한국   대만   중국   일본 
Брана Три клисуре ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Брана Три клисуре

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Брана Три кланца

Поглед на брану Хидроелектране Три кланца у септембру 2009.
Поглед на брану Хидроелектране Три кланца у септембру 2009.

Основни подаци
Држава Кина
Река ?ангцек?анг
Почетак изград?е 14. децембар 1994
Прва синхронизаци?а 2003 [1]
Подаци о ?езеру
Површина 1084 km² km²
Подаци о електрани
Бро? турбина 32 × 700 MW
2 × 50 MW
Тип бранска
Инсталисана снага 22,500 MW MW
Тип турбине Францисова турбина [2]
Годиш?а производ?а 87  TWh (310  PJ ) (2015)
Приказ смешта?а Хидроелектране Три кланца и на?ве?и градови на реци ?ангцек?анг
Модел хидроелектране Три кланца, где се види тело бране (лево), прелив бране (у средини) и дизалица за бродове (десно)
Модел хидроелектране Три кланца, где се види дизалица за бродове (лево) и бродска преводница (десно)
Францисова турбина у Хидроелектрани Три кланца
Сателитски снимак показу?е поплав?ено подруч?е са вештачким ?езером хидроелектране Три кланца. Поре?е?е: 17. април 1987. (доле) и 7. новембар 2006. (горе)

Брана Три кланца ( Кина ) ?е хидроелектрана , с браном на реци ?ангцек?анг , ко?а ?е тре?а на?дужа река на свету. То ?е хидроелектрана с на?ве?ом инсталираном снагом на свету од 22.500 MW (2012). [3] [4] [5] Зад?а водна турбина на?ве?е кинеске хидроелектране Три кланца ?е спо?ена на мрежу 2012. године, [6] [7] чиме ?е ова хидроелектрана коначно довршена. С град?ом се кренуло ?ош 1994, [8] а коштала ?е око 50 мили?арди америчких долара . Сама брана ?е завршена 2006. Осим дизалица за бродове, сви делови хидроелектране су завршени 30. октобра 2008, када ?е 26 водених турбина почело са употребом за производ?у електричне енерги?е. Хидроелектрана има чак 32 водене турбине, а свака има снагу од 700 MW, те само ова хидроелектрана производи 11% потреба Кине за електричном енерги?ом. Уз ?ош два електрична генератора , сваки са 50 MW, коначна инсталирана снага ?е 22.500 MW. [9] [10] [11] Дизалице за бродове су завршене у децембру 2015. [12]

Осим великог хидроенергетског потенци?ала , хидроелектрана Три кланца сма?у?е по?аву честих поплава и пове?ава могу?ност превоза робе. Знача?ан ?е и еколошки допринос због сма?е?а гасова стаклене баште , [13] ако знамо да Кина готово сву енерги?у доби?а изгара?ем фосилних горива , посебно уг?а . Предност про?екта ?е и навод?ава?е околних низводних по?опривредних површина, као и планови за водоопскрбу северних и сушни?их делова Кине. Иако многи у Кини сматра?у хидроелектрану Три кланца неопходним за разво? кинеске привреде и разво?а Кине у воде?у светску силу, многи струч?аци сматра?у да би негативни учинци про?екта могли надмашити ?егове позитивне учинке, [14] [15] [16] [17] поготово због расе?е?а 1,3 милиона ?уди, еколошких промена, [18] све ве?ег клиза?а тла, потапа?а многих археолошких и истори?ских места. [19]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Због честих поплава и великог хидроенергетског потенци?ала, иде?а о регулаци?и реке ?ангцек?анг дуго ?е присутна. Након првих ?авних на?ава 1914. првог председника Кине Сун ?ат-сена , проведена су истражива?а о на?погодни?о? локаци?и. [20] [21] За про?ект Три кланца организована ?е национална мрежа струч?ака за израду и преглед по?единих реше?а и делова про?екта , а ук?учени су и бро?ни струч?аци из преко десет зема?а света. [22] [23] За локаци?у ?е одабран предео зван Три кланца, где ?е река ?ангцек?анг на?ужа и где ?о? ?е хидропотенци?ал изразит. [24] Ту су на простору дугом 200 km, изме?у градова Ванс?ен и ?и?анг , иду?и низводно смештена три кланца : ?утанг, дуг 8 km (на?кра?и и на?ужи), Ву, дуг 40 km и Силинг, дужине 80 km (на?опасни?и због пли?ака и брзине воде). [25] [26]

Године 1939. за време Другог кинеско-?апанског рата , предео Три кланца ?е био окупиран од стране ?апанске во?ске. Након доласка комуниста на власт, Мао Цедунг ?е подржавао про?ект, али се ипак одлучио да започне други про?ект, хидроелектрану Ге?оуба. Додине 1954. догодила се велика поплава , у ко?о? ?е погинуло око 33.000 ?уди, тако да се након те несре?е озби?но почело размиш?ати о град?и велике бране код Три кланца.

