한국   대만   중국   일본 
Велес ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Велес

Координате : 41° 42′ 50″ С; 21° 46′ 13″ И  /  41.71384621525005° С; 21.770409250163666° И  / 41.71384621525005; 21.770409250163666
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са Велес (град) )
За друге употребе, погледа?те Велес (вишезначна одредница) .

Велес
мкд. Велес
Стари део Велеса са сахат кулом, симболом града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Северна Македони?а
Општина Велес
Становништво
 ?  ( 2002 ) 43.716
Географске карактеристике
Координате 41° 42′ 50″ С; 21° 46′ 13″ И  /  41.71384621525005° С; 21.770409250163666° И  / 41.71384621525005; 21.770409250163666
Временска зона UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина 210 m
Велес на карти Северне Македоније
Велес
Велес
Велес на карти Северне Македони?е
Остали подаци
Поштански бро? 1400
Позивни бро? 043
Регистарска ознака VE
Веб-са?т veles .gov .mk

Велес ( мкд. Велес , тур. Koprulu , грч. Βελεσ? ; од 1946. до 1996. град се звао Титов Велес ) ?е град у Северно? Македони?и , у средиш?ем делу државе, на Вардару . Велес ?е седиште и на?ве?е насе?е истоимене општине Велес .

Велес ?е знача?но средиште за Северну Македони?у. У Велесу су отворени: прва школа македонског ?езика , прва гимнази?а, прво позориште, прва библиотека, први музе? и прва музичка школа у Северно? Македони?и.

Порекло назива [ уреди | уреди извор ]

У току истори?е град ?е често ме?ао име: од староримског назива Вила Зора , преко османског ?упурли до данаш?ег Велес . Данаш?е име град ?е добио у 7. веку са досе?ава?ем Словена на Балканско полуострво , од словенске речи велес ко?а значи ?у шуми“ (због густих шума ко?е су га окруживале). Ово ?е и назив за ?едно старословенско божанство .

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Град Велес ?е смештен у средиш?ем делу Северне Македони?е . Од Скоп?а , Велес ?е уда?ен ?е 55 km ?ужно.

Ре?еф : Велес ?е средиште истори?ске области Повардар?е , ко?а обухвата подруч?е око Вардара . Насе?е ?е смештено у котлини реке, на надморско? висини од приближно 210 м. Западно од града издиже се планина ?акупица , а ?ужно планина Бабуна . Источно од града почи?е Овче по?е .

Клима у Велесу ?е изме?ена континентална са знача?ним утица?ем Еге?ског мора (жарка лета).

Воде : Кроз Велес протиче Вардар . Река дели град на два дела, западни и источни.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Истори?ска слика Велеса ? први воз у граду
Средиште Велеса ? Споменик Илинденском устанку

Подруч?е данаш?ег Велеса насе?ено ?е ве? у доба праистори?е . Град на месту данаш?ег Велеса ?е основан око 168. п. н. е. под називом Вила Зора .

У 7. веку ово подруч?е насе?ава?у Словени и да?у му данаш?и назив. Од 11. века посто?е писани докази о насе?у под данаш?им називом. Године 1371 . место ?е било посед српске великашке породице Де?анови?а. [1] Ме?у сачуваним сред?овековним споменицима, на?познати?и ?е Манастир Светог Димитри?а ( 14. век ), а од на?ве?ег архитектонског интереса ?е Црква Светог Пантеле?мона ( 19. век ).

Из Велеса ?е био родом турски велики везир ?уприли? [ потребна одредница ] . [2]

По београдском календару из 1839. године гради? Велес ?е наводно "у Албани?и", а годиш?и трговачки вашар одржава се ту 20. ма?а. [3]

Ма?а 1856. године страдао ?е Велес од одметника Арнаута. Ови су запалили и оп?ачкали док ?е горео северни део града, ко?и раздва?а река Вардар. Изгореле су ку?е и сва трговачка чарши?а.

