Валери? Борисович Харламов
(
рус.
Валерий Борисович Харламов
;
14. ?ануар
1948
?
27. август
1981
) ?е био
сов?етски
и
руски
играч
хоке?а на леду
. Наступао ?е за
ЦСКА
из
Москве
(1967?1981) и за
репрезентаци?у Сов?етског Савеза
(1969?1980).
Био ?е два пута Олимпи?ски шампион (1972, 1976) и осам пута шампион света са репрезентаци?ом Сов?етског Савеза.
Проглашен ?е за заслужног ма?стора спорта
1969
. године и два пута на?бо?и играч Сов?етског Савеза
1972
. и
1973
. године. ?едан ?е од на?бо?их играча Сов?етског Савеза седамдесетих година ко?и ?е признат и у сво?о? зем?и у иностранству.
Харламови родите?у били су радници фабрике ?Комунар“ у
Москви
.
[1]
?егов отац Борис био ?е
Рус
[2]
, а ма?ка, Кармен Оливе-Абад
Баски?ка
, ко?а ?е побегла
1937
. из
Шпани?е
због
гра?анског рата
у то? зем?и.
[3]
[4]
Валери? Харламов се родио у но?и изме?у
13.
и
14. ?ануара
1948
. године у
Москви
. Борис и Бегони?а су те но?и били у фабрици ?Комунар“. До сумрака Бегони?а ?е осетила болове па ?е пребачена у болницу, где ?е родила сина.
[5]
. Име ?е добио по сов?етском пилоту
Валери?у Чкаловом
.
[6]
У тренутку када се родио Валери?, Борис и Бегони?а су живели у ванбрачно? за?едници, да би се три месеца након ро?е?а ?еговог сина венчали.
[7]
Касни?е ?е породица добити и ?ерку ко?у ?е назвати Тат?ана.
Хоби?и Харламова у дети?ство су били
хоке? на леду
и
фудбал
. Почео ?е да клиза када ?е имао седам година. ?егов отац ?е играо хоке? за фабрички тим и често ?е са собом водио сина.
[8]
Харламов ?е
1956
. године са ма?ком и сестром Валери отишао у Шпани?у. У
Билбау
где ?е живео ишао ?е и у школу, али се након годину дана вратио са породицом у Сов?етски Савез.
[1]
Због порекла сво?е ма?ке у касни?о? кари?ери доби?е надимак ?Шпанац“.
Током сво?е младости био ?е мали и мршав и имао ?е честих здравствених проблема. То ?е кулминирало
1961
. године када му ?е откривена срчана мана. Од тог тренутка доктори су Валери?у забранили присуствова?е на часовима физичког васпита?а, вежба?е са теговима, плива?е, па чак и да поха?а лет?и камп.
[9]
?егов отац Борис, упркос саветима лекара уписао га ?е у хоке?ашки клуб
ЦСКА
. Након три месеца тренеира?а отац и син су отишли у болницу на прегледе. Тамо су лекари констатовали да ?е Валери? потпуно здрав и од тада ?е почео активно да се бави хоке?ом.
[9]
Талентовани млади? сво?им играма почео да се наме?е за сениорски тим ЦСКА. Ме?утим тренер ЦСКА
Анатоли? Тарасов
први пут у ?ему ни?е видео играча за први тим, а као главни недостатак навео ?е ?егову висину ко?а ?е износила 172 cm.
[10]
Харламов се одлично показао на финалном турниру ?униорског првенства Сов?етског Савеза у
Минску
.
[11]
Лето
1967
. провео ?е тренира?у?и за сениорски састав ЦСКА у
Кудепсти
, након чега се доста променио физички, набацио ?е миши?ну масу.
За сениорски састав ЦСКА дебитовао ?е
22. октобра
1967
. године у мечу са
Сибиром
у
Новосибирску
у коме ?е ЦСКА ?е победио са 9:0. Да би стекао више искуства Тарасов га ?е послао да сезону 1967/68 проведе у друголигашу
Звезди
из
Чебарку?а
. Тадаш?и тренер Звезде Владимир Алфер добио ?е строга упутства од Тарасова. Захтевао ?е да се Харламову омогу?и да тренира три пута дневно, а да у утакмицама мора да игра на?ма?е 70 посто меча.
