Витез

Витезови
Византи?ска ко?ица
Турска ко?ица

Македонска ко?ица
Ко?ица у старо? Грчко?
Римска ко?ица
Перси?ска ко?ица

Кра?евске и племи?ке титуле
	Цар и царица
	Кра? и кра?ица
	Поткра? и поткра?ица
	Надво?вода и надво?втки?а
	Инфант и инфанта
	Велики во?вода и велика во?вотки?а ; велики принц и велика принцеза
	Во?вода и во?вотки?а
	Принц и принцеза
	Маркиз и Маркиза ; маркиз и маркиза
	Маркгроф и маркгрофица
	Гроф и грофица ; Гроф и грофица ;
	Виконт и виконтеса
	Барон и баронеca ;
	Баронет и баронета ;
	Витез и дама ;
	Ова кути?а: прикажи ; разговор ; уреди ;

Витез ?е у прошлости (пре свега у сред?ем веку ) био ратник ко?и ?е следио племи?а или племи? ко?и ?е следио кра?а . ^[1]^[2]^[3] Данас се, у неким зем?ама, титулу витеза доде?у?е монарх . У Велико? Британи?и и неким другим зем?ама Комонвелта витезови се ослов?ава?у са сер . Витештво потиче од грчких hippeis и hoplite (?ππε??) и римских ко?ица и центуриона класичне антике . ^[4]

У раном сред?ем веку у Европи , витештво ?е доде?ивано ратницима на ко?у . ^[5] Током високог сред?ег века , витештво се сматрало класом нижег племства . До касног сред?ег века , чин ?е постао повезан са идеалима витештва , кодексом понаша?а савршеног дворског хриш?анског ратника. Често ?е витез био вазал ко?и ?е служио као елитни борац или телохраните? лорда, уз пла?а?е у виду зем?ишних поседа. ^[6] Господари су имали повере?е у витезове, ко?и су били вешти у борби на ко?има . Витештво у сред?ем веку било ?е уско повезано са ко?аништвом (а посебно надмета?ем ) од свог настанка у 12. веку до коначног процвата као мода ме?у високим племством у Во?водству Бургунди?е у 15. веку. Ова веза се огледа у етимологи?и витештва , кавалира и сродних термина. У том смислу, посебан престиж ко?и се прида?е ко?аницима у хриш?анском свету налази паралелу у фуруси?и у исламском свету. Крсташки ратови су довели различите во?не витешке редове у први план одбране хриш?анских ходочасника ко?и путу?у у Свету зем?у . ^[7]

У касном сред?ем веку, нове методе ратова?а почеле су да класичне витезове у оклопу чине застарелим, али су титуле остале у многим зем?ама. Свети римски цар Максимили?ан I се често поми?е као ?послед?и витез“ у том погледу. ^[8]^[9] Идеали витештва су популаризовани у сред?овековно? к?ижевности , посебно у к?ижевним циклусима познатим као Матери?а Француске , ко?и се односе на легендарне пратиоце Карла Великог и ?егове во?нике , паладине , и Матери?а Британи?е , ко?и се односе на легенду о Кра?у Артуру и ?еговим витезовима округлог стола .

Данас, одре?ени бро? витешких редова и да?е посто?и у хриш?анским црквама , као и у неколико истори?ски хриш?анских зема?а и ?ихових бивших територи?а, као што су римокатолички Суверени малтешки ред , шпански Ред Санти?ага , протестантски Ред Светог ?ована , као и енглески Ред подвезице , шведски Кра?евски ред Серафима и ред Светог Олава . Посто?е и династички редови попут Реда златног руна , Реда Британске импери?е и Реда Светог ?ор?а . У модерним временима ово су ордени ко?и су усредсре?ени на доброчинство и гра?анску службу, и више нису во?ни редови. Сваки од ових редова има сво?е критери?уме за подобност, али витештво генерално доде?у?е шеф државе , монарх или прелат одабраним особама да би признали неко заслужно достигну?е, као у британском систему почасти , често за служе?е Цркви или зем?и. Савремени женски еквивалент у енглеском ?езику ?е Дама . Витешко зва?е и зва?е се традиционално сматра ?едним од на?престижни?их награда ко?е ?уди могу добити. ^[10]

Корени [ уреди | уреди извор ]

На?стари?и познати ре?еф на коме ?е приказан витез, из Сасаниде, близу Керманшаха , Иран

По?ам витез се први пут ?ав?а у старом Риму ( лат. equites ). Витез ?е на?чеш?е описиван као слуга Круне и Бога , мада ?е тако?е веома често и богати млади племи?.

