한국   대만   중국   일본 
Бо?ни брод ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Бо?ни брод

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Амерички бо?ни брод УСС А?ова

Бо?ни брод ?е назив за на??аче наоружан и на?више оклоп?ен ратни брод са главном бродском батери?ом ко?а се састо?и од топова великог калибра. Посто?е од XVI века са по?авом карака и галеона , у XVII и XVIII веку као лини?ски бродови , оклоп?аче , предредноти у XIX , а дредноти на самом почетку XX века .

Током касног XIX века . и почетка XX века . века бо?ни брод био ?е на?мо?ни?а врста ратног брода, а флота концентрисана око бо?ног брода била ?е к?учни део командне доктрине поморског ратова?а неколико децени?а [1] .

Током Другог светског рата бо?ни ?е брод ?е застарео и престао да буде одлучу?у?и фактор на мору. Много корисни?и у поморском ратова?у постали су пре свега ма?и и бржи разарачи , подморнице и мо?ни носачи авиона . Док ?е неколико бо?них бродова кориштено као бродови за подршку, за гаше?е пожара и као платформе за во?ене ракете. Неке зема?е ?е задржале бо?не бродове и након педесетих година 20. века, а послед?и бродови су повучени из употребе кра?ем 1990-их и 2000-их.

Намена [ уреди | уреди извор ]

Бо?ни бродови су давали арти?ери?ску подршку то ?ест: га?а?е ци?ева на обали, у унутраш?ости, на мору и за амфиби?ске десанте. Често су служили као командни бродови. Ме?утим, ?ихова главна улога била ?е да ограниче кориш?е?е мора у било ко?е сврхе од стране непри?ате?а. Вредност борбеног брода била ?е доведена у пита?е, чак и током ?иховог врхунца [2] . Током Првог и Другог светског рата , делатност немачке морнарице била ?е ограничена од стране кра?евске морнарице , ко?а ?е имала више ратних бродова. С друге стране, подморнице и авиони постали су важни?и чиниоц у поморском ратова?у а могли су бити произведени у великом бро?у.

Бо?ни бродови су били су ра?иви са ма?им и ?ефтини?им оруж?ем као што су: торпеда , поморске мине , а касни?е и авиони те во?ене ракете [3] [4] а са тим и ма?е евикасни

Стратеги?а и доктрина [ уреди | уреди извор ]

Доктрина [ уреди | уреди извор ]

Борбени бродови били су отелов?е?е морске мо?и. За Алфреда Теара Мена (Alfred Thayer Mahan) и ?егове следбенике, снажна морнарица била ?е пресудна за усп?ех ?едне наци?е, а контрола мора била ?е од пресудне важности за про?екци?у силе на копно и море. Менова теори?а, предложена у Утица?у морске мо?и на истори?у 1660.-1783. Из 1890., Диктирала ?е улогу борбеног брода да ист?ера непри?ате?а са мора [5] . Иако би посао прат?е, блокаде и раци?е могли обав?ати крсташи или ма?а пловила, присуство борбеног брода било ?е потенци?ална при?ет?а било ко?ем конво?у у прат?и било ко?ег брода осим капиталних бродова. Ова? концепт "потенци?алне прет?е" може се да?е генерализовати пуким посто?а?ем (за разлику од присуства) мо?не флоте ко?а везу?е противничку флоту. Ова? концепт ?е постао познат као ?флота у посто?а?у“ - неактивна, али ?ош увек мо?на флота ко?а ?е приси?авала друге да троше време, ресурсе и труд да се активно заштите од ?е.

Мен ?е да?е рекао да се победа може пости?и ?едино ангажманом изме?у бо?них бродова, ко?и су у неким пловилима постали познати као одлучу?у?а доктрина борбе, док су ци?али на трговачке бродове (трговачка раци?а или ( guerre de course ), како их ?е позвао Жени Иколе (Jeune Ecole)) никада не могу успети [6] .

Мен ?е био веома утица?ан у поморским и политичким круговима током читавог доба борбеног брода [1] [7] , позива?у?и на велику флоту на?мо?ни?их могу?их борбених бродова. Менов се рад развио кра?ем 1880-их, а кра?ем 1890-их стекао ?е велики ме?ународни утица? на поморску стратеги?у [1] ; на кра?у су га усво?иле многе главне морнарице (посебно британска, америчка, немачка и ?апанска ). Снага Махани?иног миш?е?а била ?е важна у разво?у трка за борбене органе, а под?еднако ?е важна и у споразуму сила да ограниче бро? борбених бродова у ме?уратном добу.

Предложени борбени бродови ?флота у посто?а?у“ ?едноставно би посто?а?ем могли да вежу супериорне непри?ате?ске ресурсе. За то се веровало да може успоставити равнотежу у сукобу чак и без битке. Ово сугерише да би чак и за слаби?е морнаричке мо?и флота бо?них бродова могла имати важан стратешки ефекат [8] .

Стратешки и дипломатски утица? [ уреди | уреди извор ]

Присуство борбених бродова имало ?е велики психолошки и дипломатски утица?. Слично данаш?ем пос?едова?у нуклеарног оруж?а, власништво над бродовима служило ?е за побо?ша?е про?екци?е снага ?едне зем?е [1] .

Чак и за време хладног рата, психолошки утица? борбеног брода био ?е знача?ан. 1946, америчка миси?а Мисури послата ?е да достави посмртне остатке амбасадора из Турске, а ?ено присуство у турским и грчким водама спречило ?е могу?и сов?етски продор у регион Балкана [9] . У септембру 1983. године, када ?е милици?а Друза у планинама Схоуф у Либанону пуцала на мировне трупе САД, долазак УСС ?у ?ерси?а променио ?е однос снага. Арти?ери?ска ватра из ?у ?ерси?а касни?е ?е убио во?е милици?а [10] .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Бо?ни бродови Другог светског рата

Бо?ни бродови Првог светског рата

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б в г Sondhaus, L. Naval Warfare 1815?1914 , ISBN 0-415-21478-5 .
  2. ^ O'Connell, Robert J. (1993). Sacred vessels: the cult of the battleship and the rise of the U.S. Navy . Oxford: Oxford University Press. ISBN   0-19-508006-8 .  
  3. ^ Keegan, John 1993. Battle at sea: from man-of-war to submarine . London: Pimlico.
  4. ^ Lenton, H. T.: Krigsfartyg efter 1860
  5. ^ Massie, Robert K. Castles of Steel , London, (2005) ISBN 1-84413-411-3 .
  6. ^ Mahan, A.T., Captain, U.S. Navy. Influence of Sea Power on History, 1660?1783. Boston: Little Brown, passim.
  7. ^ Kennedy, pp. 2, 200, 206.
  8. ^ Pike, John (3. 5. 2007). ?Fleet in Being” . Global security. Архивирано из оригинала 13. 2. 2009. г . Приступ?ено 31. 1. 2009 .  
  9. ^ ?USS Missouri” . Dictionary of American Naval Fighting Ships . Naval Historical Center. Архивирано из оригинала 9. 4. 2010. г . Приступ?ено 18. 3. 2007 .  
  10. ^ ?USS New Jersey” . Dictionary of American Naval Fighting Ships . Архивирано из оригинала 3. 2. 2007. г . Приступ?ено 18. 3. 2007 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]