Неутрална тачка гледишта овог чланка ?е оспорена . Релевантна расправа се може прона?и на страници за разговор . Не укла?а?те ову поруку док се стекну услови за то. ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Велика Ма?арска ( ма?. Nagy-Magyarorszag ) ?е политички концепт ко?и заговара идеологи?а иредентиста у Ма?арско? ко?и теже ка повратку на границе Кра?евине Ма?арске (Magyar Kiralysag) и обухвата?у свих Ма?ара у ?едну за?едничку државу, као и припа?а?у Ма?арско? територи?а сад ве? насе?ених ве?инским нема?арским становништвом, ко?и су били у склопу Ма?арске Кнежевине изме?у 895. и 1001. године, након тога Кра?евине Ма?арске изме?у 1001. и 1526. године, као и изме?у 1882. и 1918 . године у оквиру Аустроугарске монархи?е .

Разво? ма?арске великодржавне иде?е [ уреди | уреди извор ]

Ма?арска великодржавна иде?а до 1867. [ уреди | уреди извор ]

Првобитна угарска држава почивала ?е на лабавом савезу номадских ратника, ко?и су на простор сред?е Европе дошли са истока, а мисли се да им ?е првобитна посто?бина била источно од планине Урал . Номади су били опште познати под именима Угри, Ма?ари, Турци, итд, али ?е вероватно било и других народа у ?иховим редовима. Насе?ава?е ових номадских народа и учврш?ива?е ?ихове власти у Панонском басену био ?е дуготра?ан процес. Ни?едан датум не може се ?асно одредити као прекретница, али, ве?ина Ма?ара током истори?е ни?е сматрала датум оснива?а много битним. Ме?утим, када ?е модерни ма?арски национализам почео ?ако да се испо?ава кра?ем 19. века, иде?а датума оснива?а постала ?е битна. Напослетку, изабрана ?е година 896. Наредних векова по оснива?у Кра?евине Угарске у 9. веку угарски владари учврш?ивали су власт над сво?ом новом територи?ом па чак и изван ?ених основних граница. Сво?у власт Ма?ари су наметнули Словенима , ко?и су пре ?их наста?ивали Панонски басен, а меша?у?и се са Словенима изгубили су сво?е оригиналне монголске расне особине.

Златно доба Кра?евине Угарске прекинуто ?е османским осва?а?има у Европи, а коначан ударац независно? угарског држави био ?е катастрофални пораз на Мохачу 1526 . Угарска ?е престала да посто?и као независна зем?а, а ?ена дотадаш?а територи?а ?е поде?ена изме?у Османског царства и Хабзбуршке монархи?е. Средиш?и део некадаш?е Угарске интегрисан ?е у Османско царство , ?ени северни и западни делови постали су хабзбуршки поседи (ово подруч?е под хабзбуршком влаш?у ?е и да?е носило назив Кра?евина Угарска), а Кнежевина Трансилвани?а ?е образована као квазинезависна држава под османским сизиренством. Подела бивше државне територи?е и успостав?а?е османске власти приморали си ма?арске во?е и интелектуалце да беже у рубне пределе бившег кра?евства. Као последица тога и многе битне угарске институци?е су тако?е премештене у ове рубне пределе. Кра?ем 17. века Турци су од стране Хабзбурговаца истерани из ве?ег дела сред?е Европе, а бивше османске територи?е су инкорпориране у Хабзбуршку монархи?у на основу права мача. Велики део ових територи?а ук?учен ?е у састав хабзбуршке Кра?евине Угарске.

Ма?арски националисти воле да истичу како се угарско племство ревносно опирало покуша?има цара ?озефа II осамдесетих година 18. века да у хабзбуршко? Угарско? уведе немачки као званични ?език. Из ?ихове приче стиче се погрешан утисак да су гор?и сло?еви угарског друштва били исувише поносни да претпоставе немачки ма?арском. Чи?енице, ме?утим, осликава?у веома другачи?у слику. Висока угарска аристократи?а, ко?а се одома?ила на бечком двору, причала ?е француски, немачки, шпански, итали?ански, а касни?е и енглески. Ниже племство или прецизни?е, ?уди сред?ег племства, службеници у жупани?ама и ?има слични комуницирали су исквареним латинским ко?и ?е био пун израза из ма?арског али и словачког, српског, румунског и говорног немачког ?езика. Тако?е треба да се напомене да су влада?у?и сло?еви хабзбуршке Угарске бранили латински као државни ?език и да нису покушавали да озваниче ма?арски као званични ?език хабзбуршке Угарске до 1844. Има?у?и у виду ове две чи?енице, пре ?е бити онда да су се они бо?али да ?е им германизаторска политика маргинализовати власт у Хабзбуршко? монархи?и. То об?аш?ава зашто су у почетку бранили латински. Ме?утим, успоном национализма и нагласком на матер?и ?език, ма?арски ?е постао популаран код дела становништва у хабзбуршко? Угарско?, где га ?е само тре?ина жите?а говорила. Расту?а популарност ма?арског привукла ?е ускоро паж?у угарског племства, ко?е ?е зак?учило да се ма?арским могу послужити као политичким ору?ем ? да обезбеде сво? ауторитет.

Статус ма?арског као ?езика Ма?ара показу?е да се ма?арски идентитет ?авио пре раширене употребе овог ?езика. Ма?арски ?език отуда ни?е био национална детерминанта. Уз то, ?егова распростра?еност се ни?е могла поуздано одредити ради одре?ива?а приближних граница ма?арске националне државе. За ве?ину ма?арских националиста границе ма?арске националне државе дефинисала ?е сред?овековна Кра?евина Угарска, иако су се ?ене границе током времена ме?але и нису увек обухватале исте територи?е. Наравно, Угарска ни?е била национална држава, како указу?е ?ен назив, него династичка. Угарски владари нису изводили легитимитет из неког осе?а?а да су Ма?ари и нису марили за мултиетнички карактер сво?их поданика, него само за ?ихову ло?алност. У ?о? до средине 19. века ни?е било организоване ма?аризаторске политике, а мноштво ?ених становника ни?е ни говорило ма?арски. Када се ма?арски национални идентитет налазио ?ош у раном стади?уму, накалемио се, у ствари идентификовао себе са Кра?евином Угарском. Кра?евина Угарска ?е била територи?ална конфигураци?а ко?а ?е многим Ма?арима дуго служила као оквир за разумева?е света, позорница на ко?о? се одигравао одре?ени соци?ални, економски и политички поредак. Толико ?е чврсто била уса?ена у свест многих ?ених становника да нису могли да замисле сво?е животе у контексту другачи?ег територи?алног поретка, тако да противречност у поистове?ива?у ма?арске наци?е са династичко-импери?алистичким схвата?ем угарске територи?е ни?е препознавана. Без много двоум?е?а, ма?арска наци?а идентификовала ?е себе са Кра?евином Угарском и преузела истори?у овог територи?алног ентитета. Истори?ске личности и дога?а?и ове територи?алне конфигураци?е су прера?ени као личности и дога?а?и из истори?е ма?арског народа. Порастом ма?арског национализма ко?и ?е први пут манифестовао сво?е елементе кра?ем 18. века, код Ма?ара ?е на кра?у сазрела же?а за ослоба?а?ем Угарске од власти Хабзбурговаца . Наредних децени?а почела ?е борба за независност. Револуци?а 1848-49 . завршила се поразом за ову иде?у. Ме?утим, на политичком фронту ма?арски лидери су стекли неку врсту аутономи?е за Кра?евину Угарску Компромисом из 1867 .

