. Претходник Милован ?анкови? Наследник Или?а Маргети? , Чедоми? Ми?атови?

Владимир ?ованови? ( Шабац , 28. септембар 1833 ? Београд , 3. март 1922 ) био ?е српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.

?ованови? ?е био министар финанси?а, потпредседник Државног савета, члан Сената (Гор?ег дома), професор Политичке економи?е на Велико? школи, идеолог Либерална странке, председник Српског ученог друштва и почасни члан Српске кра?евске академи?е

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Ро?ен ?е у Шапцу 28. септембра 1833 . године од оца Или?е ?ованови?а, ?урчи?е и ма?ке Ан?ели?е Спужи? ко?а ?е била ?ерка Осто?е Спужа , Кара?ор?евог во?воде.

Школовао се у родном Шапцу (где ?е завршио основну школу и полугимнази?у) ^[1] , Београду , где ?е завршио Лице?, и Немачко? , где ?е студирао агрономи?у. Економске науке учио ?е по познатом професору Вилхелму Рошеру , припаднику немачке истори?ске школе.

По повратку у Срби?у 1856. године, ук?учу?е се у либерални круг, коме припада?у и ?еврем Гру?и? , Милован ?анкови? , ?ован Белимаркови? , Алимпи?е Васи?еви? , Ранко Алимпи? и други.

На Светоандре?ско? скупштини , ?ованови? ?е био помо?ник секретара Гру?и?а и ?ована Или?а .

По повратку Обренови?а , Владимир ?е постао секретар Министарства финанси?а и, затим, уредник званичних Српских новина . Либералима ?е сметао Милошев патри?архални начин влада?а, али су веровали у наследника, кнеза Михаила . Ипак, ?ованови?а ускоро к?аз Милош протеру?е из зем?е. Пошто ?е Ко?а Милош умро, Владимир се кра?ем 1860. вра?а у Срби?у и опет улази у политику. Формирао ?е лист Народна скупштина, ко?и ?е убрзо угушен.

Због сукоба са Турцима око градова 1862. године, проводи у Енглеско? пола године 1862/63, ради придоби?а?а тамош?е публике за српску ствар. По повратку у зем?у преда?е економске предмете на Велико? школи ("политичку економи?у, финанси?е и политичку аритметику"). На скупу Друштва српске словесности ?ануара 1864. дошао ?е у сукоб са министром Костом Цуки?ем и остао без катедре, а следе?е две године провео ?е у Шва?царско? и ?ош шест углавном у Новом Саду. Тамо се на?више бавио новинарством, жестоко критику?у?и режим кнеза Михаила. Са Светозаром Милети?ем уре?ивао ?е ?Заставу“. Током путова?а упознао ?е Гледстона , Мацини?а , Херцена , Баку?ина , Кошута и друге славне личности.

Оженио се на св. ?ована, ?ануара 1868. године ?еленом (ро?. 1850), ?ерком Александре и Максима Маринкови?а, трговца из Новог Сада. Добио ?е сина Слободана ?ованови?а 3. децембра 1869. године, a ?ерку Правду ?уна 1871. године. Ова имена су тада први пут забележена код Срба. Био ?е то начин да искаже сво?е либерално опреде?е?е. Слободан ?ованови? ?е био ?едан од на?умни?их Срба свога времена и председник Српске кра?евске академи?е .

?едан ?е од оснивача У?еди?ене омладине српске , удруже?а основаног ради бу?е?а српске националне иде?е. По убиству кнеза Михаила, су?ено му ?е у Пешти за учеш?е у завери, али ?е ослобо?ен услед недостатка доказа. У Омладини око 1870. долази до сукоба изме?у Владимира и Светозара Маркови?а , т?. либерала и соци?алиста, и удруже?е се гаси.

Вра?а се у Срби?у 1872. године, покре?е лист Буду?ност и ради послове секретара у више министарстава.