Фигура витеза из Перси?е ?е довела до теори?е по ко?о? су сред?овековни витезови апсорбовали многе традици?е ко?е су до ?их дошле из Перси?ско-византи?ских ратова .

У сред?ем веку, термин витез се односио на опрем?еног наоружаног во?ника. Изворно, витезови су били ратници на ко?има, али се титула касни?е почи?е везивати за племство и соци?ални статус, пона?више због цене опреме за ко?аника. Сама француска реч шевали?е и немачка реч ритер за витеза вуче корене од старофранцуске и старонемачке речи за ко?аника.

На почетку ко?аници нису били толико важни у рату, ?ер су пешаци били на?важни?и у свим северноевропским арми?ама. Током времена ко?ица ?е доби?ала све ве?и знача? у во?но? тактици европских арми?а . ?едан од разлога ?е био та? што су пешаци у борби у знатно непово?ни?ем положа?у у односу на ко?ицу.

Витезови у феудалном систему [ уреди | уреди извор ]

Витезови и витештво су блиско повезани са феудалним системом . На територи?и данаш?е Француске , посто?ала ?е друштвена организаци?а у ко?о? су ратници били посебна соци?ална група ко?а ?е уместо у новцу, кога никад ни?е било дово?но, били пла?ани у зем?и. Прошире?ем тих има?а наста?ала су феудална доба. За витезове су радили кметови-зависни се?аци ко?и су производили храну. Кра? ?е могао да скупи витезове због неког во?ног похода или одбране зем?е.

После неког времена кра?еви су желели да поседу?у ста?а?у во?ску ко?а би им била стално на располага?у и ко?у би могли користити у дуготра?ним походима. Та во?ска би била и професионална, а самим тим и ло?ални?а владару.

Ратна опрема [ уреди | уреди извор ]

По правилу, витез ?е био ратник вишег или нижег племства, ко?аника, ко?и ?е поред ко?а поседовао и ратну опрему. Опрема витеза састо?ала се из офанзивног оруж?а т? оруж?а за напад коп?а, мача, буздована, лука и стреле и дефанзивног т? одбрамбеног оруж?а оклопа, шлема, штита. Док су мач, коп?е и лук у суштини по свим Европским зем?ама били исти, дефанзивно оруж?е ?е варирало. Тако рецимо ?едан од првих оклопа ко?и се по?авио са Истока и ушао у употребу ?ош у доба Келта ?есте верижни панцир или бр?и?а. Пракса код неких витешких редова ло?алних Католичко? цркви била ?е да витез преко верижне кошу?е став?а тунику са грбом, као што ?е бела туника са црвеним крстом за крсташе или бела туника са црним крстом за тевтонце. Тако?е су Енглеска и Француска властела носили тунике са грбовима. Пракса ноше?а туника са грбовима ?е била везана за Католички ори?ентисану сферу ратника. Касни?е се разви?а?у прво кр?ушт оклоп, а потом и пуни оклоп ко?и ?е сво?у прву примену нашао кра?ем 14. века. Витезови су тако?е носили авaнеле, верижне капу?аче ко?е су биле причврш?ене за шлем и опуштено висиле преко рамена штите?и врат. Потпуно оклоп?ен витез од главе до пете у оклопу наста?е у 15. и 16. веку. У састав ратне опреме витеза улазио ?е 1.заштита за главу и врат оклоп за главу-шлем- у почетку отворени конусни, германски шлем са штитником за нос, потом од 13. века велики затворени котласти шлем, а потом од средине 14. века (1350?1450.) басцинет са визиром- и штитник за врат горжет, 2.грудни оклоп кирас, бедрени штитник куис, 3.заштита за руке у виду оклопа за руке манифер, челичну рукавицу гаунтлет, штитник за лакат кутер, оклоп за раме полдрон 4.заштита за ноге оклоп за ноге т? челичну ципелу сабатон, штиник за колена пулен, штитник за потколеницу звану грев. Посебна опрема чинила ?е оклоп за ко?а бард чи?и се део за главу звао шафрон. ^[11]

Правила [ уреди | уреди извор ]

Витез ?е морао да се придржава стриктним правилима понаша?а. Идеали витезова су били витешке врлине; код по коме су били под заклетвом, мада ?е то чеш?е део романтичне легенде него што ?е то било у стварности. Ти кодекси понаша?а су били пропагирани од стране цркве, ко?а ?е промовисала идеале доброчинства ?е покушавала да витезове претвори у ратнике за хриш?анство .

