Ова? текст ?е правило или смерница , предлог за правило или смерницу , есе? или страница помо?и Википеди?е на српском ?езику коме ?е потребно следе?е сре?ива?е.  PREVESTI SA ENGL. VIKIPEDIJE . ?За више информаци?а погледа?те како изгледа текст правила или смернице на Википеди?и на енглеском ?езику.

Доктрина поштене или правичне употребе ( fair use ) ?е институци?а закона о ауторским правима С?еди?ених Америчких Држава ко?а омогу?ава законито, нелиценцирано ук?учива?е цитата или матери?ала зашти?ених ауторским правима у дело другог аутора. Ова? термин ?е ?единствен за С?еди?ене Државе; сличан принцип fair dealing (правично рукова?е) ?е познат у неким другим државама. Закон о регистрованим заштитним знаковима ( trademark ) САД тако?е позна?е доктрину истог имена, мада не и садржа?а (та доктрина се заправо знатно разлику?е од ове).

Смисао поштене употребе ?е да бо?е илустру?е чланак, али не и да га украшава. Пре него што пожелите да поша?ете неку слику под поштеном употребом, размислите колико она уопште доприноси чланку.

Буду?и да посто?и нам?ерна двосмисленост у вези са поштеном употребом , често ?е погрешно схва?ена. Сли?еде неки од прим?ера, уобича?ених заблуда са об?аш?е?ем.

Д?ело ?е ве? зашти?ено ауторским правима стога се може користити под условима о поштено? употреби. [ уреди | уреди извор ]

Поштена употреба ?е скуп услова под ко?има се зашти?ено д?ело може користити без дозволе. Ти услови су нам?ерно двосмислени. Они омогу?ава?у некоме да користи д?ело ако тиме не угрожава аутора, само д?ело и власника/е ауторских права, или ако се сматра да такво кориште?е може дони?ети неку врсту добробити аутору у смислу промоци?е и сл. Ако д?ело ни?е зашти?ено (значи нико не пос?еду?е ауторска права над д?елом - предато ?е у ?авно власништво), онда се може користити без осврта?а на ауторска права и услове о поштено? употреби.

Став?а?у?и до зна?а пори?екло д?ела и податке о аутору, д?ело се може користити. [ уреди | уреди извор ]

Може помо?и али ни?е дово?но само за себе. На прим?ер, сам чин плагира?а ?е предмет ко?им се бави професионална етика а не закони о ауторским правима чи?и ?е задатак да заштите одре?ено створено д?ело али не и иде?е. Ни?е сигурно да нисмо прекршили ауторска права ако дословно не цитирамо неко д?ело или га модифику?емо за наше потребе. ?едноставно можемо прекршити ауторска права д?ела ко?е ни?е зашти?ено ако то д?ело долази из извора ко?и ?есте зашти?ен.

У некомерци?алне сврхе, д?ело се безусловно може користити поштеном употребом. [ уреди | уреди извор ]

Нетачно. Могу?е ?е да посто?и нека врста мотива (д?ело се користи за личну, или било ко?у другу врсту користи), гд?е се аутору или власнику ауторских права могу угрозити новчани приходи од тог д?ела.

Недостатак података о заштити ауторских права значи да ?е д?ело у ?авном власништву. [ уреди | уреди извор ]

То ни?е уви?ек правило. На прим?ер: у законима САД , ко?и важе од 1. марта 1989. г., ауторска права се аутоматски прим?е?у?у на новостворена д?ела. Д?ела ко?а су створена, у периоду изме?у 1. ?ануара 1978. и 1. марта 1989. г., потребно ?е при?авити у надлежним институци?ама, да ?е д?ело под заштитом или подложно рестрикци?ама ауторских права. Ме?утим, ни?е потребно регистрова?е, чиме се отежава установ?ава?е пори?екла и аутора.

• Википеди?а:Критери?уми за неслободни садржа?
• Поштена употреба