Ван?ели?ски матрикс
Ван?ели?ски
или
екстрацелуларни матрикс
(ЕЦМ) ?есте било ко?и матери?ал
ткива
ко?и не улази у састав
?ели?е
. Ову ван?ели?ску структуру луче саме ?ели?е (нпр.
?ели?ски зид
, ко?и луче ?ели?а
бактери?а
и
би?ака
), или специ?ализовани
фибриобласти
,
остеобласти
у
костима
,
хондриобласти
у
хрскавици
животи?а
.
ЕЦМ бактери?а ?е живи ?ели?ски зид ко?и обави?а ?ели?у, да?у?и ?о? облик, штите?и ?е од осмотског притиска и обезбе?у?у?и ослонац за
флагеле
,
цили?е
,
пили
... С друге стране, он омогу?ава делова?е
антибиотикa
и прихвата?е
бактериофага
за ?ели?у. ?една од главних класификаци?а бактери?ских ?ели?а ?е обав?ена управо по саставу ?ели?ског зида (
Бо?е?е по Граму
). Грам позитивне бактери?е има?у вишесло?не зидове сачи?ене углавном од ланаца
пептидогликана
(90%), повезаних
амино киселинама
. Грам негативне бактери?е има?у много та?е зидове, сачи?ене од фосфолипидног двосло?а као и мембрана ?ели?е (двоменбранске су) и много ма?е пептидогликана (20%), повезаних за фосфолипиде липопротеинима.
Г?иве има?у ?ели?ски зид од полисахарида
хитина
.
ЕЦМ виших би?ака и алги сачи?ен ?е углавном од полисахарида
цеулозе
ко?а гради структурна влакна. Ова влакна су уро?ена у матрикс сачи?ен од полисахарида
хемицелулозе
(20% масе) и
пектина
(30%) и гликопротеина
лигнина
и
екстензина
(10%).
Целулоза ?е на?заступ?ени?и полимер на Зем?и, сачи?ен из дугих ланаца глукозе (и преко 10.000 мономера). Мноштво ових ланаца, постав?ених паралелно, формира?у целулозне микрофибриле, а они су, опет, повезани полисахаридима хемицелулозом и пектином. Оба ова молекула су ?ако граната. Док хемицелулоза да?е чврстину ?ели?ском зиду граде?и мрежу, негативно наелектрисан пектин ?е заслужан за везива?е позитвно наелектрисаних ?она и воде, да?у?и гел сво?ство зиду. Екстензин ?е сачи?ен од главне аминокиселинске гране и бочних ше?ера и да?е додатну чврстину ?ели?ском зиду. Пектин и хемицелулоза се синтетишу у Гол?и?евом апарату, док ?е за синтезу целулозе задужен ензимски конплекс на ?ели?ско? мембрани. Примарни ?ели?ски зидови су савит?иви, омогу?ава?у раст, сачи?ени су од ?еднаких удела целулозе, хемицелулозе и пектина, а са старе?ем их заме?у?е секундарни ?ели?ски зид. Секундарни зид се налази изме?у примарног зида и мембране, дебео ?е, има организовани?е микрофибриле, чврш?и ?е и сачи?ен од много ма?е пектина и од 50-80% целулозе, а понекад ?е додатно о?ачан лигнином (наручито код дрвенастих би?ака). Он игра важну улогу у ?ели?ама задуженим за транспорт, да?е чврстину би?ци и штити ?е од осмотског притиска средине.
ЕЦМ животи?а попу?ава простор изме?у ?ели?а омогу?ава ?ихов опстанак, одржава структуру многих везивних ткива, обезбе?у?е повезаност,
?ели?су комуникаци?у
, крета?е имуних ?ели?а до места запа?е?а, обав?а функци?у
пролифераци?е
,
диференци?аци?е
, миграци?е и складиште?а неких регулатора раста. Током
еволуци?е
више?ели?ских животи?а по?ава ван?ели?ског матрикса омогу?ила ?е ствара?е нових облика живота. Више?ели?ски организми састо?е се од ?ели?а претежно мале чврстине (желатинозне) на ко?е делу?е
гравитаци?а
па би организми, да не посто?и ван?ели?ски матрикс, расли на веома широко? основи што би отежало ?ихово крта?е. У
везивним ткивима
животи?а ?е веома добро разви?ен, док ?е у епителним оскудан.
Молекули ко?и улазе у састав ван?ели?ског матрикса животи?а су:
- вода
(тзв.
ткивна течност
)
- протеогликани
- структурни
фибриларни протеини
(
колаген
,
еластин
)
- адхезивни гликопротеини ван?ели?ског матрикса
- минерали, чи?и састав и
концентраци?а
зависе од врсте ткива