Ма?арска великодржавна иде?а 1867?1918. [ уреди | уреди извор ]

Стица?ем власти у Угарско? 1867, великома?арски националистички кругови не само што су повратили политички престиж ко?ем су тежили, него су га, штавише, и пове?али. Наступило ?е импери?алистичко раздоб?е ма?арске експанзи?е. Коначно су после дужег времена створени савршени политички услови за несметано продира?е ма?арског елемента у периферне кра?еве на северу, истоку и ?угу Угарске и ?егово осва?а?е истих. ^[1] Иако су фактички чинили ве?ину становништва Угарске и у периоду дуализма (на?ма?е 52% по попису из 1910), нема?арски народи су били недово?но заступ?ени у готово свим областима друштвених делатности: у политици, администраци?и, судству, економи?и, образовном систему, публицистици, здравству итд. Веома ограничено бирачко тело и несразмерна заступ?еност нема?ара у ?ему одражавала се, изме?у осталог, и на састав парламента. У страху да не изгуби во?ство у во?е?у националне политике и суочен са захтевима за изменом народносног закона, политичком равноправнош?у свих народа у Угарско?, арондаци?ом (заокружива?ем) муниципи?а по националном принципу (чиме би се постигла национализаци?а жупани?а), равноправнош?у свих ?езика на Угарском сабору, као и опозиционим ставом према Нагодби из 1867. и дуалистичком систему, конзервативни режим ?е у више махова прибегавао и репресивним мерама. Парламентарни избори 1869. у етнички чистим српским кра?евима одржани под будном присмотром во?ске и жандармери?е. ^{[2] [3]} Приликом избора 1874. власти су прешле преко изборног закона и у новооснованим срезовима (ша?кашком и панчевачком) покушале да спрече изборе воде?их српских опозиционара Лазе Кости?а и Михаила Полит-Десанчи?а . Овакав поступак ма?арских власти наишао ?е на на?оштри?у осуду српске опозици?е. Полит-Десанчи? се ни?е устезао да га назове ?проституци?ом устава“. ^{[4] [5]}

Калман Тиса и Алберт Апо?и

У овом периоду у Угарско? ?е по?ачан и рад на асимилаци?и нема?арских народа, што ?е био ?едан од израза великодржавне денационализаторске политике. Почетком 1873. у Пешти ?е основано друштво ?Ма?арски савез“ ( ма?. Magyar Szovetseg ) ко?е ?е као сво? програм истакло пома?арива?е свих народности у Угарско?. ^[6] Воде?и рачуна само о интересима сво?е наци?е, ма?арски посланици су на саборским седницама 1875. редовно изражавали спремност да се за ма?арске културно-просветне институци?е издво?е не мала средства. Вреди поменути предлог о бескаматном за?му у износу од 300.000 форинти за Народно позориште у Будимпешти. С друге стране, словачке гимнази?е су без много обзира укидане а државна помо? српско? гимнази?и у Новом Саду и румунско? у Брашову ?е одузимана. ^{[7] [8]} Сви ко?и се нису слагали са оваквом (великодржавном) политиком жигосани су као отпадници. Српском опозиционом посланику Полит-Десанчи?у ?е уз прет?у да ?е видети да ?ма?арска држава има ... дово?но снаге да смрви сво?е непри?ате?е“ председник угарске владе Калман Тиса забранио да ван Сабора шири сво?у иде?у о Угарско? као држави не ?едне наци?е него многих националности (1875). ^[8] Под изговором да се сваком гра?анину мора дати прилика да савлада ма?арски ?език ?ош у основно? школи, на Сабору из 1879. ?е усво?ен закон о уво?е?у ма?арског ?езика у основне народне школе у ко?има се до тада ни?е учио. ^[9] У намета?у ма?арског ?езика и културе ишло се да?е, па ?е убрзо (1883) усво?ен закон ко?им се као обавезни предмет уводи ма?арски ?език и у сред?ошколске установе, што ?е образложено нуждом да се омладина у сред?им школама образу?е ?у духу верног гра?анског подаништва и родо?уб?а“. ^[10] Апо?и?евим законом из 1907. проширени су претходни законски прописи о обавезном уче?у ма?арског у свим школама нема?ара у Угарско? утолико што ?е сад учите?има наметнута дужност да код деце разви?у свест о припадности ма?арском народу. ^[11]

Густав Бекшич, ?ене Ракоши и Пал Хо?чи

Од 1869. до 1910. становништво тзв. ?уже Угарске“ (без Хрватске и Славони?е) ?е порасло за 34,5% (у округлим цифрама, са 13.579.000 на око 18.264.000). Бро? говорника ма?арског ?езика пове?ао се за 65% (са 6.027.000 на 9.944.000), а говорника других ?езика само за 10% (од 7.552.000 на 8.320.000). ^[12] Од укупно 1.069.480 правних бирача на изборима за Угарски сабор из 1910. 637.107 су били Ма?ари (64%). Ме?утим, уместо 240 изабрано ?е том приликом 393 ма?арских посланика. ^[13] Почетком 20. века 95% државних службеника и 89% лекара у Угарско? били су Ма?ари. На?ве?и део штампе налазио се тако?е у рукама Ма?ара (око 80%), док ?е око три милиона Румуна држало око 2,5% новина а два милиона Словака око 0,64%. ^[14] Године 1880. неких 14% становништва Угарске знало ?е ма?арски и барем ?ош ?едан ?език, а до 1910. та? проценат се попео на 23%. Другим речима, готово половина нема?арске популаци?е постала ?е билингвална. То и релативни пораст оних ко?има ?е матер?и био ма?арски (са 46,6% 1880. на 54,5% 1910. у ?ужо? Угарско?“, без Хрватске и Славони?е) навели су многе ма?арске интелектуалце на погрешне представе о буду?ности. Главни уредник ?Будимпештанског гласника“ ( ма?. Budapesti Hirlap ) ?ене Ракоши написао ?е чланак у ком ?е клицао ?буду?о? велико? популаци?и Угарске од 30 милиона ?уди“ и у томе видео ?обнову“ ситуаци?е из времена кра?а Ла?оша I Великог , када ?е Кра?евина Угарска контролисала централни Дунавски басен и ?едан део Балкана. Густав Бекшич , парламентарац и идеолог Либералне странке можда ?е био умерени?и у сво?им прогнозама. На основу демографског тренда предви?ао ?е ?да ?е Угарска до средине 20. века да има 24 милиона становника“ (од тога 65% Ма?ара) и зак?учио да ?е ?географска логика“ претворити Угарску у воде?и силу у Сред?ем Подунав?у и Балкану. Националистички ори?ентисан новинар и посланик Пал Хо?чи у сво?о? к?изи об?ав?ено? 1902. под насловом ?Велика Ма?арска“ ( ма?. Nagy-Magyarorszag ) заносио се миш?у да ?е Угарска држава ускоро да доведе у зону свог утица?а народе ко?и се налазе источно и ?ужно од ?е (Румуне, Србе, Бугаре, као и ?ужне Словене у Босни и Далмаци?и). Овакве илузи?е су се шириле великом брзином и биле популарне, али су негативно утицале на расу?ива?е стотине и стотине хи?ада ?уди. ^[15]

Ма?арска писма, песме и остали списи из периода 1914-1915. сведоче о раширено? вери у победу, у кра?а и у сво?у владу, спремност на жртву и често на кратковиди шовинизам. Чак су и соци?алдемократе, до тада познате по интернационалистичким и пацифистичким принципима, били затечени у ?расположе?у националног ?единства“. ^[16]