Од средине 1872. Владимир ?ованови? са породицом живи у Београду, где 1875 . поста?е члан Народне скупштине. Априла 1876. године поста?е министар финанси?а у влади чи?и ?е задатак ослободилачки рат с Турцима . Кредит у иностранству ни?е било могу?е добити, па су преостали принудни за?ам у зем?и и реквизици?е. Други рат 1877/78. финансирала ?е Руси?а , ко?а ?е и сама заратила са Турском, па ?е све ишло много лакше. Губи место министра када предлаже порез на трговце, како би исплатио ратне дугове. Министар ?е кратко и 1880, а цела либералска влада пада на пита?у трговинског уговора са Аустроугарском .

Жесток ?е критичар следе?е, напред?ачке владе. Узастопно ?е биран за председника Српског ученог друштва , али ни?е изабран у Академи?у наука када ?е формирана 1886. године. Почасни члан Српске кра?евске академи?е постао ?е 10. фебруара 1892.

После абдикаци?е кра?а Милана 1889 . дугогодиш?и ?е члан Државног савета . Умро ?е 3. марта 1922 . у Београду, дочекавши сво? идеал ? у?еди?ено Српство.

?една улица у самом центру града Шапца носи ?егово име као се?а?е на овог знаменитог ро?еног Шапчанина.

Иде?е [ уреди | уреди извор ]

За либералну групу ко?о? ?е припадао, али и пона?више за Владимира ?ованови?а основне тачке програма сводиле су се на свето тро?ство науке, слободе и наци?е.

Наука ?е давала, како ?е веровао Владимир, критички инструментари?ум ко?им ?е се анализирати посто?е?е институци?е и показати сва ?ихова слабост и неутеме?еност у разуму. Либерали су били прави заступници просветите?ског рационализма и увере?а у велику спозна?ну снагу разума у проница?у свих, па и на?суптилни?их пита?а као што су она верска или морална. Тако су тежили не само да научно докажу нева?алост политичког поретка у Срби?и , ве? и да конструишу други, ко?и би био заснован на послед?им достигну?има науке, а она ?е, веровали су, говорила у прилог слободе. Тако Владимир каже: “ ?еднакост у слободи, или слободу ?еднаку за све и за свакога, наука освештава као основно начело у природноме закону друштва ”. Очигледно ?е да ?е Владимирово схвата?е о науци било знатно другачи?е од савременог и да се тада ни?е радило о науци у строгом смислу, ве? о из?едначава?у сопствене политичке филозофи?е са науком. Изгледа да му ?е недово?ном изгледала одбрана либералних принципа класичним аргументима, па ?е тражио неко ?аче или увер?иви?е средство. Ако, дакле, наука нешто каже, онда спора више не може бити.

Савременом либерализму, после неуспеха конструктивистичких покуша?а током послед?а два века истори?е, ни?е блиско велико ?ованови?ево повере?е у снагу разума и из тога изведену иде?у да ?е могу?е и добро засновати друштвене и државне институци?е на разуму и грандиозним схемама. Више повере?а има се у углавном спонтани, органски разво? институци?а, заснован на децентрализовано? активности ?уди и селекци?и институци?а на “тржишан” начин.

Слобода ?е за ?ованови?а била на?виши идеал и вредност и теме? индивидуалног и друштвеног живота. “ Свако ста?е ко?е ?е противно слободи, у коме они што се налазе у друштву не би смели да изразе сво?у сопствену природу, да разви?у сво? ум, сво?у савест и сво?у во?у, било би одрица?е права и дужности што се изводе из саме природе човека и друштва, и што су ?еднаки за све ?уде и народе ”. Сваки човек ?е, по ро?е?у и ?еднаком праву, способан да ужива слободу и брине се о себи, свом разво?у и сво?о? буду?ности. Слободе су оне класичне политичке - право на живот, имовину, миш?е?е и изражава?е миш?е?а (и слободу штампе), удружива?е, крета?е, гласа?е и слично.

?еднакост ?е ?ованови? тако?е схватао на класичан начин ? као ?еднакост у слободи. Како ?е сам рекао, залагао се за “ ?еднакост у слободи, што се и правда зове ”, веру?у?и да “? еднакост у друштву само се слободом опреде?у?е ”. Тиме се, у ствари, заложио за схвата?е да ?еднакост означава ?еднакост пред законом, а не ?еднакост доходака или имовине, како су уверавали соци?алисти.