У граду ?е 1899. радио Србин лекар, др Иван Попови?, а "првак" велешких Срба тада ?е Ха?и ?ован Весови?. Велики српски родо?уб Петар Ташеви? уби?ен ?е у атентату ко?и су извели "бугараши". [4]

Духовни живот [ уреди | уреди извор ]

Велес ?е ?едан од врло старих градова Старе Срби?е , подигнут на реци Вардару, ко?а га раздва?а на два дела - источни (звани Прцорек?)и западни. По пристрасном извештачу "Цариградског весника" из 18. децембра 1854. године, очигледно Бугарину - ?ордану Константиновом, жите?и Велеса - свих 5000 православаца су Бугари, а ови што ?е заним?иво - говоре бугарско-српским ?езиком "славенским", и нешто мало цинцарским. Велешани ?уди су по ?ему "досет?иви и обдарени Бугари", ко?и су пре 15 година били добри трговци и радили са Пештом и Бечом. Лист "Братство" пише 1899. године, да ?е у Велесу од 15.000 становника, на?више Срба. Бугарски егзархисти су од 1870. године агресивно вршили " побугарива?е " у Скоп?у , Охриду и Велесу [5] , тако што су подстицали "филетизам", да би се велешко неопреде?ено становништво из?аснило - као ?едино под Турцима прихват?иво - да ?е бугарско. Одговор ?е на?више зависио од постав?еног пита?а, се?аци би били наведени на поже?ни одговор. Агенти бугарског Егзархата су сум?ичили Србе код Турака речима: "Срби су у Османско? импери?и ?едини нело?алан и сум?ив народ. Они са?а?у непрестано о српском царству и одржава?у везе са Београдом." То ?е подстицало непри?атество изме?у турских власти и Срба, доводило до сталних сукоба. Због тога су Турци 1876. године донели наредбу по ко?о? се забра?у?е "српско име" у Старо? Срби?и и Македони?и (?ужно? Срби?и). Од тада су Срби преименовани у пуку "хриш?анску ра?у".

Град ?е имао две лепе православне цркве, ко?е су измешане са тада посто?е?их шест ?ами?а. ?една црква ?е посве?ена Св. Спасу, и има врло лепо украшено темпло, по угледу на оно у манастиру Високи Дечани прозван "Вседржите?". У цркви се служи "славеносно" т?. бугарско-српским ?езиком. Други храм ?е посве?ен Св. Пантеле?мону, то ?е нова, висока гра?евина.

У непосредно? околини налазила су се 1854. године три манастира. Први, посве?ен Св. ?овану Крстите?у прозван "Ветерско", озидали су гра?ани са конацима и помо?ним зградама, чесмом и баштом, ниже ко?е протиче река Пчи?а. Манастирска црква ?е ме?утим мала и врло стара, гра?ена наводно за време султана Мехмеда другог. Било ?е ту много старих рукописа ко?е су монаси небригом уништили. Други манастир, посве?ен Пресвето? Богородици прозван "Согле", налази се у густо? шуми. И ?егова богата библиотека ?е готово уништена. Тре?и манастир, посве?ен Св. Архистрату Архан?елу Михаилу прозван "Клепа" (по брду изнад)?е такоше изгубио вредне старе рукописе. Све ове манастире каже се у опису из 1854. године, зидали су србски цареви, кнезови и деспоти. [6] Као купац српске к?иге Досите?а Обрадови?а, ?ав?а се у Велесу 1830. године монах Пахоми?е.

Изабран ?е 1910. године за епископа велешког Србин, Варнава. [5]

Српска к?ига у Велесу [ уреди | уреди извор ]

