Право вета у Савету безбедности Организаци?е у?еди?ених наци?а има пет сталних чланица Савета безбедности , ко?е им омогу?ава да спрече усва?а?е било ко?е резолуци?е.

Сваки члан Савета безбедности има само ?едан глас. Одлуке по процедуралним пита?има се доносе потврдним гласом деветорице чланова, а одлуке по мериторним пита?има потврдним гласом деветорице, али ук?учу?у?и ту и гласове сталних чланица што значи да вето било ко?ег члана може да спречи доноше?е одлуке.

Право вета ?е контроверзно. Подржаваоци га сматра?у промотером ме?ународне стабилности, чеком против во?них интервенци?а и критичним браником против доминаци?е ?едне велике силе (нпр. С?еди?ених Америчких Држава ). Критичари кажу да ?е вето на?недемократски?и елемент у Организаци?и у?еди?ених наци?а, као и главни разлог нереагова?а на ратне злочине и злочине против човечности , пошто ефективно спречава акци?е ОУН против сталних чланица и ?ихових савезника.

Од оснива?а Организаци?е у?еди?ених наци?а, СССР односно Руси?а , употребила ?е на?више пута право вета (124), С?еди?ене Америчке Државе 82, Велика Британи?а 32, Француска 18 и Кина 6 пута. СССР ?е на?више посезао правом вета за време Хладног рата, па су чак и ?егови на?познати?и министри спо?них послова В?ачеслав Молотов и Андре? Громико били добили надимке Господин вето и Господин ?ет . Током Коре?ског рата представник СССР ни?е присуствовао седницама Савета безбедности што се сматрало улага?ем вета, па да би се то избегло изгласана ?е Резолуци?а У?еди?ени за мир . СССР ?е тако?е захтевао и да све бивше сов?етске републике има?у засебне столице, чему се САД противио. САД су углавном улагале вето бране?и Израел и на одлуке ко?има се осу?ивало понаша?е израелских во?ника и критиковала политика Израела. Француска ?е употребила вето у случа?у независности Коморских острва и отцеп?е?а острва Ма?от . Тако?е ветирала ?е резолуци?у из 2003. године о интервенци?и на Ирак .

Вето у Савету безбедности У?еди?ених наци?а на Викимеди?ино? остави .