Уочи во?ног слома Срби?е пред здруженим аустроугарским, немачким и бугарским снагама у ?есен 1915, поставило се пита?е како поступати са ?еном територи?ом. Око тога су избили сукоби изме?у аустри?ског и ма?арског во?ства. Обе концепци?е су биле анексионистичке, с тим што ?е аустри?ска била екстремна а ма?арска привидно умерена. ^[17] Предводник ма?арске стру?е, угарски председник владе гроф Иштван Тиса сматрао ?е потпуну анекси?у Срби?е опасном по интегритет Угарске: ?Уколико нам до?е ?ош неких милион и по до два милиона Срба, не?е се само променити бро?ни однос снага него ?е на та? начин оживети националне аспираци?е и наде Срба ко?и су ве? у нашо? држави, а Ма?арска држава ?е бити суочена са опаснош?у да изгуби сво?е снажно изражене карактеристике.“ ^[18] Стога се залагао за умерени?е реше?е ко?е ?е предви?ало анекси?у Посавине уз ?ено колонизова?е верним немачким и ма?арским елементом. ^[19] Министар спо?них послова барон Иштван Бури?ан заступао ?е супротно гледиште од угарског председника владе. Сматрао ?е да ?е дошао прави моменат да ?угословенско пита?е буде решено у оквирима Аустро-Угарске, под чиме ?е заправо мислио на анектира?е свих окупираних територи?а. ^[20] Реше?е, ме?утим, никада ни?е на?ено, ни за време мандата грофа Чернина, ни за време другог мандата грофа Бури?ана (априла 1918). ^[21]

Како се ратова?е отегло и исход постао очигледан, променила се и перцепци?а како код во?ника тако и код ?уди ван фронта. Оптимизам и одлучност ко?и су се могли видети 1914. и 1915. уступили су током 1915-1916. место осе?а?у бесмисла, неизвесности и горчине, а од 1917. па на да?е инцидентима дезертира?а, самосака?е?а, одби?а?а извршава?а наре?е?а. Чак ни отворене побуне нису биле редак случа?. ^[16]

Ма?арска великодржавна иде?а 1918-1920. [ уреди | уреди извор ]

У атмосфери општег расула у ком се нашла Аустро-Угарска после во?ног слома септембра 1918. у Будимпешти кра?ем октобра изби?а револуци?а ко?а проглашава Ма?арску Демократску Републику и на власт доводи опозици?у предво?ену Миха?ем Каро?и?ем . Као одан поборник демократи?е, Каро?и ?е сматрао да зем?а ко?ом ?е управ?ао мора да се искупи код западних савезника тиме што ?е да уради четири ствари: откаже савез са Немачком, раскине уни?у са Аустри?ом, призна нема?арским народима политичка права и што ?е пре могу?е усклади зем?у са Вилсоновим тачкама. Науштрб ?еговим плановима, савезничке снаге надирале су из правца североистока. Београдском конвенци?ом од 13. новембра предви?ено ?е да се ма?арска во?ска задржи на лини?и северно од Мориша, Суботице, Ба?е, Печу?а с тим да локална администраци?а остане у тим областима. ^[22] Савезници су, истина, признали Каро?и?а као преговарача, али нису подржали ?егове политичке захтеве или утицали да се ублаже територи?ални захтеви победничких држава (Срби?е, Румуни?е и Чехословачке). У подруч?има бивше Кра?евине Угарске ко?а су дошла под во?ну контролу победничких држава, сме?ени су ма?арски месни чиновници (У Банату, Бачко? и Бара?и су народни одбори свуда сме?ивали представнике старе власти), блокирана ?е испорука у храни и лековима Ма?арско?, док су Румуни у Трансилвани?и проширили подруч?е ко?е су држали под во?ном контролом. ^[23]

Нова ма?арска влада покушала ?е да широким обе?а?има приволи нема?арске народе да живе у оквирима прокламованих граница нове независне ма?арске државе. ^[24] Ме?утим, ве? у новембру и децембру 1918. Ма?арска потпуно губи контролу над ?ужним и северним територи?ама на ко?е ?е претендовала. Током новембра и децембра 1918. ма?арска влада ?е водила пропагандни рат са Прагом око Словачке. ^[25] Под ?еним покровите?ством група румунских соци?алиста дисидената из Трансилвани?е, Баната и Ма?арске одржала ?е конгрес у Будимпешти 1. ?ануара 1919. на ком се из?аснила против у?еди?е?а Трансилвани?е са Румуни?ом и ?српске окупаци?е Баната“ и за независност поменутих области. Почетком ?ануара 1919. у Кра?евину СХС су слати леци са Каро?и?евим прогласом: ?Дошло ?е време слободе за уг?етене народе! Не разби?а?те нову, демократску Ма?арску!“ ^[26] Ови покуша?и, ме?утим, нису имали изгледа на успех пошто су се нема?арски народи (Словаци, Румуни, Срби, Бу?евци и др.) ве? неопозиво и ?асно определили за прик?уче?е Чехословачко?, Румуни?и и Кра?евини СХС ?ош кра?ем 1918. После неколико месеци хаоса, постало ?е ?асно многима у Ма?арско? да Каро?и?ева прозападна ори?ентаци?а не?е Ма?арско? оставити же?ене границе. Заправо, Каро?и ни?е могао да одржи под сво?ом контролом ни ?ужну Словачку, ?угозападну Рутени?у, делове Алфелда и Трансилвани?е. Ни?е имао много избора, па ?е поднео оставку.

До марта 1919. видело се да демократе нису у ста?у да ?сачува?у“ Ма?арску у прокламованим границама. Ма?арски народ тражио ?е ново во?ство ко?е би могло да зем?у извуче из кризе. ?едино су се комунисти ко?е ?е предводио Бела Кун чинили кадри да заштите перципирани ?интегритет Ма?арске“. Бела Кун ?е веровао да Ма?арску може да ?спаси“ савез са руским бо?шевицима. Ма?арски народ, ме?утим, имао ?е мало афинитета према Русима, али ?е исто тако веровао да западни савезници има?у мало обзира према Ма?арско?. Због одби?а?а савезника да преговара?у са ?едним комунистом, Кун се одлучио за во?ну стратеги?у. Веровао ?е да ?е морати да се проби?е кроз чехословачке лини?е на североистоку, осну?е Словачку Сов?етску Републику и осигура Рутени?у како би Руси имали отворени коридор за улазак у Ма?арску. Планирао ?е да нападне позици?е ко?е ?е румунска во?ска успоставила на реци Тиси и потом ?е потпуно истисне из централних делова Великог Алфелда и Трансилвани?е. У почетку, Кунов план ?е наишао на успех када ?е основао Сов?етску Републику Словачку. Ме?утим, Кунов успех ?е био кратког века. Помо? руске Црвене арми?е ?е изостала, а ма?арска Црвена арми?а ?е почела да се распада. Чешка влада ?е поништила Сов?етску Републику Словачку и упутила во?ску ?ужно на Мишколц. Румунска во?ска ?е кренула у напад и упркос савезничким примедбама истра?ала у походу све до Будимпеште. Дана 1. августа 1919. Кун ?е поднео оставку. Краткотра?на револуционарна Црвена Република се распала. Кунова влада и во?не операци?е само су потврдиле ионако погоршане односе са суседним државама. Дана 9. августа 1919. румунска во?ска ?е окупирала Будимпешту. Кунова комунистичка револуци?а се завршила, а Ма?ари су изгубили контролу над више територи?а него пре. Не од малог знача?а ?е била одлука савезника током комунистичког режима у Ма?арско? да Аустри?и доделе тадаш?е западне делове Ма?арске претежно наста?ене Немцима (Бургенланд).