Национално пита?е ?ако ?е прирасло срцу Владимира ?ованови?а. Био ?е добар Србин и ?едан од на?ве?их родо?уба свога времена. За ?ега ни?е било дилеме да ли могу за?едно да иду снажни национални осе?а?и и залага?е за либералне иде?е. Веровао ?е да се у првом случа?у ради о борби за спо?аш?у слободу, а у другом за унутраш?у и да противреч?е не посто?и. Био ?е то либерални манцини?евски национализам, заснован на начелу праведне борбе за национално ослобо?е?е, а без импери?алистичких намера према другима. “ Народност ?е вечна ?убав за слободу и за право и за напредак... она ?е узор човечанског усавршава?а у свом роду и братске ?еднакости ме?у ?удима ” и “ етапа у приближава?у светском братству ”, проповедао ?е Владимир.

Српски народ био ?е за Владимира оличе?е свега на?бо?ег, ?една идеализаци?а ко?а тешко да ?е имала утеме?е?е у стварности. Србенда ?уби слободу и просвету, тражи да државна управа буде што прости?а и ?евтини?а, жели да сво? хлеб ?еде у зно?у лица свог и да буде у складу са самим собом и светом, уздиже дух народни и диви се слави предака, не сме?е с ума бра?у ко?а цвиле под ту?инским ропством, бори се за слободу и ?еднакост... Како рече Слободан ?ованови? за оца, “ та ?е слика имала бити доказ да Срби има?у услова за сво?у властиту културу и за слободан политички живот ”. Веровао ?е да ?е патриотизам велика духовна снага, ко?а се само политичким слободама може пробудити. “Он ?е толико полагао на патриотизам и ?унаштво српскога народа, да се неки пут чинило да он више живи у народним песмама него у стварности”. Отуда и ?егов велики ангажман у Омладини и касни?е учеш?е у ратно? влади.

Одре?ену противречност изме?у идеализоване слике српског народа и ?еговог стварног изгледа тих децени?а Владимир ?е об?аш?авао извесним ма?ком зна?а. Стога ?е на либералном бар?аку реч просвета била исписана златним словима. Када се српски народ образу?е, тада ?е до пуног изража?а до?и све ?егове природне, културне и политичке (патри?архалне) врлине.

Заним?ив ?е ?едан ?ованови?ев разговор са кнезом Михаилом, не само као слика ?иховог односа, ве? и иде?а о политичким приликама у Срби?и. Владимир ?е разлагао како ?е народу потребна политичка слобода, ук?учу?у?и и опозици?у и слободу штампе, и како ?едино она може донети толико потребан напредак. Михаило ?е видео ствари сасвим другачи?е: тврдио ?е да се ?едно? скупштини састав?ено? од неписмених се?ака не може дати власт као енглеском парламенту и да се шачици српских интелектуалаца, набро?ао их ?е дванаест, не сме прилаго?авати политички систем зем?е. Уверавао ?е Владимира и да Срби?а нема времена да чека да просвета просветли народ, у складу са либералним плановима, ве? да ?е потребна снажна, паметна и брижна централна управа. Била ?е то класична расправа изме?у конзервативца и либерала у неразви?ено? зем?и.

Како ?е рекао Владимиров син Слободан, идеализам Владимиров и ?егових истомиш?еника био ?е велики и патио ?е од ма?ка реализма. Чинило им се да ?е заиста могу?е све оно што ?е ?ихово резонова?е, уз помо? “науке”, показало за тачно. Занемаривали су посто?е?е знатне препреке, односно ума?ивали ?ихов домаша?. И заиста, чита?е текстова Владимира ?ованови?а доноси осе?а? превеликог доктринарства, осе?а? ?едне схеме ко?а има мало живота у себи и кроз ко?у поприлично дува и на теори?ском плану.