Промене [ уреди | уреди извор ]

Промене у во?но? тактици, као што ?е кориш?е?е дугих пешади?ских копа?а у густом стро?у, у чему су пред?аличи Шкоти и Шва?царци, ума?иле су знача? витеза. Прави кра? витези су доживели кориш?е?ем барута и ватреног оруж?а .

Почасти: савремена примена [ уреди | уреди извор ]

Титула витез се ?ош увек користи у:

У?еди?еном Кра?евству и неким зем?ама Комонвелта
У неким европским зем?ама, као што ?е Холанди?а . На холандском витез се каже ridder , титула ?е нпр. Ridder in de Orde van Oranje-Nassau
Малези?а
Та?ланд

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Оклоп витезова у музе?у Ермитаж, оклоп представ?а Западноевропског витеза из 15. века
Витез на ко?у
Витез на ко?у
Немачки дубоки котласти витешки шлем
Руски шлем
Турски шлем
Англо Саксонски шлем
Басцинет
Витез у ратно? опреми
Илустраци?е витезова

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ Almarez 1999 , стр. 202
^ Diocese of Uyo . El-Felys Creations. 2000. стр. 205. ISBN 9789783565005 .
^ Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-? . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2112-3 .
^ Paddock, David Edge & John Miles (1995). Arms & armor of the medieval knight : an illustrated history of weaponry in the Middle Ages (Reprinted. изд.). New York: Crescent Books. стр. 3. ISBN 0-517-10319-2 .
^ Clark , стр. 1
^ Carnine, Douglas; et al. (2006). World History: Medieval and Early Modern Times . USA: McDougal Littell. стр. 300 ?301. ISBN 978-0-618-27747-6 . ? Knights were often vassals, or lesser nobles, who fought on behalf of lords in return for land. ”
^ ?Crusades” . History . 21. 2. 2020 . Приступ?ено 11. 3. 2022 . ? The Crusades set the stage for several religious knightly military orders, including the Knights Templar, the Teutonic Knights, and the Hospitallers. These groups defended the Holy Land and protected pilgrims traveling to and from the region. ”
^ ?Der letzte Ritter“: 500. Todestag von Kaiser Maximilian I.
^ Sabine Haag "Kaiser Maximilian I.: Der letzte Ritter und das hofische Turnier" (2014).
^ Mason, Christopher (13. 10. 2015). ?Has Being Knighted Lost Its Prestige?” . Town & Country . Приступ?ено 11. 3. 2022 .
^ Мишел Ба?ем, Оруж?е и оклопи,стр.26,27,28,29,30

Литература [ уреди | уреди извор ]