Године 1992. кинеске власти су коначно одлучиле да почну са град?ом, ко?а ?е започела кра?ем 1994. Брана ?е завршена 2006, а сви други делови хидроелектране су завршени 30. октобра 2008, осим дизалица за бродове. Хидроелектрана тренутно ради са снагом од 22.500 MW, ?ер ?е 2012. и зад?а водена турбина пуштена у рад. [27]

Величина бране [ уреди | уреди извор ]

Брана ?е направ?ена од бетона и дуга ?е 2.335 м, а врх бране или круна се налази на надморско? висини од 185 м. За радове ?е угра?ено 27.200.000 м³ бетона, 463.000 тона челика (дово?но за 63 А?фелова тор?а ) и ископано ?е око 102.600.000 м³ зем?е и стена. Бетонска брана ?е висока 181 м изнад основе стена.

Када ?е ниво воде на висини од 175 м изнад нивоа мора (тада ?е разлика површине воде узводно и низводно 110 м), вештачко ?езеро ?е дуго око 600 km [28] и широко 1,12 km. Садржи тада 39,3 km 3 воде, а површина ?е око 1045 km². [29] Вештачко ?езеро прекрива око 632 km² зем?е, поре?е?а ради хидроелектраном Итаипу има вештачко ?езеро ко?е покрива 1350 km². [30]

Трошкови [ уреди | уреди извор ]

Кинеске власти проце?у?у да ?е цели про?ект коштати око 22,5 мили?арде америчких долара , а да ?е се трошкови исплатити након 10 година пуног рада. [31]

Производ?а електричне енерги?е и расподела [ уреди | уреди извор ]

Електрични генератор [ уреди | уреди извор ]

Главни електрични генератор има 6.000 тона сваки и конструисани су са излазном снагом од 700 МW. [3] [32] Висина притиска или максимални расположиви водени пад ?е 80,6 м. Проток воде износи од 600 до 950 м³/s , зависно од расположивог воденог пада. Што ?е ве?и расположиви водени пад, то ?е ма?и проток потребан да се постигне снага електричног генератора.

Хидроелектрана Три кланца користи Францисове турбине , с пречником 9,7/10,4 м (два произво?ача) и окре?у се брзином од 75 окрета?а у минути. [33] Про?ектна снага ?е 778 MVA, са максимумом од 840 MVA и фактором снаге 0,9. Доби?ена електрична стру?а има напон од 20 k V . Спо?ни пречник статора електричног генератора ?е 21,4/20,9 м, а унутраш?и пречник 18,5/18,8 м. Статор ?е висок 3,1/3 м. Оптере?е?е теме?а ?е 5050/5500 тона . Просечан ступа? искориште?а ?е 94%, а достиже до 96,5%.

Годиш?а излазна снага хидроелектране Три кланца [ уреди | уреди извор ]

До 16. септембара 2009. електрана ?е произвела 348,4 TWh електричне стру?е. Инсталирана снага ?е за 4.300 MW ве?а од Хидроелектране Итаипу . [34] Од новембра до ма?а излазна снага ?е сма?ена због сма?еног протока воде и сушног периода. [35]

Годиш?а производ?а електричне стру?е
Година Бро?
инсталираних водених турбина 		TWh
2003. 6 8 607
2004. 11 39 155
2005. 14 49 090
2006. 14 49 250
2007. 21 61 600
2008. 26 80 812 [36]
2009. 26 79 470 [37]
2010. 26 84 370 [38]
2011. 29 78 290 [39]
2012. 32 25 907 [40]
Укупно 29(32) 556 551

Утица? на животну средину [ уреди | уреди извор ]

Панорама Хидроелектране Три кланца

Емиси?а [ уреди | уреди извор ]

Да би добили око 1 kWh електричне енерги?е , потребно ?е 366 грама уг?а . Због тога хидроелектрана Три кланца сма?у?е потрош?у угла за 31 милиона тона годиш?е, те сма?у?е ниво гасова стаклене баште : 1 милион тона сумпор диоксида , 370 000 тона азотних оксида , 10 000 тона уг?ен-моноксида , а и знача?ну количину живе . Штеди се и на енерги?и за ископава?е, пра?е и превоз руде до електране .