У Велесу ?е у прво? половини 19. века, живео и радио Ан?елко Палашеви? велико-купац (трговац). Трговачки послом ?е много путовао, и буду?и радознао много читао. Пешта ?е постала у то време важно место тргова?а и ту су се дуже или кра?е бавили многи шпекуланти Велешки. Захва?у?у?и сложним трговцима Велес ?е био просперитетно место, све док се ни?е кра?ем педесетих година 19. века, распламсала ме?унационална трве?а Грка и Бугара. Бугари су радили под "фирмом - Слав?ани", сво?ата?у?и-користе?и Србе за потискива?е несловена Грка (Цинцара). Српске интересе ненамет?иво ?е бранила ?егова разви?ена к?ижевност, наста?ала на свим странама. У Пешти ?е српску к?игу пазарио претплатом, поменути ха?и?а Ан?елко Палашеви?. [7] К?игу исте године узима ?ош ?едан Велешанин, привремени становник Пеште - Ха?и ?анко Кушови?. Ха?и ?анко у Пешти те 1827. године прибав?а ?ош ?едну српску к?игу. [8] Нижу се године, а са ?има и бро? читалаца из Велеса, ко?и се баве у Пешти. Тако 1828. године нову к?игу Бранкови?еву у Пешти узима?у трговци: ?анко Ха?и Кушеви?, Мано?ло Пана?отови?, Никола Ха?и Михаил, А?иано Кушеви? и Мано?ло Палашови?. [9] Српску истори?ску к?игу о к?азу Милошу, набавио ?е у Пешти, "Ан?елко Палацкови?" из Велеса. [10] Када се 1829. године ова? "Бугарин" сада као Палашев(по свом призна?у) из Македони?е, бавио у Пешти, претплатио се за две српске к?иге, напоменувши за себе, да ?е "велики ?убите? к?ижества и славе наци?е сво?е". [11] Поред Лазареви?еве, Ан?елко набав?а и "Писма" од српског просветите?а Досите?а Обрадови?а. Те године 1829. узима из Будима и тре?у к?игу, сада о српском деспоту ?акши?у, потпису?у?и се са "Бугарски трговац и ?убите? к?ижевства и славе...". [12] Догодине на ред долазе читаоци опет Досите?еви, чи?и "Дух списани?а" улази у домове иму?них Велешана: трговаца Манаси?а Ха?и Кушевича, Николе Ха?и Михаила, Атанаси?е Пу?ни?а, Ан?елка Палашева, ?елисе?а Сави?а, те Димка Чике турског царског "ландкапетана" тамош?ег, и на?после две госпо?е ?ули?ане Радиво?еви? и Мари?е Ненадови?. Поучну и практичну к?игу о здрав?у [13] узима?у читаоци добро знани из Велеса 1830. године: Ан?елко Палашев трговац и "велики ?убите? к?иге и наци?е сво?е" и Никола Ха?и Михаил. К?ига ?е српска али наци?у ни?е смео да помене Ан?елко, ?ер таква су била времена. Дело умно купу?у 1831. године, Велешани: кир Ан?елко, рилски ?еромонах "високоучени" Пахоми?е и газда Наум Бошко. [14] У Пешти ?е Ан?елко узео ?ош ?едну српску к?игу, ова? пут о свемиру и ?егово? "истори?и". [15] Она? ко ?е желео да упозна ма?арско право могао ?е 1831. године да наручи практичну к?игу об?ав?ену у Будиму. Наравно да се пословни ?уди из Велеса, ко?и раде са Пештом ту рачуна?у. Био ?е то Манаси Ха?и Тра?ко Кушеви? трговац велешки. [16] Нову српску к?игу прибавио ?е просве?ени трговац Ан?елко 1832. године истакнувши у списку претплатника да ?е "велики ?убите? к?ижества српског и оснивач прве библиотеке у вароши Велесу". [17] Бугарин "велики трговац и ?убите? к?ижества" пренумераци?ом набав?а исте године заним?иву к?игу "Србски родо?убац". [18] Велешани не жале новац за к?иге, па 1832. године стиже нови наслов у руке: Господара Ан?елка Палашова, "Болгарина" великог трговца и ?убите?а книжества, затим ?ована Ха?и Георга, Михаила Ха?и Пана и Зафира Ангела - у Пешти налазе?их трговаца. [19] Пожртвовани Ан?елко и да?е много чита, па следе?е 1833. године узима ?ош ?едну к?игу српску, не ме?а?у?и увере?е. [20] Ан?елко Палашов се ?ав?а и у списку приложника "Београдског к?игохранилиш?а" (Народне библиотеке) од 1832. године. [21] Уз Ан?елка сина Петкова, ко?и ?е био "ха?и?а", писмени купци ?едне друге српске к?иге 1835. године су и други поклоници православних свети?а - ?егов брат Мано Ха?и Палашов (та вари?анта презимена) и Зафир Ха?и Бошков, оба велико-купци. [22] По миш?е?у посетилаца Велеса, он ?е у то време био средиште великобугарског утица?а у Старо? Срби?и. [23] Када ?е следе?е 1836. године у Пешти изашла бугарска к?ига, ?ени купци из Велеса ?е посведочити сво?им именом - ново "опреде?е?е". [24] Претплатили су се сада: Манаси Х. Тра?ков Кушови?, Мано Х.(Ха?и) Петко Палашов и Замфир Кимо Х.(Ха?и) Бошков - оба купци велески. Видели смо како се дотад национално одро?ено и неопреде?ено становништво староседелачко, постепено под вештим упливом мешетара, одриче сво?е истинске самобитности и сво?их природних корена. ?ош, да поменемо пренумеранта велешког трговца Косту На?дена, ко?и ?е 1854. године набавио за сина ?ор?а, вредну српску к?игу. [25] ?ован Нешкови? управите? основних школа и професор у Велесу ?е 1858. године об?авио к?игу свог оца, ко?у ?е превео "на чист бугарски ?език". Отац Атанаси?е Нешкови? ?е 1801. године написао у Пешти дело "Истори?у Бугарске". [26]

