С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
У линеарном концепту
времена
,
буду?ност
?е део временске лини?е ко?и тек треба да се догоди, односно место у
простор-времену
где се налазе сви дога?а?и ко?и се ?ош нису десили. У овом смислу, буду?ност ?е супротна
прошлости
(низу дога?а?а ко?и су се ве? догодили) и
садаш?ости
(по?аве ко?е се дешава?у сада).
Буду?ност ?е увек заузимала посебно место у
филозофи?и
и, уопште,
?удском
уму
. Ово ?е из разлога ве?им делом зато што ?удска би?а често желе
прогнозу
дога?а?а ко?и ?е се десити. Можда ?е могу?е тврдити да
еволуци?а
човеч?ег
мозга
великим делом представ?а еволуци?у у спозна?ним способностима ко?е су потребне да се предвиди буду?ност, т?. апстрактна
машта
,
логика
и
индукци?а
. Машта нам дозво?ава да ?видимо“ (односно предвидимо) могу?и модел дате ситуаци?е без
посматра?а
исте, ублажу?у?и тиме ризике. Логичко резонова?е дозво?ава да се предвиде неизбежне последице акци?а и ситуаци?а, па самим тим да?е корисне податке о буду?им дога?а?има. Индукци?а дозво?ава повезива?е
узрока
са последицама, основни предуслов за сваку прогнозу буду?ег
времена
.
Упркос овим
спозна?ним
алатима за разумева?е буду?ности,
стохастичка
природа многих природних и друштвених процеса ?е учинила предви?а?е буду?ности дуго траженим ци?ем многих ?уди и култура кроз истори?у. ?уди ко?и тврде да виде буду?ност, као што су
пророци
, уживали су велико призна?е па чак и друштвени знача? у многим прошлим и садаш?им за?едницама. Целе
псеудонауке
, као што су
астрологи?а
и
хи?ероманти?а
, прав?ене су са ци?ем предви?а?а буду?ности. Добар део
физичке науке
се тако?е може протумачити као покуша? да се направе квантитативна и об?ективна предви?а?а везана за дога?а?е.
Буду?ност тако?е чини битну тему за
религи?у
. Религи?е често нуде прорица?а о животу после
смрти
, као и о
кра?у света
. Сукоб у
хриш?анско?
религи?и изме?у
Бож?ег
сазна?а
о буду?ности и слободе човечанства води, на пример, до
доктрине
о
предестинаци?и