Вештачко ?езеро ?е пове?ало превоз шлеповима за 6 пута, сма?у?у?и и тако емиси?у уг?ен-диоксид за 630.000 тона. Од 2004. до 2007. укупно ?е прошло кроз бродску преводницу 198 милиона тона робе. [41]

Ерози?а и седиментаци?а [ уреди | уреди извор ]

Приме?ене су две посебне опасности за брану. Задржава?е воде испред бране пове?ава ?ену температуру и ме?а минерални састав , што утиче би?ни и животи?ски свет (нестанак или озби?но угрожава?е неколико ретких речних врста). Задржава?ем и успорава?ем реке сма?у?е се ?ена функци?а одвод?ава?а отпадних вода великих градова. Река ?ангцек?анг ?една ?е од му?ем на?богати?их река света.

Неки струч?аци изражава?у страх да би пове?ана тежина узрокована накуп?а?ем воде и седимената могла реактивирати раседну зону на ко?о? се налази акумулационо ?езеро, што би опет узроковало потрес ко?и би могао оштетити или срушити брану. Ве? се бележи по?ачана сеизмичка активност у том подруч?у.

Сма?е?е му?а низводно доводи до два проблема:

  • Изград?ом бране му? се задржава и таложи у ?езеру, чиме се сма?у?е ?егов пово?ан утица? на по?опривреду низводно од бране што ?е за пос?едицу имати пове?ану употребу хеми?ских средстава и да??у деградаци?у тала.
  • Наглашава се и угроженост Шанга?а ко?и лежи у делти ?ангцек?анга, ко?а се изгра?у?е богатим наносима му?а. Такав сценарио неодо?иво подсе?а на реку Нил и Асуанску брану . [42]

По?опривреда, индустри?а, поплаве [ уреди | уреди извор ]

Уз енергетску добит важна ?е и заштита од поплава , те пловидбе. [43] Управо заштиту од разорних поплава кинеска влада наглашава као примарни ци? изград?е мегапро?екта. Уз сма?е?е прометних трошкова до 40%, од Шанга?а узводно до Чунгкинга уместо бродова до на?више 3.500 тона, мо?и ?е пловити они до 10.000 тона.

За монсунских киша река ?ангцек?анг и притоке се разлива?у и чести су разорни поплавни таласи (само у 20. веку због ?ених поплава погинуло ?е око 300.000 ?уди). Долина реке ?е главно по?опривредно (житница Кине) и важно индустри?ско подруч?е Кине. У ?о? се оствару?е више од половине кинеске по?опривредне производ?е ( пшеница , ?ечам , кукуруз , коноп?а и др.) и чак 75% кинеске производ?е риже . Подруч?е ?ангцек?анг на?насе?ени?е ?е подруч?е Кине у ко?ем живи око 1/3 укупног становништва.

Остали ефекти [ уреди | уреди извор ]

Културни ефект [ уреди | уреди извор ]

Сред?и део тока реке ?ангцек?анг ?една ?е од колевки кинеске цивилизаци?е . Због изград?е бране под водом се налазе споменици из две послед?е кинеске династи?е, Минг и ?инг , на чак 1.208 истори?ских локалитета, те познате пе?инске скулптуре из династи?е Танг (7?10. века). Дио истори?ских споменика ?е пресе?ен, али многи ?е трагови живота стари и 6.000 година остали су под водом. [44]

Цена про?екта [ уреди | уреди извор ]

Противници целог про?екта наглашава?у и ?егову скупо?у. Службене бро?ке се кре?у око 22,5 мили?арде америчких долара, док неслужбене бро?ке због инфлаци?е расту и до вртоглавих 100 мили?арди америчких долара . За та? новац, наглашава?у могло се изградити неколико ма?их хидроелектрана, ко?е би узима?у?и у обзир негативне учинке имале ве?у исплативост.

Основни подаци [ уреди | уреди извор ]

  • Димензи?е
    • Висина - 185 метара
    • Осовинска дужина - 2309,47 метара
  • Електрана
    • Производ?а стру?е - 85.000.000.000 киловат часова годиш?е (око 3,88% годиш?е потрош?е целе Кине)
    • Генератори - планира?а уград?а 26 генератора, сваки ?ачине 700 MW.
Поглед на буду?и пролаз за бродове
  • Резервоар [45] [46]
    • Нормални ниво воде - 175 метара
    • Капацитет - 39,3 мили?арде m³

Изглед бране [ уреди | уреди извор ]

Овде су представ?ени модели ко?и показу?у како ?е брана изгледати кад буде у потпуности завршена 2009. године.