Школство [ уреди | уреди извор ]

Српска народна школа у месту отворена ?е 1854. године и радила до 1876. године. После прекида, поново ?е обновила рад 1899. године. [27] У вароши Велесу 1857. године отворене су поред посто?е?их две нове школе: трговачка и женска. Трговини, ко?а се разгранала чак до Будима, био ?е потребан школован подмладак. У трговачко? школи учили су се страни ?езици немачки, француски и "?елински" (ко?и ?е био различит од "грчко-загорског") битни за рад.

Нема сум?е да су многи млади Велешани наставили да?е школова?е на страни. На?изгледни?и су им били Пешта и Београд, а чини се да ?е на?да?е доспео Константин Шу?еви? ко?и ?е 1853. године био ученик другог разреда гимнази?е у Одеси, у Руси?и.

?ован Нешкови? ?е 1857. године потвр?ен за професора главне школе и управите?а свих основних школа у перспективном Велесу и ?еговом окруже?у. Он ?е ма?а 1859. дао оглас у српском листу, за упраж?ено место стари?ег учите?а у школи у оближ?ем Прилепу. Плата ?е износила 5000 гроша (или 400 форинти) ко?а би се пове?ала у зависности од успеха учите?евог, затим бесплатног стана и огрева. Кандидати Срби су имали да се преко комисионара Теодора Хистодулови?а у Алексинцу (Срби?и), ?ему при?аве. [28] Нешкови? ?е често одлазио у Срби?у током сво?их одмора, и сара?ивао ?е у новосадском листу "Србски дневник". У ?едном извешта?у се каже да ?е у месту радила српска народна школа, мушка и женска у периоду 1868?1874. године. [29] Српска полугимнази?а у Велесу ?е основана 1913. године.

Архиепископ Антим (Грк) подигао ?е 1858. године велико зда?е "Грчко-?елинске школе", за децу петнаестак сво?их богатих сународника тамош?их Цинцара. [26] У то? школи се учило на грчко-загорском ?езику.

По извешта?у ста?а у бугарском Егзархату 1903. године, у граду Велесу има укупно 19.700 становника. Од тога ?е Словена било 12.000, Турака 6600, Цинцара 500 и Цигана 600 душа. [30] По статистици секретара Бугарске егзархи?е , 1905 . године у Велесу су функционисале две бугарске основне и две сред?е школе и по ?една српска , румунска и грчка основна и сред?а школа. [31]

Од 1918 . године Велес се припо?ио Кра?евини СХС , касни?е ?угослави?и .

Године 1991 . град ?е у саставу независне Северне Македони?е .