Период после Куновог одласка са власти до доласка Миклоша Хорти?а обележио ?е хаос. Са ?Националном арми?ом“ Хорти ?е ушао у Будимпешту и успоставио контролу. Био ?е ултраконзервативац и веровао ?е да ?е могу?е ?очувати“ оно што ?е у сво?о? перцепци?и видео као ?Кра?евину Угарску“ (иако ?е она фактички престала да посто?и ?ош кра?ем 1918.) и ?ен аристократски сло?. Уочи националних избора ?ануара 1920. савезници су ма?арско? ?авности понудили споразум у Три?анону. Према слову споразума, Ма?арска ?е требало да буде призната на територи?ама ко?е су за две тре?ине биле ма?е него територи?е бивше Кра?евине Угарске, чи?и ?е остатак, претежно наста?ен нема?арским народима, по споразуму из Три?анона био признат као саставни део суседних држава. Ме?у територи?ама ко?е нису признате као део Ма?арске биле су: Трансилвани?а, ?ужна Словачка, ?ужна Рутени?а и делови Прекодунав?а и Великог Алфелда.

Наводна ?природност Кра?евине Угарске“ била ?е изношена као главни аргумент ко?им су се ма?арски дипломати служили како би спречили савезничке силе да им понуде територи?ално непово?ан мировни уговор. Ово илустру?е из?ава ко?у ?е послао америчко? мировно? делегаци?и у Паризу професор Арчибалд Кули? , док ?е био на дипломатско? миси?и у Ма?арско? после Првог светског рата. Кули? пише како Ма?ари указу?у на перципирано ?истори?ско ?единство сво?е државе“ и како истичу да се ?она никада не би могла одржати кроз све успоне и падове у сво?о? хи?адугодиш?о? истори?и и поред разних народности ко?е су живеле у ?о? да ?ен континуитет по природи ствари ни?е био у складу са географским законом“. То верова?е ни?е само произилазило из ?иховог схвата?а ?закона о просторно? интеракци?и“, ве? су му корени су му били дуб?и. Оно ?е било продукт ?иховог ви?е?а ?органске теори?е државе“, односно они су Кра?евину Угарску видели као ?живи организам ког ?е сам Бог створио“. ^[27]

Премда су све политичке парти?е у Ма?арско? одбиле да прихвате Три?анонски споразум, ве?ина Ма?ара ни?е имала вере у либерале и комунисте ко?и су се ве? показали немо?ним да ?заштите и сачува?у“ перципиране државне границе. С друге стране, реторика конзервативаца чинила им се убед?иви?ом. Због тога су и победили на изборима. Хорти ?е поставио себе за лидера Ма?арске, а ?егова влада се потписива?у Три?анонског споразума опирала колико ?е могла. Ме?утим, како су савезници вршили притисак и како ни?е било другог избора, Ма?арски парламент ?е ратификовао споразум 13. новембра 1920. Ова? чин ?е задао психолошко разорни ударац великодржавно? иде?и ма?арске наци?е. У наредном периоду ма?арска ?авност ?е подржавала фашисте ко?и су обе?авали ?повра?а? територи?алног интегритета некадаш?е велике Кра?евине Угарске“.

Три?анонски споразум и ма?арски ревизионизам [ уреди | уреди извор ]

Савремени ма?арски ревизионизам ?ав?а се после потписива?а Три?анонског мировног уговора из 1920 . године као одраз незадово?ства делова ма?арског друштва резултатима овог уговора. Бивша Кра?евина Угарска, ко?а ?е посто?ала у оквиру Аустроугарске пре 1918 . године, била ?е мултиетничка зем?а , у ко?о? су Ма?ари чинили ма?е од половине (48%) становништва, док су други (ве?и) део становништва чинили Словенски народи (Срби, Хрвати, Словенци, Словаци, Русини и други), Румуни и Немци. Ови народи су 1918. године искористили сво?е право на самоопреде?е?е и прогласили сво?у независност или у?еди?е?е у за?едничку државу са осталим припадницима сопственог народа, што ?е потвр?ено Три?анонским уговором из 1920. године.

Овим уговором, Ма?ари су изгубили статус повлаш?еног народа ко?и су до тада имали, а ?ихов државно-политички простор ?е сведен на сво?е ма?е-више етничке границе, без ве?их територи?а насе?ених ве?инским нема?арским становништвом. Поред губ?е?а влада?у?их привилеги?а, ма?арско друштво ?е било незадово?но и тиме што ?е Три?анонски уговор оставио и део територи?а ве?ински насе?ених Ма?арима изван граница нове ма?арске државе.

Независна Ма?арска имала ?е за око две тре?ине ма?у територи?у него бивша Кра?евина Угарска. Ове територи?е су, ме?утим, биле насе?ене ве?инским нема?арским становништвом, иако су неке од ?их имале и знатну ма?арску ма?ину. Према проценама, око ?едне тре?ине Ма?ара (3,5 милиона) нашло се изван граница нове ма?арске државе. Због тога су ма?арски ревизионисти истицали неправедност Три?анонског уговора према Ма?арима, иако ?е у односу на рани?е ста?е када ?е преко 10 милиона нема?ара живело у оквиру Угарске, ста?е настало Три?анонским уговором било знатно ближе правди.

Нема никакве сум?е да ?е Верса?ски мир представ?ао акт победника, и намета?е победничке правде поражено? страни. Казнена и, по одре?еним миш?е?има, не потпуно праведна природа Верса?ског мира умногоме ?е утицала и на изби?а?е Другог светског рата у ко?ем су поражене и незадово?не зем?е покушале да ситуаци?у исправе у сво?у корист. Регион Трансилвани?е , био ?е ве?ински насе?ен Румунима, подруч?е Словачке Словацима, а подруч?е Во?водине Србима. Све три територи?е су, ме?утим, имале и знатну ма?арску ма?ину, што ?е утицало да ма?арски ревизионисти испо?е претензи?е према ?има.

Политичка теж?а за променом граница и такозваном ?обновом“ велике Кра?евине Угарске (а без же?е и за обновом ?еног политичког статуса хабзбуршке територи?е) била ?е доминантна у политици Ма?арске изме?у два светска рата. Уз помо? Хитлерове Немачке, ове политичке теж?е су делимично остварене за време Другог светског рата када ?е Ма?арска окупирала и анектирала делове суседних држава, од ко?их су многи били претежно насе?ени нема?арским становништвом. Ова окупаци?а и анекси?а, ме?утим, нису биле признате од стране савезничких држава, и са поразом сила Осовине , ма?арска во?ска ?е морала да се повуче назад на границе одре?ене Три?анонским уговором.

Хорти?ева политика [ уреди | уреди извор ]

Адмирал Миклош Хорти ?е био морнарички официр у Аустроугарско? током Првог светског рата, а преми?ер Ма?арске постао ?е 1. марта 1920. и владао ?е зем?ом до 1944. као регент. На ту позици?у ?е дошао након збацива?а бо?шевичко-комунистичког режима Беле Куна из 1919. Фашистичка Парти?а стреластих крстова ( Nyilas Keresztes Part ) основана ?е 1937 . под во?ством Ференца Салаши?а ( Szalasy Ferenc ).