[12]
За?едно са Харламовим у Звезду ?е послат и дефанзивац
Александар Гусев
. Играчи су се за кратко време прилагодили клубу и дали су велики допринос резултатима Звезде. Харламов ?е постигао 34 голова на 40 утакмица и постао ми?еник дома?е ?авности
[13]
, а Гусев се одлично показао у улози одбрамбеног играча. Владимир Алфер ?е редовно информисао Тарасова о резултатима Харламова, а након састанка у фебруару
1968
. године позван ?е назад у Москву.
[12]
Послед?и меч за Звезду одиграо ?е
7. марта
у
Кали?ину
, а
8. марта
се вратио ку?и и истог дана га ?е Тарасов позвао на тренинг.
Харламов ?е поново заиграо за ЦСКА у утакмици против Сибира у Новосибирску ко?и ?е ЦСКА лако победио са 11:3. Играо ?е у лини?и са
Владимиром Викуловим
и
Виктором Полупановим
као замена
Анатоли?у Фирсову
. Сво? први гол за Москов?ане постигао ?е
23. априла
1968
, против екипе
Крила Сов?етов
. Сезону ?е завршио у лини?и са
Смолином
и
Блиновим
.
Наредне сезоне ?е успео да се избори за место у тиму. У октобру 1968 ?е об?ав?ено да ?е Харламов у утакмици против
Торпеда
играти у лини?и са
Борисом Миха?ловим
и
Владимиром Петровим
. Цска ?е поражен са 1:0, а Харламов ?е играо слабо. Ме?утим трио младих нападача ?е убрзо почети да игра добро и ефикасно.
[9]
Харламов ?е са ?има играти наредних 14 година.
[14]
У децембру 1968 позван ?е у да заигра за други тим репрезентаци?е Сов?етског Савеза ко?а ?е заменила Чехословачку на ме?ународном турниру у Москви. Након турнира позван ?е да заигра за репрезентаци?у Сов?етског Савеза у два меча против
Репрезентаци?е Канаде
. Дебитовао ?е
6. децембра
1968
, а сутрадан ?е одиграо и други меч. У обе утакмице ?е играла тро?а Меиха?лов - Петров -Харламов.
Од почетка
1969
. сво тро?е су позивани да игра?у при?ате?ске утакмице за репрезентаци?у, након чега су тренери одлучили да ии поведу на
Светско првенство 1969.
у
Стокхолму
. Они су од прве утакмице показали високу класу и оправдали позив тренера.
Посто?е разлике у подацима када ?е Харламов постигао сво? први погодак на првенству.
Година
|
Тим
|
Такмиче?е
|
|
GP
|
G
|
A
|
Pts
|
PIM
|
1969
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
6
|
7
|
13
|
4
|
1970
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
9
|
7
|
3
|
10
|
4
|
1971
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
5
|
12
|
17
|
2
|
1972
|
Сов?етски Савез
|
SS
|
7
|
3
|
4
|
7
|
16
|
1972
|
Сов?етски Савез
|
OG
|
5
|
9
|
7
|
16
|
2
|
1972
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
9
|
8
|
6
|
14
|
10
|
1973
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
9
|
14
|
23
|
31
|
1974
|
Сов?етски Савез
|
SS
|
8
|
2
|
6
|
8
|
4
|
1974
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
5
|
5
|
10
|
8
|
1975
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
9
|
10
|
6
|
16
|
4
|
1976
|
Сов?етски Савез
|
OG
|
6
|
3
|
6
|
9
|
6
|
1976
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
4
|
10
|
14
|
4
|
1977
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
9
|
7
|
16
|
4
|
1978
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
10
|
4
|
5
|
9
|
4
|
1979
|
Сов?етски Савез
|
WC
|
8
|
7
|
7
|
14
|
4
|
1980
|
Сов?етски Савез
|
OG
|
7
|
3
|
8
|
11
|
2
|
Тотали Светског првенства
|
105
|
74
|
82
|
156
|
79
|
Олимпи?ски тотали
|
18
|
15
|
21
|
36
|
10
|