  • Главни прелив окружен електричном кућицом и пролазом за бродове здесна
    Главни прелив окружен електричном ку?ицом и пролазом за бродове здесна
  • Пролаз за бродове са леве стране
    Пролаз за бродове са леве стране
  • Поглед на главну брану
    Поглед на главну брану

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Ma, Yue (26. 11. 2010). ?Three Gorges Dam” . Stanford University . Приступ?ено 13. 2. 2016 .  
  2. ^ Francis hydro turbines
  3. ^ а б Acker, Fabian (2. 3. 2009). ?Taming the Yangtze” . IET magazine . Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г.  
  4. ^ ?:: Three Gorges reservoir raises water to target level” . Xinhua. 7. 10. 2008 . Приступ?ено 23. 11. 2010 .  
  5. ^ ?Final Turbine at China's Three Gorges Dam Begins Testing” . Inventor Spot. Архивирано из оригинала 04. 05. 2011. г . Приступ?ено 15. 5. 2011 .  
  6. ^ ?三?工程最后一台机??束72小???行” . ctg.com.cn. Архивирано из оригинала 12. 05. 2013. г . Приступ?ено 23. 6. 2012 .  
  7. ^ ?Three Gorges underground power station electrical and mechanical equipment is fully handed over production” (на ?езику: Chinese). China Three Gorges Corporation. Архивирано из оригинала 05. 04. 2013. г . Приступ?ено 8. 7. 2012 .  
  8. ^ Allin, Samuel Robert Fishleigh (30. 11. 2004). ?An Examination of China's Three Gorges Dam Project Based on the Framework Presented in the Report of The World Commission on Dams” (PDF) . Virginia Polytechnic Institute and State University. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 07. 2010. г . Приступ?ено 23. 11. 2010 .  
  9. ^ "Taming the Yangtze" Acker Fabian Архивирано [Date missing] на са?ту Portuguese Web Archive|Portuguese Web Archive, 2009, IET magazine
  10. ^ "Three Gorges reservoir raises water to target level" , publisher= Xinhua, 2008.
  11. ^ "Final Turbine at China's Three Gorges Dam Begins Testing" Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. ма? 2011), publisher=Inventor Spot, 2011.
  12. ^ ?The world's largest "L boat lift" Three Gorges Dam successfully tested” (на ?езику: Chinese). Chutianjinbao News. 14. 1. 2016 . Приступ?ено 15. 2. 2016 .  
  13. ^ ?一座自主?新?史?碑 三?工程的改革?放之路” . Hb.xinhuanet.com. Архивирано из оригинала 28. 02. 2009. г . Приступ?ено 1. 8. 2009 .  
  14. ^ Yang, Lin (12. 10. 2007). ?China's Three Gorges Dam Under Fire” . Time . Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г . Приступ?ено 28. 3. 2009 . ? The giant Three Gorges Dam across China's Yangtze River has been mired in controversy ever since it was first proposed ”  
  15. ^ Laris, Michael (17. 8. 1998). ?Untamed Waterways Kill Thousands Yearly” . Washington Post . Приступ?ено 28. 3. 2009 . ? Officials now use the deadly history of the Yangtze, China's longest river, to justify the country's riskiest and most controversial infrastructure project ? the enormous Three Gorges Dam. ”  
  16. ^ Grant, Stan (18. 6. 2005). ?Global Challenges: Ecological and Technological Advances Around the World” . CNN . Приступ?ено 28. 3. 2009 . ? China's engineering marvel is unleashing a torrent of criticism. [...] When it comes to global challenges, few are greater or more controversial than the construction of the massive Three Gorges Dam in Central China. ”  
  17. ^ Gerin, Roseanne (11. 12. 2008). ?Rolling on a River” . Beijing Review . Архивирано из оригинала 22. 09. 2009. г . Приступ?ено 28. 3. 2009 . ? ..the 180-billion yuan ($26.3 billion) Three Gorges Dam project has been highly contentious. ”  
  18. ^ ?重?云??江右岸?360万方滑坡?情-地方-人民?” . People's Daily . Архивирано из оригинала 13. 04. 2009. г . Приступ?ено 1. 8. 2009 .   See also: ?探?三???云?故陵滑坡?情” . News.xinhuanet.com . Приступ?ено 1. 8. 2009 .  
  19. ^ "Projekt Tri klanca - najve?a hidroelektrana na svijetu" Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. децембар 2007), Građevinar.hr, Inozemno gradili?te, 2011.