Целокупна спо?на политика Хорти?евог режима, била ?е усмерена на ствара?е државе ко?а би, према важе?им стандардима ме?ународног права, морала бити третирана као " Велика Ма?арска ", дакле, у потпуном нескладу са одредбама Верса?ског мира . Са становишта ма?арских ревизиониста, ствара?е Велике Ма?арске значило ?е ?вра?а?е“ Ма?арско? територи?а ко?е су биле под управом бивше Кра?евине Угарске пре кра?а Првог светског рата. Заборав?ало се притом да бивша Кра?евина Угарска ни?е била суверена држава, ве? део вишенационалне Хабзбуршке Монархи?е, и да ?е суверенитет ново? независно? Ма?арско? држави признат само на оним територи?ама одре?еним Три?анонским уговором.

Немачка ?е уступила ?едан део окупиране Чехословачке (?ужни делови Словачке ) Ма?арско?, 1938 . То ?е само по?ачало апетите ма?арских ултра-националиста за ствара?ем " Велике Ма?арске " и запоседа?ем других делова суседних држава. Ма?арска ?е 1939 . године окупирала подруч?е Карпатске Укра?ине (ко?е ?е пре тога припадало Чехословачко? и прогласило сво?у независност непосредно пре ма?арске окупаци?е), а 1940 . ?е Хитлер Ма?арско? уступио северне делове Трансилвани?е, ко?и су пре тога припадали Румуни?и.

Дана 20. новембра 1940. Ма?арска ?е и формално постала чланица Сила Осовине, уз Немачку, Итали?у и ?апан. После напада Сила Осовине на ?угослави?у 1941. године, Ма?арска ?е окупирала Бачку, Бара?у, Ме?умур?е и Прекумур?е, ко?и су припадали ?угословенско? држави.

Ма?арски ревизионизам након пада комунизма [ уреди | уреди извор ]

Изгубивши Други светски рат , Ма?арска ?е морала да врати суседним државама заузете територи?е. После Другог светског рата, Ма?арска ?е постала комунистичка зем?а, а ?ене нове власти су се званично одрекле ревизионизма. У прогласу ма?арске владе поводом ослобо?е?а Ма?арске од фашизма истицало се да ма?арски народ не?е више бити жртва хитлеровске Немачке, а ни ма?арске реакци?е, да се жели обезбедити скромно, али заслужено место у редовима слободо?убивих народа и да ?е завршена ?една тамна страница истори?е Ма?ара.

Након пада комунизма, у Ма?арско? долази до ренесансе иредентистичких покрета и иде?а. Оснива?у се ултра-националистичке организаци?е као што су Ма?арска гарда , Омладински покрет 64 жупани?е , ?обик , итд. Припадници и симпатизери ових организаци?а почи?у поново да говоре о ревизи?и Три?анонског споразума, при чему користе исту реторику и пропаганду као у времену Хорти?еве Ма?арске.

У сво?о? пропаганди, ревизионисти покушава?у да ?докажу право Ма?ара“ на територи?е ко?е Ма?арско? нису припале Три?анонским споразумом. При томе се у односу на делове суседних држава ко?и су претежно наста?ени Ма?арима позива?у на етничке разлоге, док се у односу на оне ко?и су претежно наста?ени другим народима позива?у на ?истори?ске“ разлоге, занемару?у?и у овом случа?у етнички састав поменутих подруч?а. Ушанчени у сопственом ?историцизму“, ревизионисти се позива?у на величину некадаш?е Угарске, а игноришу ?ену политичку зависност од Хабзбуршке монархи?е или ?ен етнички састав. Поред тога, игноришу и истори?ске периоде када ?е територи?а Угарске била знатно ма?а или периоде када та држава ни?е ни посто?ала. Следе?и паролу да ?ци? оправдава средства“ ревизионисти се служе и фалсификова?ем истори?ских или демографских чи?еница, покушава?у?и при том да уве?а?у истори?ски и демографски знача? Ма?ара и Угарске, а да ума?е истори?ски и демографски знача? других народа и ?ихових бивших држава или политичких ентитета.

Територи?ално-демографски аспекти великома?арских претензи?а [ уреди | уреди извор ]

Територи?алне и демографске промене у сред?о? Европи до 1918. [ уреди | уреди извор ]

Кра?евина Угарска 1572. године; обухватала ?е само територи?е на северу и западу ко?е нису биле под управом Османли?а . Сужена Угарска 1850. године; у ?еном саставу се нису налазиле Во?на кра?ина , Кра?евина Хрватска , Кра?евина Славони?а , Во?водство Срби?а и Тамишки Банат и Велика Кнежевина Трансилвани?а .

Ма?ари (Угри) су се у сред?у Европу населили кра?ем 9. века и, ствара?у?и државу Угарску , наметнули су сво?у власт месним Словенима . Сред?овековна Кра?евина Угарска ?е имала мултиетнички карактер, а службени ?език државе био ?е латински . Поред Ма?ара, ко?и су чинили влада?у?и сло? угарског друштва, у Угарско? су живели и Словени, Власи , Саси , Секе?и , Кумани , Печенези , ?аси , итд.

Османским осва?а?ем у 16. веку, Угарска губи независност и бива поде?ена изме?у Османског царства и Хабзбуршке монархи?е . Део некадаш?е Угарске ?е тада наставио да се назива Кра?евином Угарском , али ?е ова кра?евина била територи?а Хабзбуршке монархи?е и обухватала ?е само северозападне делове независне сред?овековне кра?евине. У оквиру Османског царства ?е, од источних делова сред?овековне Угарске, формирана вазална Кнежевина Трансилвани?а , док су централни и ?ужни делови сред?овековне кра?евине дошли под директну османску власт и поде?ени су у неколико пашалука . На овим територи?ама су се друштвене, политичке и етничке прилике до теме?а измениле током периода османске управе. Када су кра?ем 17. и почетком 18. века Хабзбурзи преотели ова подруч?а од Османли?а, Ма?ари су захтевали да се она прик?уче хабзбуршко? Угарско?, позива?у?и се на то што ?е сред?овековна Угарска некада ?има управ?ала, а потпуно занемару?у?и политички, друштвени и демографски разво? ових територи?а у периоду османске управе.

Хабзбурзи су, ме?утим, само део ових територи?а прик?учили Угарско?, док су у остатку ових зема?а завели засебне управе. Тако су Во?на кра?ина , Кра?евина Славони?а , Тамишки Банат (касни?е Во?водство Срби?а и Тамишки Банат ) и Кнежевина Трансилвани?а политички егзистирали изван оквира хабзбуршке Угарске. Незадово?ни оваквим реше?ем, Ма?ари су стално захтевали прик?уче?е ових територи?а Угарско?, а Хабзбурзи су им у томе постепено попуштали, укида?у?и ове територи?е и прик?учу?у?и их Угарско?. Ова? процес ?е заокружен 1882. године, укида?ем послед?ег дела Во?не кра?ине и ?еговим ук?уче?ем у састав Угарске. Ме?утим, за по?едине ма?арске националисте ни оваква Угарска ни?е била дово?но велика, па су изражавали отворене територи?алне претензи?е према Босни , Срби?и и Бугарско? .