Almarez, Felix D. (1999). Knight Without Armor: Carlos Eduardo Castaneda, 1896-1958 (на ?езику: енглески). Texas A&M University Press. стр. 202. ISBN 9781603447140 .
Arnold, Benjamin. German Knighthood, 1050-1300 . Oxford. German Knighthood, 1050-1300 . Clarendon Press. 1985. ISBN 978-0-19-821960-6 . LCCN 85-235009
Bloch, Marc. Feudal Society , 2nd ed. Translated by Manyon. London: Routledge & Keagn Paul, 1965.
Bluth, B. J (2001). Marching with Sharpe . London: Collins. ISBN 978-0-00-414537-2 .
Boulton, D'Arcy Jonathan Dacre. The Knights of the Crown: The Monarchical Orders of Knighthood in Later Medieval Europe, 1325?1520 . 2d revised ed. Woodbridge, UK. The Knights of the Crown: The Monarchical Orders of Knighthood in Later Medieval Europe, 1325-1520 . Boydell Press. 2000. ISBN 978-0-85115-795-5 .
Bull, Stephen (1991). An Historical Guide to Arms and Armour . London: Studio Editions. ISBN 978-1-85170-723-2 .
Carey, Brian Todd; Allfree, Joshua B; Cairns, John. Warfare in the Medieval World , UK: Pen & Sword Military, June. Carey, Brian Todd; Allfree, Joshua B.; Cairns, John (2006). Warfare in the Medieval World . Pen & Sword Military. ISBN 978-1-84415-339-8 .
Church, S. and Harvey, R. (Eds.) (1994) Medieval knighthood V: papers from the sixth Strawberry Hill Conference 1994. Boydell Press, Woodbridge
Clark, Hugh (1784). A Concise History of Knighthood: Containing the Religious and Military Orders which have been Instituted in Europe . London.
Edge, David; John Miles Paddock (1988). Arms & Armor of the Medieval Knight . Greenwich, CT: Bison Books Corp. ISBN 978-0-517-10319-7 .
Edwards, J. C. "What Earthly Reason? The replacement of the longbow by handguns." Medieval History Magazine , Is. 7, March 2004.
Embleton, Gerry (2001). Medieval Military Costume . UK: Crowood Press. ISBN 978-1-86126-371-1 .
Forey, Alan John (1992). The Military Orders: From the Twelfth to the Early Fourteenth Centuries . Basingstoke, Hampshire, UK: Macmillan Education. ISBN 978-0-333-46234-8 .
Hare, Christopher. Courts & camps of the Italian renaissance . New York: Charles Scribner's Sons, 1908. LCCN 08-31670
Kaeuper, Richard and Kennedy, Elspeth The Book of Chivalry of Geoffrey De Charny: Text, Context, and Translation. 1996.
Keen, Maurice. Chivalry . Yale University Press, 2005.
Laing, Lloyd; Laing, Jennifer (1996). Medieval Britain: The Age of Chivalry . New York: St. Martin's Press . ISBN 978-0-312-16278-8 .
Oakeshott, Ewart (1998). A Knight and his Horse (2nd изд.). Chester Springs, PA: Dufour Editions. ISBN 978-0-8023-1297-6 . LCCN 98-32049
Robards, Brooks (1997). The Medieval Knight at War . London: Tiger Books. ISBN 978-1-85501-919-5 .
Shaw, William A. (1906). The Knights of England: A Complete Record from the Earliest Time . London: Central Chancery. . . Republished Baltimore: Genealogical Publishing Co.. 1970. ISBN 978-0-8063-0443-4 . LCCN 74-129966
Williams, Alan. "The Metallurgy of Medieval Arms and Armour", in Companion to Medieval Arms and Armour . Nicolle, David , ed. . Woodbridge, UK: Boydell Press. 2002. ISBN 978-0-85115-872-3 . LCCN 2002-3680

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

?Гравуре у стени Сасанидског кра?а“

[Almarez1999-1] Almarez 1999 , стр. 202

[Uyo2000-2] Diocese of Uyo . El-Felys Creations. 2000. стр. 205. ISBN 9789783565005 .

[британика_2-3] Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. В-? . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 64. ISBN 86-331-2112-3 .

[4] Paddock, David Edge & John Miles (1995). Arms & armor of the medieval knight : an illustrated history of weaponry in the Middle Ages (Reprinted. изд.). New York: Crescent Books. стр. 3. ISBN 0-517-10319-2 .

[5] Clark , стр. 1

[douglas-6] Carnine, Douglas; et al. (2006). World History: Medieval and Early Modern Times . USA: McDougal Littell. стр. 300 ?301. ISBN 978-0-618-27747-6 . ? Knights were often vassals, or lesser nobles, who fought on behalf of lords in return for land. ”

[7] ?Crusades” . History . 21. 2. 2020 . Приступ?ено 11. 3. 2022 . ? The Crusades set the stage for several religious knightly military orders, including the Knights Templar, the Teutonic Knights, and the Hospitallers. These groups defended the Holy Land and protected pilgrims traveling to and from the region. ”

[8] ?Der letzte Ritter“: 500. Todestag von Kaiser Maximilian I.

[9] Sabine Haag "Kaiser Maximilian I.: Der letzte Ritter und das hofische Turnier" (2014).

[Mason2015-10] Mason, Christopher (13. 10. 2015). ?Has Being Knighted Lost Its Prestige?” . Town & Country . Приступ?ено 11. 3. 2022 .

[11] Мишел Ба?ем, Оруж?е и оклопи,стр.26,27,28,29,30

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел С?еди?ене Државе Летони?а ?апан Чешка
Остале	Енциклопеди?а Британика