  20. ^ Yang, Lin (12. 10. 2007). ?China's Three Gorges Dam Under Fire” . Time . Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г . Приступ?ено 27. 08. 2017 .  
  21. ^ ?中??民?、?民?、111新????相???三?工程_新?中心_新浪?” . News.sina.com.cn . Приступ?ено 1. 8. 2009 .  
  22. ^ John Lucian Savage Biography Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. ?ун 2011) by Abel Wolman & W. H. Lyles, National Academy of Science, 1978.
  23. ^ Mufson, Steven (9. 11. 1997). ?The Yangtze Dam: Feat or Folly?” . Washington Post . Приступ?ено 23. 11. 2010 .  
  24. ^ ?1992年4月3日全?人大批准?建三?工程” . News.rednet.cn. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г . Приступ?ено 16. 8. 2009 .  
  25. ^ Lin Yang: "China's Three Gorges Dam Under Fire", Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. октобар 2007) Time, 2007.
  26. ^ "中??民?、?民?、111新????相???三?工程_新?中心_新浪?" , publisher=News.sina.com.cn, 2009.
  27. ^ "На?ве?а Кинеска хидроелектрана Три клисуре коначно у пуном погону" , www.obnovljivi.com, 2012.
  28. ^ Engineering Geology for Society and Territory - Volume 2: Landslide Processes . Springer. 2014. стр. 1415. ISBN   978-3-319-09057-3 .  
  29. ^ ?Three Gorges Project” (PDF) . Chinese National Committee on Large Dams . Приступ?ено 1. 1. 2015 .  
  30. ^ publisher=Xinhua Net "三?水?：世界淹?面?最大的水? (Three Gorges reservoir: World submergence area biggest reservoir)" , 2003.
  31. ^ "International Water Power and Dam Construction" Архивирано на са?ту Wayback Machine (14. ?ун 2011), publisher=Waterpowermagazine.com, 2007.
  32. ^ ?Архивирана копи?а” 三?工程左右岸?站26台机?全部投入商??行 (на ?езику: Chinese). China Three Gorges Project Corporation. 30. 10. 2008. Архивирано из оригинала 09. 02. 2009. г . Приступ?ено 6. 12. 2008 .  
  33. ^ ?中??江三?工程???公司” . Ctgpc.com.cn. 10. 3. 2009. Архивирано из оригинала 02. 10. 2011. г . Приступ?ено 1. 8. 2009 .  
  34. ^ The Itaipu hydroelectric plant ended 2016 with a historic production of 103,098,366 megawatt hour
  35. ^ "Three Gorges Dam" , publisher=Government of China, 2011.
  36. ^ "中??力新??――?力行?的???站" [ мртва веза ] , publisher=Cepn.sp.com.cn, 2009.
  37. ^ "?家重大技???" Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. април 2010), publisher=Chinaequip.gov.cn, 2010.
  38. ^ ?"??葛洲?梯??站全年??1006.1?千瓦? " ” . Архивирано из оригинала 01. 09. 2011. г . Приступ?ено 27. 08. 2017 .  
  39. ^ ?"Three Gorges Project Generates 78.29 Bln Kwh of Electricity in 2011 " ” . Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г . Приступ?ено 27. 08. 2017 .  
  40. ^ ?"?家?力市?直?交易信息 " ” . Архивирано из оригинала 27. 08. 2017. г . Приступ?ено 27. 08. 2017 .  
  41. ^ "Three Gorges Dam" Архивирано на са?ту Wayback Machine (10. март 2007), publisher=NDRC, 2007.
  42. ^ "Projekt Tri klanca - novo svjetsko ?udo ili novi ljudski proma?aj?" Архивирано на са?ту Wayback Machine (15. децембар 2013), Geografija.hr, Ivan ?anjevac, 2011.
  43. ^ ?中??江三?工程???公司” . Ctgpc.com.cn. 8. 4. 2009. Архивирано из оригинала 02. 10. 2011. г . Приступ?ено 1. 8. 2009 .  
  44. ^ "Flotsam, Jetsam and the Three Gorges Dam" Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. ?ул 2008) Regine Debatty, publisher=World Changing, 2007.
  45. ^ ?Water level at Three Gorges Project raised to full capacity” . xinhuanet.com .  
  46. ^ ?三?完成172.5米蓄水 中游航道正常??(?)-搜狐新?” . News.sohu.com . Приступ?ено 16. 8. 2009 .  


Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Engineering Geology for Society and Territory - Volume 2: Landslide Processes . Springer. 2014. стр. 1415. ISBN   978-3-319-09057-3 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Брана Три клисуре на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брана_Три_клисуре&oldid=27737925 ”