Углавном остваривши политички ци? уве?а?а граница Угарске у оквиру Хабзбуршке монархи?е, ма?арски лидери су се посветили етно-политичко? ?хомогенизаци?и“ угарског друштва и претвара?у мултиетничке зем?е у националну државу Ма?ара. Тако ?е уместо латинског као службени уведен ма?арски ?език , Ма?ари су били фаворизовани као влада?у?и народ, док су свим осталим народима у Угарско? била ограничена права, уз ци? да се и они временом ма?аризу?у и утопе у Ма?аре. По подацима из 1840. године, на подруч?у зема?а круне Светог Стефана ?е било 37% Ма?ара, док ?е по подацима из 1910. године проценат говорника ма?арског ?езика у Угарско? износио 48%. Остатак становништва Угарске чинили су Румуни , Словаци , Немци , Хрвати , Срби , Малоруси , Словенци , итд. У говорнике ма?арског ?езика ?е аустроугарска статистика ук?учила и ?едан бро? нема?ара, посебно ?евре?а .

Распад Аустроугарске и Три?анонски споразум [ уреди | уреди извор ]

Распадом Аустроугарске 1918., распада се и сама Кра?евина Угарска, а ?ени периферни делови, претежно наста?ени нема?арским народима, улазе у састав новостворених држава Чехословачке , Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца , Аустри?е , а тако?е и проширене Кра?евине Румуни?е . У централним деловима бивше Кра?евине Угарске, ко?и су претежно били наста?ени Ма?арима, ствара се независна ма?арска држава .

Три?анонским споразумом из 1920, регулисан ?е статус независне Ма?арске и одре?ене су ?ене границе према суседима. Иако су територи?е бивше Кра?евине Угарске ко?е нису припале независно? Ма?арско? биле претежно наста?ене нема?арским народима, на ?има ?е остао да живи и знатан бро? Ма?ара, посебно у пограничним подруч?има.

Румуни?а (Трансилвани?а) [ уреди | уреди извор ]

По попису из 2002. године, у Трансилвани?и ?е било 75,9% Румуна и 19,6% Ма?ара . У античко доба, на овом подруч?у се налазила Дачка кра?евина , а након римског осва?а?а, римска провинци?а Даки?а . У 16. веку, Трансилвани?а поста?е вазална кнежевина у оквиру Османског царства . Влада?у?и друштвени сло? у ово? кнежевини били су Ма?ари, али су знатан део ?еног становништва чинили Румуни, Саси и Секе?и . Након Карловачког мира из 1699. године, Кнежевина Трансилвани?а ?е чинила ?едну од крунских зема?а Хабзбуршке монархи?е . По попису из 1790. године у ово? кнежевини ?е било 50,8% Румуна и 30,4% Ма?ара. Поред територи?е Кнежевине Трансилвани?е, Румуни су наста?ивали и део подруч?а Тамишког Баната , део Во?не кра?ине , као и подруч?а Кришане и Марамуреша , ко?а су била у саставу хабзбуршке Угарске. Зак?учно са 1873. годином, све ове територи?е наста?ене Румунима на?и ?е се у саставу Угарске.

Након Првог светског рата , ова подруч?а ?е у?и у састав Румуни?е , а поред територи?е истори?ске Кнежевине Трансилвани?е, име " Трансилвани?а " ?е се тада користити као ознака и за друге делове бивше Кра?евине Угарске ко?и су ушли у састав Румуни?е ( Банат , Кришану , Марамуреш). По попису из 1910. на цело? ово? територи?и било ?е 54% говорника румунског и 31,7% говорника ма?арског ?езика . 1940. године Хитлер Ма?арско? уступа северне делове Трансилвани?е , а на том подруч?у ?е, према подацима из 1940. године, било 50,2% Румуна и 37,1% Ма?ара, док су касни?и ма?арски подаци из 1941. показали проценте од 53,5% Ма?ара и 39,1% Румуна. Након Другог светског рата , подруч?е северне Трансилвани?е вра?ено ?е Румуни?и.

Словачка [ уреди | уреди извор ]

По попису из 2011. године, у Словачко? ?е било 80,7% Словака и 8,5% Ма?ара. Словаци су сво?у државност почели да изгра?у?у у сред?ем веку, у оквиру Нитранске кнежевине и Велике Моравске . Ма?ари , ко?и су се у Сред?у Европу доселили кра?ем 9. века, су наметнули Словацима сво?у власт и ук?учили их у састав државе Угарске . Након Првог светског рата , подруч?е данаш?е Словачке улази у састав новоформиране Чехословачке . По попису из 1910. године, на простору Словачке ?е 57,9% становништва говорило словачки , а 30,2% ма?арски ?език . Под притиском Нацистичке Немачке , ?ужни делови Словачке уступ?ени су Ма?арско? 1938. године. Иако су на великом делу ?ужне Словачке ве?ину становништва чинили Ма?ари, у састав Хорти?еве Ма?арске ук?учени су и простори са словачком ве?ином, ук?учу?у?и и град Кошице , други по величини у данаш?о? Словачко?, у коме ?е по подацима из 1930. било 42.245 Словака и 11.504 Ма?ара. Након Другог светског рата , подруч?е ?ужне Словачке вра?ено ?е Чехословачко?.

Срби?а (Во?водина) [ уреди | уреди извор ]

По попису из 2011. године, у Во?водини ?е било 66,76% Срба и 13,00% Ма?ара . У ве?ини општина и градова Во?водине доминантно становништво били су Срби, у две општине Словаци , док су Ма?ари чинили апсолутну ве?ину становништва у пет општина ( Ка?ижа , Сента , Ада , Бачка Топола , Мали И?ош ), а релативну ве?ину у две општине ( Бече? , Чока ) и ?едном граду ( Суботица ).

Истори?ска позадина [ уреди | уреди извор ]

Главни чланци: Истори?а Во?водине , Демографска истори?а Во?водине .

Током VI века н. е. , у склопу словенских миграци?а из источних и централних делова Европе , Срби су населили и просторе око три реке, Дунава , Тисе и Саве . Ма?арска племена су дошла у Панонску равницу касни?е, у IX веку . За време османске власти, Срби су били ве?инско становништво не само на подруч?у данаш?е Во?водине, ве? и на суседним територи?ама ко?е данас припада?у Румуни?и , Ма?арско? и Хрватско? . Током хабзбуршке власти етнички састав територи?е данаш?е Во?водине се знатно изменио. Према хабзбуршким пописима из 1715. и 1720. године, на цело? територи?и данаш?е Во?водине етнички су преовла?ивали Срби, Бу?евци и Шокци , док ?е по зад?ем аустроугарском попису из 1910. проценат Срба пао на 33,8%, али ?е ?ош увек био на?ве?и у региону, ?ер ?е Ма?ара тада било 28,1%, а Немаца 21,4%.

Револуци?е из 1848. [ уреди | уреди извор ]

Ма?ари су 1848. године подигли буну против хабзбуршке власти захтева?у?и независност Угарске и национална права за ма?арски народ. Ма?ари су сматрали да целокупна територи?а бивше сред?овековне угарске државе треба да буде део нове националне државе Ма?ара, са ма?арским као службеним ?езиком. Занемарена ?е притом чи?еница да сред?овековна Угарска држава ни?е била национална држава Ма?ара, ?ер ?е у то време по?ам наци?е схватан другачи?е, и да службени ?език некадаш?е Угарске ни?е био ма?арски ве? латински . Тако?е ?е занемарена чи?еница да су у време револуци?е из 1848. године Ма?ари чинили свега 38% становништва Угарске (по подацима из 1842), док су остали део становништва чинили Словени , Румуни и Немци . Желе?и да створе националну државу Ма?ара, ма?арски политичари су негирали права ових народа, сматра?у?и их делом такозваног ?ма?арског политичког народа“, односно стало се на становиште да су сви становници Угарске Ма?ари.

