С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Борис III
,
пуно име
Борис Клеменс Роберт Мари?а Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер
(
Софи?а
,
30. ?ануар
1894
?
Софи?а
,
28. август
1943
) био ?е послед?и бугарски кра? (1918?1943), син кра?а
Фердинанда I
ко?и ?е абдицирао у ?егову корист након пораза
Бугарске
у
Првом светском рату
.
[1]
Ро?ен ?е у Софи?и 30. ?ануара 1894. Примио ?е православ?е ?ош као дечак, а после завршене гимнази?е добио ?е дипломатско-во?но образова?е.
[1]
Први пут се срео са српским престолонаследником
Александром
у Софи?и 1912, приликом прославе свог пунолетства. Током балканских ратова и Првог светског рата учествовао ?е као официр за везу на фронтовима у во?сци; потпуковник (1916), генерал-ма?ор (1918).
Ступио ?е на престо после абдикаци?е свог оца
Фердинанда
, што ?е била последица пораза Бугарске у Првом светском рату. Као и ?егов отац имао ?е двоструку титулаци?у. На ме?ународном по?у био ?е признат за кра?а, а у бугарско? држави за цара. Током влада
Александра Стамболи?ског
и
Бугарског зем?орадничког народног савеза
трудио се да сачува монархистичко уре?е?е бугарске државе. Током тридесетих година постепено ?е укла?ао политичаре и официрске организаци?е са политичке сцене и преузимао пуну контролу над државном политиком.
[2]
[3]
[4]
Први пут ?е преговарао са кра?ем Александром о бугарско-српском измире?у и бугарско-?угословенско? сарад?и током 1927. године. Ова политика ?е обнов?ена током 1933, и омогу?ила ?е паралелни разво? ?угословенско-бугарских односа са процесом формира?а
Балканске антанте
. Нагло ?е замрла после
убиства кра?а Александра у Марсе?у
, ко?и ?е извршио припадник ВМРО миха?ловиста Величко Димитров
Керин
. Политика ?е обнов?ена од стране намесника
кнеза Павла Кара?ор?еви?а
и
Милана Сто?адинови?а
, те прихва?ена од стране кра?а Бориса и
Георги Иванова К?осеиванова
.
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
[10]
- ^
а
б
?
→ Борис III
”.
Српска породична енциклопеди?а. К?. 4
(на ?езику:
(?език: српски)
). Народна к?ига & Политика НМ. 2006. стр. 120.
ISBN
978-86-331-2733-2
. ?
Борис III
пуно име
Борис Клеменс Роберт Мари?а Пиус Лудвиг Станислаус Ксавер
(1894-1943), послед?и бугарски кра? (1918-43), син Фердинанда Кобурга...
”
- ^
Недев, Недю (2009).
Цар Борис III. Дворецът и тайният кабинет
. Пловдив: ИК "Хермес".
ISBN
978-954-26-0749-6
.
- ^
Гот?е, Ги (2002).
Орлови и лавови. Истори?а балканских монархи?а (1817-1974)
. Београд: Paideia.
ISBN
86-7448-161-2
.
- ^
Попов, Димитар Петров; et al. (2008).
Истори?а Бугарске
. Београд: Clio.
ISBN
978-86-7102-305-4
. Архивирано из
оригинала
09. 08. 2021. г
. Приступ?ено
09. 08. 2021
.
- ^
Глигори?еви?, др Бранислав (2010).
Кра? Александар Кара?ор?еви? у европско? политици
(друго изд.). Београд: Завод за у?бенике.
ISBN
978-86-17-16566-4
.
- ^
Ристи?, Иван (2017).
Бугарска у политици Кра?евине Срба, Хрвата и Словенаца: (1919-1929). Докторска дисертаци?а
. Београд: Филозофски факултет.
- ^
Скутунов, Коста Георгиев (2004).
Бурни времена: цар Борис III отблизо
. София: ИК "Синева".
ISBN
9549983439
.
- ^
Mi?i?, Srđan (2012).
?Informal Diplomacy in Yugoslav-Bulgarian Relations between two World Wars”
.
Бъгария и Балканите в сферата на европейските влияния през XIX ? XXI век. Сборник статии
: 217?230.
- ^
Маркови?, Душан; Ми?и?, Ср?ан (2017).
?Сусрети кра?а Александра и кра?а Бориса од септембра до децембра 1933. године”
.
Токови истори?е
.
1
: 175?198.
- ^
Avramovski, ?ivko (1965). ?Uticaj jugoslovensko-bugarskog pakta od 24. januara 1937. godine na odnose između ?lanica Balkanskog sporazuma”.
Jugoslovenski istorijski ?asopis. Organ Saveza dru?tava istori?ara Jugoslavije
.
2
: 3?21.
- ?
→ Борис III
”.
Српска породична енциклопеди?а. К?. 4
(на ?езику:
(?език: српски)
). Народна к?ига & Политика НМ. 2006. стр. 120.
ISBN
978-86-331-2733-2
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|