Владимир ?е био демократа. Често ?е говорио и писао, осла?а?у?и са превасходно на Милову Представничку владу, о потреби да свака власт буде заснована на општо? народно? во?и. Предност ?е давао републиканском уре?е?у, али ?е прихватао и уставно монархи?ско. Срби?а би требало, по ?ованови?у, да постане “строго уставна и демократи?ско-представничка држава, у ко?о? би права и дужности, слобода и одговорност, наука и правда за све и за свакога били ?еднако у?амчени”. Ипак, либерали су, мада Владимир у ма?о? мери, били више слобод?аци него демократе. Веровали су да би народ ипак требало да води интелигенци?а. Владимиру ?е велики узор био британски парламентаризам, где влада демократи?а, али и где гор?и дом умерава претерива?а до?ег и пружа прилику вишим сло?евима да, у општем интересу, утичу на послове.

Владимир ?ованови? ?е формулисао политички програм либералне странке, ко?и ?е истовремено био и ?егов:

1. Национална сувереност, а на основу народног “права да слободно и независно одре?у?е себе и сво?у судбу” и да не трпи “страно меша?е” “у дома?е односе и послове”.
2. Уставност, као “слободан израз народне во?е” изражен кроз слободно изабрану народну скупштину.
3. Уставна монархи?а, не као израз на?бо?ег државног уре?е?а ве? као слободан избор народа на Светоандре?ско? скупштини.
4. Министарска одговорност пред народном скупштином, као ?емство политичке слободе.
5. Слобода штампе, као услов политичких слобода и либералних реформи.
6. Пореско и бу?етско право народне скупштине, као ?ако средство ограничава?а сваке власти од стране скупштине.
7. ?амче?е личне, религиозне, економске и политичке слободе, “као основе напредног физичког, умног и моралног развитка народног”.
8. Рад за опште добро, ради постиза?а “државног ?единства и ?авног реда”.
9. Позитивна спо?на политика, заснована на “братско? уза?амности ме?у народима” и усмерена на стица?е симпати?а за српски народ.

Владимир ?ованови? био ?е под утица?ем иде?а француске револуци?е и француских писаца либералне ори?ентаци?е ( Монтеск?е , Констан , Токвил , Басти?а ), али и, ?ош више, енглеских мислилаца, пре свега Мила и Спенсера . На ?ега ?е пуно у практични?ем, политичком ангажману утицао итали?ански револуционарни националиста Мацини .

Владимир ?е био начелан човек. Борио се на више фронтова ? за политичке слободе, за националну иде?у, за просвету народа, за демократи?у, за штед?у и унапре?е?е економи?е. Иако у практичном раду ни?е имао пуно успеха, оста?е запам?ен као главни идеолог либералне стру?е свога времена.

Главно дело му ?е Политички речник , чи?и ?е само први део (одреднице А-Д) об?ав?ен 1872. године. Написао ?е и ве?и бро? радова о националном пита?у, економи?и и финанси?ама, по?ско? привреди и слично. У ?егово? заоставштини остало ?е у рукопису обимно мемоарско дело Успомене , ко?е ?е об?ав?ено 1989. године.

Метеоролошки рад [ уреди | уреди извор ]

Владимир ?ованови? ?е ?едно време био управник Топчидерске економи?е. Захва?у?у?и ?ему у Економи?и ?е 1858. године инсталирана метеоролошка станица , ко?а ?е радила у оквиру тек успостав?ене мреже метеоролошких станица Срби?е Владимира ?акши?а . Много се заинтересовао за метеоролошку проблематику па ?е написао и први дома?и метеоролошки у?беник, под називом ?Климатологи?а“. Об?ав?ен ?е 1863. године као први прилог XVII свеске ?Гласника Друштва србске словесности“ - има 182 странице.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

• 
  Новине Србске, лист у уредништву В. ?ованови?а
• 
  Слободан ?ованови? , син Владимира ?ованови?а.
• 
  Владимир М. ?ованови? , угледни песник, сестри? В. ?ованови?а

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Либерална странка (Срби?а)
• Либерализам у Срби?и

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Владимир ?ованови?: Миси?а Николе Паши?а у Софи?и 1889. године
• Лични фонд у Истори?ском архиву Београда
• Биографи?а на са?ту САНУ
• Об?ав?ен рукопис о оцу Слободана ?ованови?а (?Политика“, 20. ?ун 2011)
• Лазар Слепчев - ?Либерализам Владимира ?ованови?а