Природно ?е да ?е овакав национални покрет Ма?ара дошао у сукоб са националним покретима нема?арских народа тадаш?е Угарске, пре свега Срба , Хрвата и Румуна , ко?и су тежили да очува?у сопствену народност, а не да се претопе у ма?арски народ. Као одговор на ма?арску политику, Срби су на Ма?ско? скупштини , одржано? од 13. до 15. ма?а 1848 . године у Сремским Карловцима , прогласили аутономну Српску Во?водину . За првог во?воду изабран ?е Стеван Шуп?икац , док ?е карловачки митрополит ?осиф Ра?ачи? постао патри?арх . Српску Во?водину су тада чинили Банат , Бачка , Срем и Бара?а .

Након пораза Ма?ара у револуци?и из 1848/1849. године, аустри?ски цар ?е, новембра 1849 . године, створио Во?водство Срби?у и Тамишки Банат као посебну административну ?единицу, ко?а ?е посто?ала до 1860 . Ме?утим, због промене политике бечког двора према Ма?арима, Во?водство Срби?а и Тамишки Банат ?е укинуто, а ?егова територи?а ?е прик?учена Угарско?. Монархи?а ?е 1867. године трансформисана у Аустроугарску , у ко?о? ?е ма?арска политика за ствара?ем велике ма?арске националне државе поново дошла до изража?а. Приступило се ма?аризаци?и , односно насилном намета?у ма?арског ?езика нема?арском становништву да би се тиме пове?ао бро? Ма?ара и да би ?ихов удео у становништву Угарске постао ве?и од 50%. Без обзира на велике успехе овакве политике ма?аризаци?е, она ни?е довела до тога да Ма?ари пре?у границу од 50% становништва Угарске, ?ер ?е по зад?ем попису (из 1910) пре распада Аустроугарске, проценат Ма?ара у Угарско? достигао свега 48%.

Српски политичари су у парламенту Угарске водили политичку борбу за признава?е националних права Срба и аутономи?у Во?водине, али без ве?их успеха. Светозар Милети? тада истиче разлику изме?у по?мова ? Угарска “ и ? Ма?арска “, наводе?и да истори?ски посматрано, Кра?евина Угарска (regnum Hungariae) ни?е национална држава Ма?ара, ве? држава свих ?ених становника, и да се од ?е не може правити Ма?арска (Magyarorszag).

Распад Аустроугарске [ уреди | уреди извор ]

После Првог светског рата и распада Аустроугарске монархи?е 1918. године, Велика народна скупштина Срба и других народа Во?водине (састав?ене од Бачке , Бара?е и Баната ), прогласила ?е приса?еди?е?е Во?водине Кра?евини Срби?и , ко?а после тога поста?е део Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца . Срем се тако?е као посебна област прик?учио Кра?евини Срби?и. Одлуке велике народне скупштине народа Во?водине потвр?ене су ме?ународним призна?ем Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године и Три?анонским мировним уговором из 1920. године. Током ме?уратног периода, Во?водина ?е била део ?угословенске државе, а од 1929. до 1941. део ?е Дунавске бановине, ?едне од покра?ина Кра?евине ?угослави?е. Главни град Дунавске бановине био ?е Нови Сад, а поред Во?водине, бановина ?е обухватала Шумади?у и Браничево.

Три?анонским уговором од 4. ?уна 1920 . године нова независна ма?арска држава ?е званично признала да нема права на територи?е ко?е су биле под влаш?у бивше Кра?евине Угарске, ук?учу?у?и територи?у Во?водине, ко?а ?е, во?ом тамош?их Срба и осталог словенског становништва, ушла у састав Кра?евине Срби?е 1918 . године, а потом и Кра?евине СХС .

Три?анонски уговор су са Ма?арском потписале силе Антанте, Енглеска , С?еди?ене Америчке Државе , Француска , Итали?а и ?апан . Кра?евина СХС ?е имала статус придруженог члана Антанте. Ма?арска ?е имала третман зем?е-наследнице Аустроугарске и поражене непри?ате?ске силе. У суштини, Британи?а, Француска и САД су биле зем?е ко?е су арбитрарно одредиле изглед ме?удржавних граница у Европи после Првог светског рата. Напад на таква територи?ална реше?а био би заправо напад на целокупан европски поредак у ме?уратном периоду. Другим речима, ме?удржавне границе изме?у Ма?арске и ?угослави?е нису биле ни на ко?и начин спорне и проблематичне; штавише, биле су ме?ународно признате и могле су бити изме?ене ?едино ратом. Управо то ?е био пут на ко?и се одлучила Хорти?ева Ма?арска.

Ме?утим, иако ?е Три?анонски уговор био пример диктата победничких сила, ?егова намера ?е ипак била да територи?ално разграничи Ма?арску и Кра?евину СХС у добро? вери и на праведним основама. Становништво Во?водине састо?ало се од ве?ег бро?а етничких група, ме?у ко?има су доминирале три на?бро?ни?е ? Срби (34,7%), Ма?ари (24,4%) и Немци (22%), према попису из 1921. Према истом попису, на?ве?и градови Во?водине (Нови Сад, Сомбор, Сремска Митровица, Кикинда, Зре?анин, Панчево) били су претежно насе?ени Србима, Суботица ?е била претежно насе?ена Бу?евцима, док ?е Вршац био претежно насе?ен Немцима.

Током истори?е свака од три на?бро?ни?е етничке групе Во?водине имала ?е одре?ене територи?ално-политичке програме уре?е?а овог подруч?а, а демографске статистике из различитих истори?ских периода су често представ?але подршку овим теж?ама. Почетком 20. века, припадници готово свих етничких група заступ?ених у Во?водини су углавном били потомци релативно скораш?их насе?еника, а демографски односи ме?у ?има ме?али су се током времена, у зависности од политичке ситуаци?е. Посто?ала су подруч?а са српском ве?ином, са ма?арском ве?ином (север Бачке) и са немачком ве?ином. Ни?едно територи?ално реше?е ни?е могло у потпуности задово?ити теж?е свих етничких група, поготово у етнички мешовитим областима. Пошто ?е Верса?ска мировна конференци?а одре?ивала границе изме?у ?угословенске и ма?арске државе, теж?е во?во?анских Немаца за ствара?ем посебне државе од Баната и Бачке нису узете у обзир. За конференци?у ни?е било спорно да Срем, западни Банат, као и ?ужна и западна Бачка треба да припадну ?угословенско? држави. Спорно ?е било ?едино подруч?е северне Бачке, али ?е конференци?а ту пресудила у корист ?угословенске државе ?ер ?е на?ве?и град овог региона (Суботица) био у то време претежно насе?ен ?ужним Словенима (Бу?евцима).

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Ма?арска окупаци?а Бачке, Бара?е, Прекомур?а и Ме?имур?а .

Хорти?ев режим тежио ?е " ревизи?и Три?анонског уговора " током читавог ме?уратног периода. ?едан од начина за остварива?е тог ци?а био ?е и спонзориса?е и подршка сепаратистичким и сецесионистичким покретима у ?угослави?и, ко?и су за ци? имали униште?е те зем?е. Сходно томе, Хорти?ева Ма?арска ?е технички и финанси?ски помагала усташки покрет Анте Павели?а , чи?и су се кампови за обуку и терористичке базе налазили на територи?и Ма?арске током 1930-их ; познат ?е пример базе ?анко-Пуста, одакле су усташе изводиле терористичке нападе на ?угослави?у . За?едно са Мусолини?ем и Хитлером , Хорти ?е био ?едан од на?гласни?их противника Европе створене у Верса?у 1918. године, уз захтеве за територи?алне уступке и такозвани ?повратак“ Ма?арско? оних територи?а ко?е су биле део бивше Кра?евине Угарске пре Првог светског рата. У Ма?арско? ?е усво?ен и први " ?евре?ски закон " 1938. ко?им су ограничена и ускра?ена права тамош?им ?евре?има.