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Поглед на савремени Велес

По послед?ем попису становништва из 2002 . године, град Велес ?е имао 46.714 становника, следе?ег националног састава:

Попис 2002.‍
Македонци
  
43.221 92,52%
Турци
  
1.704 3,64%
Роми
  
799 1,71%
Власи
  
342 0,73%
Срби
  
323 0,69%
Албанци
  
93 0,19%
Бош?аци
  
36 0,07%
остали
  
196 0,41%
укупно : 46,714

Ве?инска вероисповест становништва ?е православ?е .

Култура [ уреди | уреди извор ]

На?ве?е туристичко одредиште у ближо? околини Велеса ?е антички град Стоби . Осим тога, знача?ни су и локалитети Бреза и Пешти , ко?и обилу?у пештерима (са археолошкима остацима из неолита , ранохриш?ански пештери).

У општини Велес налази се осам основних и четири сред?е школе, спортско игралиште, спортска сала, базен, позориште, музе?, библиотека, кино-сала, десет цркава, манастири и ?ами?а.

Градови побратими [ уреди | уреди извор ]

Други облици сарад?е:

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

  • Велес 1930. године
    Велес 1930. године
  • Црква светог Пантелејмона
    Црква светог Пантеле?мона
  • Старо језгро Велеса
    Старо ?езгро Велеса
  • Народни музеј у Велесу
    Народни музе? у Велесу
  • Споменик НОБ-у изнад града
    Споменик НОБ-у изнад града
  • Град Велес на фотографији из календара Вардар за 1913. годину.
    Град Велес на фотографи?и из календара Вардар за 1913. годину.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1898. године
  3. ^ "Месецеслов", Београд 1839. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  5. ^ а б "Политика", Београд 1927. године
  6. ^ "Световид", Темишвар, 13. ?ануар 1855.
  7. ^ Аврам Бранкови?: "Карактеристика или описани?е народа по цело? зем?и живе?ег", Будим 1827. године
  8. ^ ?ован Пачи?: "Сочи?ени?а песнословна", Пешта 1827. године
  9. ^ Аврам Бранкови?: "Преглед...", Будим 1828. године
  10. ^ Вук Ст. Кара?и?: "Милош Обренови? к?аз Срби?и или гра?а за српску истори?у нашега времена", Будим 1828. године
  11. ^ Лазар Лазареви?: "Владимир и Косара - драма у три чина", Будим 1829. године
  12. ^ Живан Теодорови?: "Прик?учени?а во?воде српског Стефана ?акши?а", Будим 1829. године
  13. ^ Васили?е Чокр?ан: "Художество одвратити болести", Будим 1830. године
  14. ^ ?евта Попови?: "Свеслави?е или Пантеон", Пешта 1831. године
  15. ^ Георги?е Магарашеви?: "Кратка всемирна истори?а", Будим 1831. године
  16. ^ Петар Вировац: "Перви основи главокривног ма?арског права", Будим 1831. године
  17. ^ Данило Младенови?: "Шумица", Будим 1832. година
  18. ^ Васили?е Чокер?ан: "Србски родо?убац", Будим 1832. године
  19. ^ Георги?е Захариадес: "Славенска граматика...", Пешта 1832. године
  20. ^ Исидор Сто?анови?: "Нравоучителне басне у стихови", Будим 1833. године
  21. ^ "Српски народ", Београд 6. март 1943. године
  22. ^ ?ован Бери?: "Жити?е пресвете... Богородице и присно д?еве Мари?е", Будим 1835. године
  23. ^ "Дело", Београд 7. ?ануар 1894. године
  24. ^ "Кратко начертани?е на свеобштата истори?а", превод са руског на бугарски ?език, Иван Ка?данов, Пешта 1836. године
  25. ^ Викенти?е Раки?: "Истори?а о послед?и разорени?а светога града ?ерусалима и о узе?у Константинопо?а", Београд 1854. године
  26. ^ а б "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  27. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  28. ^ "Србски дневник", Нови Сад 4. ?ун 1859. године
  29. ^ "Дело", Београд 1899. године
  30. ^ "Дело", Београд 1903. године
  31. ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велес&oldid=27542764 ”