Са ци?ем да анектира такозвани ?Делвидек“ (ма?арски: " Delvidek " ? ??ужни кра?"), Ма?арска ?е заузела ?асан антисрпски спо?нополитички курс. Срби су обележавани као главни кривци за све нево?е Ма?арске, и прозивани због наводног " отима?а старих ма?арских зема?а ". Тако?е, Хорти?ев режим ?е охрабривао и ширио пропаганду запа?ивог антисрпског расизма током ме?уратног периода. Пред сам рат, у же?и да оправда планирану агреси?у, режим ?е оптуживао Србе за " зверства ко?а се чине над Ма?арима у ?ужним кра?евима ". Пал Телеки ( Teleky Pal ), председник ма?арске владе, дискредитовао ?е кампа?у антисрпске пропаганде као лажног повода за инвази?у на ?угослави?у, речима:

" ... Стали смо на страну ниткова ? ?ер у тобож?им вестима о грозотама нема ни ?едне речи истине! Ни против Ма?ара, чак ни против Немаца! Поста?емо лешинари! На?бедни?а наци?а. Нисам то спречио. Осе?ам се кривим. "

Телеки ?е ово написао у свом опрошта?ном писму Хорти?у, у ко?ем ?е изразио сво?е неслага?е са нападом на ?угослави?у. У но?и изме?у другог и тре?ег априла 1941. преми?ер Пал Телеки ?е извршио самоубиство. Три дана касни?е, Ма?арска ?е учествовала у инвази?и и окупаци?и ?угослави?е у склопу немачке операци?е " Казна ", чи?и ?е ци? био униште?е ?угослави?е као државе и пороб?ава?е Срба као народа.

Ма?арска ?е тада окупирала и анектирала Бачку , Бара?у , Ме?имур?е и Прекомур?е . Као и у случа?у Северне Трансилвани?е , ни на овим подруч?има ма?арско становништво ни?е преовла?ивало. На свим ?угословенским територи?ама ко?е ?е 1941. окупирала Ма?арска узетим за?едно, било ?е тада око милион становника, од ко?их 543.000 (54,3%) Срба , Хрвата и Словенаца , 301.000 (30,1%) Ма?ара и 197.000 (19,7%) Немаца . На подруч?у Бачке, говорници ма?арског ?езика су по попису из 1931. године чинили ве?ину само у срезовима Сента , Бачка Топола и Стари Бече? , док су на остатку територи?е Бачке ве?ину чинили говорници српско-хрватско-словеначког и немачког ?езика . Поред окупираних територи?а, Ма?ари су тражили да Ма?арско? буде прик?учен и Банат (насе?ен претежно Србима и Немцима), али Немачка ни?е изашла у сусрет оваквим захтевима, тако да ?е Банат остао у саставу Неди?еве Срби?е .

За време ма?арске окупаци?е од 1941 . до 1944 . године поби?ено ?е на хи?аде Срба и ?евре?а у Бачко? . Ша?кашка, област у ?ужно? Бачко? ве?ински насе?ена Србима, била ?е поприште многих злочина. Доласком сов?етске црвене арми?е и ?угословенских партизана 1944. године, окупаци?а ?е завршена, а ма?арска во?ска се повукла назад на ме?ународно признате границе Ма?арске.

Укра?ина (Закарпат?е) [ уреди | уреди извор ]

По попису из 2001. године, у Закарпат?у ?е било 80,5% Укра?инаца - Русина и 12,1% Ма?ара . Словени су ово подруч?е населили у 4. веку, а Ма?ари , ко?и су се у сред?у Европу доселили кра?ем 9. века, су наметнули закарпатским Словенима сво?у власт и ук?учили их у састав државе Угарске . Након Првог светског рата , подруч?е данаш?ег Закарпат?а улази у састав новоформиране Чехословачке . По попису из 1910. године, на простору Закарпат?а ?е 54,5% становништва говорило русински , а 30,6% ма?арски ?език . Под притиском Нацистичке Немачке , ?угозападни делови Закарпат?а уступ?ени су Ма?арско? 1938. године. Иако су на великом делу ?угозападног Закарпат?а ве?ину становништва чинили Ма?ари, у састав Хорти?еве Ма?арске ук?учени су и простори са словенском ве?ином, ук?учу?у?и и град Ужгород , на?ве?и у данаш?ем Закарпат?у, у коме ?е по подацима из 1930. године било 8.030 Чеха и Словака , 6.260 Русина, 5.897 ?евре?а и 4.499 Ма?ара. Распадом Чехословачке 1939. године, русинско-укра?инско становништво на остатку територи?е Закарпат?а проглашава независну Карпатску Укра?ину , али на ову нову државу Хорти?ева Ма?арска врши инвази?у, да би потом окупирала и анектирала ту територи?у на ко?о? ?е огромну ве?ину чинило русинско-укра?инско становништво. Након Другог светског рата , подруч?е Закарпат?а поста?е део Сов?етског Савеза и Укра?инске ССР .

Хрватска [ уреди | уреди извор ]

Током Другог светског рата , Ма?арска ?е окупирала и анектирала Бара?у и Ме?имур?е , ко?и су тада били у саставу ?угослави?е , а данас су у саставу Хрватске . У Ме?имур?у су тада ве?ину становништва чинили Хрвати , док ?е у Бара?и по подацима из 1931. године било 40,7% Срба и Хрвата , 29,8% Немаца и 26,4% Ма?ара . Након рата, ова подруч?а су вра?ена ?угослави?и.

Словени?а (Прекмур?е) [ уреди | уреди извор ]

Током Другог светског рата , Ма?арска ?е окупирала и анектирала Прекмур?е , ко?е ?е тада било у саставу ?угослави?е , а данас ?е у саставу Словени?е . У Прекмур?у су тада ве?ину становништва чинили Словенци . Након рата, ово подруч?е ?е вра?ено ?угослави?и.

Аустри?а (Бургенланд) [ уреди | уреди извор ]

Иако заговорници Велике Ма?арске има?у територи?алних претензи?а и према аустри?ско? реги?и Бургенланд , Хорти?ева Велика Ма?арска ни?е имала могу?ности да се прошири и на ово подруч?е, с обзиром да се оно, након аншлуса Аустри?е из 1938. године, нашло у саставу Нацистичке Немачке , чи?и ?е Хорти био савезник. По попису из 1910. године, на подруч?у Бургенланда ?е било 74% говорника немачког ?езика , док су и говорници хрватског (15%) били бро?ни?и него говорници ма?арског (9%).

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Велика Итали?а
• Велика Бугарска
• Велика Албани?а
• Велика Срби?а
• Велика Румуни?а
• Велика Хрватска

Референце [ уреди | уреди извор ]

Извори [ уреди | уреди извор ]

• Чланак "Велика Ма?арска“ и геноцид у Во?водини, 1941-1944. , Карл Сави?, 15. ?ануара 2005. ?под условима Лиценце за слободну документаци?у ГНУ-а .

Библиографи?а [ уреди | уреди извор ]